BORBA ZA KONTROLU
Ključna tačka spoticanja koja je podstakla najnoviji krug napada je iranska odlučnost da nametne kontrolu nad Ormuskim moreuzom. U Memorandumu o razumevanju navedeno je da će Iran uložiti „najbolje napore“ kako bi osigurao siguran prolaz komercijalnih brodova kroz moreuz 60 dana bez naknade. Međutim, napetosti su odmah porasle oko brodova koji koriste „omansku rutu“ kroz moreuz. Ovo je pomorski koridor koji podržavaju SAD, a koji se proteže uz obalu Omana i uključuje međunarodnu koordinaciju. Iran želi da brodovi koriste drugu rutu koja prolazi uz iransku obalu, a koju Iran pomno prati i kontroliše. Moreuz je preširok da bi Iran mogao održati kontrolu nad obema rutama bez upotrebe ili pretnje upotrebom sile. Iran je pokazao da je spreman da upotrebi bojevu vatru kako bi odvratio brodove od plovidbe omanskom rutom.
BITKA RAZLIČITIH SNAGA
Jedan od razloga zašto je bilo tako teško održati primirje jeste taj što SAD i Iran imaju različite snage. Nijedna strana ne smatra da se predala. SAD su vojno jake, s nadmoćnim vojnim sposobnostima. Ali imaju slabu političku odlučnost. Ne žele da ostanu u ovom ratu niti da čizmom uđu u Iran. SAD ne žele da troše svoj vojni arsenal u dugom ratu ili da svoje globalne vojne napore usmere na iranski režim. Dakle, iako SAD imaju vojne sposobnosti, vrlo je malo veroatno da će time izdejstvovati promenu režima u Iranu ili na silu otvoriti Ormuski moreuz. Najveća snaga iranskog režima je njegova politička odlučnost. Odlučan je da preživi. Otkad su ključne političke vođe ubijene na početku ovog rata, režim je postao još tvrđi i militantniji. Trenutni režim je ideološki, pametan i nemilosrdan. Iran je odlučan da Americi i regionu pokaže da ima kontrolu i da neće odustati. Spreman je da snosi ogromne ekonomske i bezbednosne troškove kako bi postigao taj cilj. Iranska odlučnost ogleda se u spremnosti da preti civilnim brodovima u moreuzu lakim, isplativim dronovima i jurišnim brodovima. Glavna slabost iranskog režima je ekonomska. Iran je pretrpeo ogromnu ekonomsku i vojnu štetu kao rezultat ovog rata. Nije mogao da podnese još jednu dugu američku blokadu Ormuskog moreuza i kontinuirane američke vazdušne napade na infrastrukturu i vojne ciljeve.
MOĆ DOMAĆE POLITIKE
Vrlo različiti domaći pejzaži u SAD i Iranu približavaju obe strane prekidu primirja. U Iranu je, kao što je navedeno, rat doveo do otvrdnutog režima s Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) koji čvršće kontroliše političku moć. Iranski čelnici koji bi samo razgovararali s američkim kolegama, a kamoli činili ustupke, mogu rizikovati da ih neki elementi IRGC-a proglase političkim izdajnicima. Kao što je istorija pokazala atentatima na predsednika Anvara Sadata u Egiptu 1981. i premijera Jicaka Rabina u Izraelu 1995, čelnici mogu da stave život na kocku ako sklapaju sporazume s kolegama koje tvrdokorne pristalice u sopstvenoj zemlji smatraju zakletim neprijateljima. To podstiče Iran da se usredsredi na kontrolu Ormuskog moreuza i da se čini beskompromisnim, umesto da kapitulira kako bi uživao u ekonomskim koristima ublažavanja sankcija i obećanog fonda za obnovu od 300 milijardi američkih dolara. S druge strane, Tramp ne želi da se vrati ratu u punom opsegu zbog nedostatka domaće podrške. Međutim, na Trampa utiču i oni u SAD koji ne žele da vide Ameriku kako odustaje od rata s Iranom bez dogovora o nuklearnim pitanjima, a da Iran ima potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom. Tramp očekuje da će Iran sarađivati s Memorandumom o razumevanju zbog obećanih ekonomskih koristi. Ali je uveliko potcenio iransku odlučnost da uspostavi dominaciju nad moreuzom i kontrolu u regionu.
ŠTA ĆE SE DALJE DOGAĐATI?
Trampova uzdržanost prema potpunoj eskalaciji znači da se verovatno nećemo vratiti ratu od 28. februara.
Iranska odlučnost da pokaže kontrolu znači da takođe verovatno nećemo videti održavanje primirja ili postizanje značajnijeg mirovnog sporazuma. Naverovatniji scenarijo je povratak statusu quo od prvog primirja od 8. Aprila do 17. juna. Ovo je bilo nesigurno primirje, ispod praga totalnog rata, ali i ne suštinski mir. Udari oko za oko nastaviće se u narednim mesecima. Ormunski moreuz ostaće delomično zatvoren, a bezbednost je neizvesna. Kao što sam već napomenula, ovo je više nalik zamrznutom sukobu nego potpunom primirju ili povratku ratu u punim razmerama.
Tekst prenet sa vebsajta theconversation.com