Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) imaju u našem regionu reputaciju zemlje porekla netransparentnih investicija. Etihad, Mubadala, Al Dahra, Igl Hils, G42 su najpoznatija emiratska imena na Balkanu, pored imena šejka Muhameda bin Zajeda, predsednika UAE i vladara Abu Dabija. A Abu Dabi i Dubai su dve emiratske destinacije koje su poznate širom sveta po svom biznis-frendli funkcionisanju i konzumerističkom kosmopolitizmu. Sve što se može konzumirati je dostupno na tržištu ova dva megalopolisa od stakla i čelika. Pod hiljadu slojeva luksuza i biznisa, ni svetskoj javnosti, a kamoli tek domaćoj i regionalnoj, nije poznata geopolitika Emirata, koju ćemo pokušati da predstavimo u ovom članku.
NEAPSOLUTISTIČKE MONARHIJE
Ujedinjeni Arapski Emirati su federacija sedam emirata koji su dobili svoju nezavisnost od Velike Britanije 1971. Ovi emirati su monarhije, ali ne apsolutističkog tipa, iako je reč vladara (emira) poslednja i najvažnija. U pitanju su plemenske monarhije iznikle iz beduinske kulture u kojem prvaci plemena biraju monarha među sobom. Monarh ima konačnu reč, ali se podrazumeva da je donosi nakon privatnih i javnih konsultacija sa ostalim prvacima kako plemena, tako i svoje porodice. Emiri sedam emirata su poglavari svojih porodica koje im daju legitimnost iz tradicije. Imena dva emirata, Abu Dabija i Dubaija, su opštepoznata. Ostali, znatno manji, a neki i čak siromašni, su Šardža, Adžman, Ras el Hajma, Um el Kuvajn, Fudžajra. Oni, međutim, ne igraju gotovo nikakvu ulogu u spoljnoj politici Emirata, a ni u energetskoj privredi. Abu Dabi, pod vođstvom porodice El Nahjan, je najmoćniji, najveći, i najbogatiji emirat. Njegova teritorija čini čak 87 odsto teritorije UAE. Čak 96 odsto nafte i 94 odsto gasa UAE je na teritoriji Abu Dabija. I on je tik ispod Dubaija po mnogoljudnosti. Procenjuje se da trenutno u Dubaiju živi nešto više od četiri miliona ljudi, koliko i u Abu Dabiju. Razlika je u tome što je mala teritorija emirata Dubaija (kao polovina Bačke) sada gotovo u potpunosti pokrivena gradom, dok je na velikoj teritoriji emirata Abu Dabija (nešto veći od Litvanije) grad Abu Dabi srazmerno mali, sa populacijom od svega 1.5 miliona. Procenjuje se da državljani emirata, starosedelačka populacija potekla od beduina, čini svega 12 odsto populacije. Svi ostali su „ekspati“, gastarbajteri sa svih krajeva planete. Najbrojniji su ljudi iz južne Azije, tj. Iz Indije, Pakistana, Bangladeša, Šri Lanke, i Nepala. Oni čine čak 30 odsto ukupne populacije UAE.
NEĆE NAFTE BITI DOVEKA
Premda su ogromna nalazišta nafte i gasa izgradile megalopolise 21. veka na mestu gde je sredinom 20. veka stajalo stotinak jednospratnih zgrada u pesku, emiri žele da diverzifikuju ekonomiju. Ma koliko velike bile rezerve, njima dođe kraj jednog dana, a ekonomija koja počiva na ekstrakciji resursa umesto na proizvodnji ili uslugama vodi u propast. Jer se ni državi ni građanima kratkoročno ne isplati da građani rade, te samim tim dugoročno dolazi do propadanja ljudskog kapitala. To je situacija u svim zemljama koje trenutno uživaju blagostanje zasnovano na crpljenju nafte i gasa. Sve poslove usluga odrađuju „ekspati“, stranci koji se nakon nekoliko godina vraćaju u svoje matične zemlje.
Pod vođstvom vladara Abu Dabija, šeika Mohameda bin Zajeda, UAE su se dali u nabavljanje strane tehnologije ali i stranih kadrova koji bi izgradili industrije visoke tehnologije na teritoriji emirata. U tu svrhu, UAE sarađuju i sa Kinom i sa Izraelom i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Strani inženjeri su projektovali a strani radnici izgradili logističke firme i infrastrukturu, aerodrome, luke, brzu železnicu, koji su od emirata napravili svetsko čvorište trgovine i transporta. Uporedo, emirati pokušavaju da obrazuju svoje stanovništvo za poslove koje bi jednog dana preuzeli od stranaca, što je proces nazvan „emiratizacija“. Ne postoje pouzdani nalazi o napretku te inicijative.
Drugi problem UAE je prehrambena sigurnost. Jasno je da emirati ne mogu da proizvedu hranu ni za sopstvene državljane, a kamoli za sve stanovnike. Uvoze gotovo sve prehrambene proizvode, ali u svrhu strateške sigurnosti, njihov gigantski državni investicioni fond, Mubadala, otkupljuje plodno zemljište širom planete. Cilj, po emiratskoj strategiji za prehrambenu bezbednost, jeste da do 2050. godine, polovina hrane koja se konzumira u emiratima bude ili iz domaćeg ili iz partnerskog porekla.
KO ĆE U VOJSKU?
