Grafičku novelu za najmlađe – “Tak i Tina i izgubljeno blago”, koju poptisuje američki dvojac, Džes Bralijer i ilustrator Džek Kili, nedavno je objavila “Odiseja” u prevodu Sandre Bakić Topalović.
Tak i Tina su nesvakidašnji prijatelji spremni za svakovrsne avanture. Tina živi u školi Bun, obožava da sluša nastavu i gleda decu kako se igraju. Ali, i ona bi volela da ima drugare. Bar jednog pravog. Pa kad razred dobije novog ljubimca, Tina će se zapitati hoće li joj se želja ispuniti… Tak je, međutim, kao loptica skočica i pravi haos gde god se okrene – sasvim suprotno od onoga što je Tina očekivala. Sigurna je da će je on samo uvaliti u nevolju.
Ali, kad školi zapreti zatvaranje, Tina i Tak moraju da udruže snage kako bi pronašli blago koje je, kako kruže priče, davno skriveno negde u zgradi. Hoće li ova dva malena heroja da spasu stvar i sačuvaju svoj dom, najmlađi čitaoci saznaće u priči o “izgubljenom blagu”.
Džes Bralijer napisao je više od trideset knjiga, među kojima su i “Ko je bio Albert Ajnštajn?” (bestseler “Njujork tajmsa”) i “Tesino drvo” (ilustrovao Piter H. Rejnolds). Budući da radi u izdavaštvu, živeo je u jeftinim stanovima u velikim gradovima, gde je upoznao mnogo miševa, navodi se u njegovoj biografiji.
Slikovnica “Dedino ostrvo”, koju je napisao i ilustrovao britanski autor Bendži Dejvis, koju je objavilo “Kreativni centar” u prevodu Maše Tomanović, pomoći će, pak, deci predškolskog uzrasta da razumeju i prihvate trenutak u kojem nam se razdvajaju putevi s dragim ljudima.
Dečak Sid obišao je celu kuću, ali nigde nije mogao da nađe dedu. Taman kad je hteo da odustane od potrage, čuo je kako ga doziva s tavana. Deda želi da ga povede na jedno važno mesto. Ukrcavaju se na neobičan brod, koji se izdigne iznad krovova kuća i zgrada, i zaplove daleko ka nepoznatom horizontu. Njih dvojica plove morima – deda sasvim spokojno čita novine na palub- sve dok se na vidiku ne ukaže kopno. Iskrcavaju se na tropskom ostrvu, gde nalaze zaklon, doteruju staru kolibu i provode prelepe dane. Ipak, Sid ima osećaj da će uskoro morati da se vrate kući. Deda mu pak jednog dana saopštava da je odlučio da ostane na ostrvu. Sid to prihvata, pozdravlja se s dedom i tropskim životinjama, i kreće kući. Put mu u povratku, bez dede, deluje mnogo duži. Kod kuće je sve isto, samo dede više nema. A onda jednog dana stiže razglednica…
Dejvis koristi mehanizme bajke kako bi male čitaoce preko „putovanja“ upoznao s temama koje su svim ljudima važne. Deda vodi Sida na putovanje na kom se njih dvojica još više zbližavaju gradeći zajedničke doživljaje i uspehe. A u povratku Sidu biva poveren veliki zadatak – on će sam vratiti brod kući. Dejvis tako pokazuje lepotu odgovornosti koju osećamo prema onima koje volimo, koja nam nekad može pomoći u trenucima tuge i usamljenosti. Simbolika je savršeno usklađena s prirodnim, jednostavnim i upečatljivim razgovorima i opisima u priči. Priča u slikovnici zato uspeva da „stoji“ kao priča, znali mi ili ne znali njeno „pravo značenje“.