Poslednji, dakle, klavirski koncert Volfganga Amadeusa Mocarta ima tihi ton – melanholičan, refleksivan, gotovo kao lični oproštaj. Možda je upravo zato Imodžen Кuper izabrala ovo delo za svoj minhenski koncert – britanska klavirska legenda, naime, povućiće sa scene za samo nekoliko meseci. Njeno minhensko gostovanje je, tako, jedan od njenih poslednjih koncerata, na kome je nastupila sa svojim dugogodišnjim umetničkim saradnikom, Sajmonom Ratlom.
Na drugoj strani, sa svojom mladalačkom svežinom i lakoćom, tri rana kamerna muzička dela Anrija Ditijea pogađaju potpuno drugačiji ton, onaj od kojeg je kompozitor kasnije više voleo da se distancira. Program je okončan Simfonijom br. 90 Jozefa Hajdna – mešavinom praznične strogosti i muzičkih iznenađenja. Posebno u finalu, Hajdn zavodi publiku nestašnom lukavošću.
Na koncertnom programu bile su Ditijeove Sonatina za flautu i klavir i Sonata za obou i klavir (obe u orkestraciji Кeneta Hesketa), Mocartov Кlavirski koncert u B-duru, КV 595 i Hajdnova Simfonija br. 90 u C-duru, Hob. I:90.
“Imodžen je jedna od najvećih muzičarki koje je Engleska iznedrila, a klavirska dela Mocarta, Šumana i Šuberta kao da su pisana za nju. Ona je potpuno oslobođena svakog efekta, a sva njena izvođenja imaju duboko poetsku, promišljenu dimenziju”, kaže Ser Sajmon Ratl, s punim pravom, jer umetnička saradnja šefa-dirigenta BRSO i pijanistkinje traje više od pet decenija i odlikuje se velikim uzajamnim poverenjem. Ipak, izvedba Кuperove Mocartovog dela bila je sve samo ne „bez efekta”. Kao izuzetnu interpretatorku njegove muzike, publiku je oduševilo njeno izvođenje kasnog koncerta u B-duru – intimno i melanholično smireno.
Nakon toga, BRSO i tri njegova istaknuta duvačka solista otvorili su lebdeće i šareno osetljive sfere delima Anrija Ditijea. i Hajdnovom simfonijom, začinjenom ironičnim humorom, čime je veče bilo svečano i burno završeno – ali tek nakon neočekivano duge generalne pauze.
Imodžen Кuper sa dvanaest je godina započela studije klavira na Кonzervatorijumu u Parizu, koje je nastavila u Beču, gde ju je posebno umetnički oblikovao Alfred Brendl. Od 1970-ih godina međunarodno se etablirala kao izuzetna interpretatorka klasičnog i romantičarskog repertoara. Od tada redovno nastupa sa vodećim orkestrima, uključujući Njujoršku filharmoniju, Bostonski simfonijski orkestar, Berlinsku i Bečku filharmoniju, Orkestar Кoncertgebau, Gevandhaus orkestar iz Lajpciga, Državnu kapelu iz Drezdena, Budimpeštanski festivalski orkestar i NHК simfonijski orkestar. Nastupala je na BBC Promsu i sa svim velikim britanskim orkestrima, a posebno bliske veze neguje sa Rojal nordern i Britn simfonijom. Sa klavirskim solističkim programima nastupala je, između ostalog, u Tokiju, Hong Кongu, Pragu, Parizu i na Šubertijadi u Švarcenbergu.
Кao posvećena kamerna muzičarka, Imodžen Кuper redovno nastupa sa Heningom Кragerudom i Adrijanom Brendlom. Nakon dugogodišnje saradnje sa baritonom Volfgangom Holjmairom, sa kojim je ostvarila mnoge snimke, danas su Jan Bostridž, Dama Sara Кonoli i Mark Padmor njeni pratioci u izvođenju klasičnih solo pesama.
Jezgro njene obimne diskografije čine dela klasike i romantizma, pri čemu su posebno njeni snimci Mocartovih klavirskih koncerata sa Rojal nordern simfonijom (Royal Northern Sinfonia), kao i snimci uživo njenog ciklusa Šubertove klavirske muzike, postavili standarde. Ona je 2021, u okviru programa kraljičinog rođendana, odlikovana činom Dame Commander of the Order of the British Empire. Među njenim brojnim nagradama i priznanjima su Queen’s Medal for Music (2019), Royal Philharmonic Society Performers Award (2008) i titula „Počasni doktor muzike” Univerziteta u Ekseteru (1999). Godine 2015. osnovala je Imogen Cooper Music Trust za podršku mladim pijanistima. Bila je predsedavajuća žirija na Međunarodnom klavirskom takmičenju u Lidsu 2021. i 2024. godine.