Naime, Vulin se prvo, pre desetak dana, obreo na dalekoistočnom ekonomskom forumu, gde ga je primio niko drugi do predsednik Rusije Vladimir Putin. Našoj javnosti je već dobro poznato da je ruski predsednik, prilikom tog susreta, pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića na spomenuti samit BRIKS-a u Kazanju, ali je manje pažnje usmereno na to da je ruski predsednik u igru uveo i obnavljanje ugovora o uvozu gasa u Srbiju, onog koji ističe marta iduće godine.
Tom prilikom je rečeno da Srbija treba da poveća uvoz gasa iz Rusije već ovog septembra, do Ekonomske nedelje u Moskvi i da su „pregovori o tome eto već počeli“. Obraćajući se ruskim novinarima, potpredsednik Vulin je kasnije (uoči nekog bezbednosnog seminara u Sankt Petersburgu, gde učestvuje) navodno potvrdio početak pregovora o novom gasnom aranžmanu, ali nije ulazio u detalje. Nije teško pretpostaviti da će u tom novom sporazumu Rusije i Srbije, ako ga bude, biti izvesnih problema oko plaćanja tog gasa. Naime, Putin je još u Vladivostoku pozvao zemlje izvoznice nafte da odmah napuste dolar kao sredstvo plaćanja, zbog toga što ga SAD koriste za političke pritiske na Rusiju, a zemlje Afrike i Latinske Amerike (Aziju nije spominjao) pomenuo je kao one koje bi, na primer, uvoznu naftu mogle plaćati u kineskim juanima, kao alternativi dolaru (Aziju je preskočio zbog Indije, koja na to možda ne bi pristala).To bi, po logici stvari, značilo da Srbija u novom ugovoru ne bi cenu uvoznog gasa iz Rusije mogla definisati u dolarima (kao što je to dosada bilo), nego, verovatno u juanima, rubljama ili dinarima. A juana i rubalja jednostavno nema u srpskim deviznim rezervama, pa bi se te valute morale negde hitno kupovati po kursu koji odredi jača strana.
Mnogobrojni „navijači“ za „blok“ BRIKS-a, koji u Srbiji zagovaraju tu ideju, pa čak i neki dugogodišnji „eksperti“ za monetarna pitanja (na primer, Dejan Jovović u Politici“, od 16. septembra) znaju da je glavni problem upotrebe „lokalnih valuta“ u prekograničnoj razmeni roba i usluga – u paritetu dva novca i navodnom „deficitu“ koji uvek izroni prilikom „saldiranja“, jer u toj trgovini, uprošćeno rečeno, „deficit“ se utvrđuje političkim pregovorima i dogovorima ili eventualno upoređivanjem vrednosti tih valuta preko njihovih pariteta u dolarima, evrima ili funtama. Dakle, opet „di si, tu si“.
Zbog toga su i članice BRIKS-a prošle godine formirale neku ministarsku komisiju koja bi do ovogodišnjeg Kazanja trebalo da pripremi idejni projekat zajedničke „obračunske“ valute, navodno „briksa 100“, koja bi bila alternativa dolaru kao rezervnoj svetskoj valuti. Voleo bih da vidim kako bi se u tom „obračunskom novcu“ „smešali“ kineski juan, ruska rublja, brazilski real i južnoafrički rand. A zemlje u razvoju bi sa takvim novcem prošle kao SFRJ sa suficitom u „obračunskim dolarima“ u trgovini sa Sovjetskim savezom. Duplo golo.