Druga bezbednost o kojoj UAE moraju da brinu jeste vojna bezbednost. Iako su saveznici SAD, emirati moraju da imaju sopstvenu armiju. Ali ko bi služio u toj vojsci? Domaće stanovništvo nije zainteresovano ni da radi, a kamoli da služi vojsku. Ovaj problem je rešen istom metodom kao i problem ekonomije, dovođenjem stranog kadra da obuči vojnike i stranog kadra da budu vojnici. Penzionisani oficiri britanske, američke, francuske armije dolaze i obučavaju vojnike rođene po Africi, latinskoj Americi, da budu emiratska vojska. Jedino su piloti avijacije i pripadnici specijalnih snaga rođeni kao državljani u UAE.
Pored nezainteresovanosti domaćeg stanovništva da budu vojnici, postoji i jedan strah od vojske kod svih arapskih vlastodržaca, strah da će ih vojska zbaciti u puču. Nijedna arapska država nema jaku vojsku koja bi mogla da se suprotstavi Izraelu, Turskoj, Iranu, upravo iz tog razloga. Svaki arapski režim, bio on monarhija, disfunkcionalna demokratija, ili diktatura, se boji sopstvene vojske više nego stranog agresora. Druga strana tog novčića je ideologija islamizma, ideje da islam treba da bude osnova politike u muslimanskim zemljama. Iako su UAE konzervativna muslimanska zemlja iz koje je odlazilo mnogo donacija Al Kaidi, Al Nusri, pa čak i Islamskoj državi/Daešu, vlastodršci emirata su se borili protiv islamizma i kod kuće i u inostranstvu. Tamo gde su islamisti preuzeli vlast, dotadašnji vladari su padali sa iste i završavali u egzilu, kao iranski šah Reza Pahlavi, ili u pritvoru kao egipatski predsednik Hosni Mubarak. El Nahjani i El Maktumi i druge vladarske kuće sedam emirata nisu želele da i njih zadesi ista sudbina. Zato su sponzorisale svaku anti-islamističku struju, uključujući i puč egipatske vojske protiv islamista 2014. To je i razlog zašto danas sabotiraju učvršćivanje Ahmeda el Šarae, novog vladara Sirije sa džihadističkom prošlošću. To je i razlog zašto su emirati neprijateljski nastrojeni prema Kataru, čija se kraljevska porodica opredelila da podržava islamiste i napravi savez sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, čija je partija prva islamistička partija koja je uspela da dođe na vlast u Turskoj.
MODERNIZACIJA BEZ DEMOKRATIJE
Kada je na presto Saudijske Arabije 2015. došao na vlast 80-godišnji kralj Salman, usledila je igra prestola. Do 2017, Salman je postao dementan, a vlast je de fakto preuzeo njegov najmlađi sin, danas 40-godišnji Mohamed bin Salman, koji je u svom imenjaku bin Zajedu, vladaru Abu Dabija, video uzor sprovođenja modernizacije bez demokratizacije. Od tada, bin Salman je smrskao salafistički establišment Saudijske Arabije, i presekao njeno finansiranje džihadističkih i ekstremno islamističkih snaga širom sveta. Umesto tradicije i religije, svoj legitimitet bazira na obećanju budućnosti, pretvaranju Rijada u novi Dubai, i čak izgradnju na krajnjem severozapadu zemlje novog grada, Neoma (na arapskom, „budućnost“) koji bi nadmašio sve visokotehnološke gradove do sada izgrađene. Ova privrženost budućnosti zasnovanoj na tehnološkom ali ne i ljudskom napretku, je Emirate približila tehnološki najnaprednijoj zemlji Bliskog istoka, možda čak i sveta, Izraelu. A Saudijsku Arabiju je dovela na ivicu međusobnog priznanja, koje je propalo samo zbog genocida koji Izrael sprovodi nad Palestincima. UAE u javnosti najblaže reaguju na taj genocid jer sa dozom prezira gledaju na Palestince a sa neprijateljstvom na Hamas, kao islamističku organizaciju. U ovom trenutku, Emirati su najbliži izraelski saveznik na Bliskom istoku, u borbi protiv Sirije, Irana, Hamasa, Turske, i susednog Katara.
Sukob Emirata i Katara ima davne korene. Abu Dabi i Katar su u 19. veku vodili rat oko primorskog pojasa između dva emirata. Rat se završio pobedom Abu Dabija, spaljivanjem katarske prestonice Dohe 1888. i uspostavljanjem britanskog protektorata. Ova istorijska epizoda danas nema uticaja u teritorijalnom smislu, ali ima u smislu nadmetanja ovih država, tj. porodica koje njima vladaju. Još uvek se vodi bitka za prestiž među porodicama El Saud, katarskim El Tanijima, abudabijskim El Nahjanima, i El Maktumima iz Dubaija. Ovaj prestiž može da se ogleda i u mnogobrojnosti i ekstravagantnosti džinovskih kula, ili dovođenju prestižnih stranih univerziteta poput Sorbone ili Džordžtauna ili Ročestera, ili u posedovanju najjačeg glasa Trećeg sveta, „Al Džazire“, ili u organizovanju svetskih sportskih događaja poput olimpijada, mundijala, trka Formule 1. Svet je tabla na kojoj se ove porodice, sa državama koje su njihovo vlasništvo, takmiče u sticanju bodova za najprestižniju i najuticajniju muslimansku, ili makar, arapsku zemlju.
U jednom od sledećih brojeva, izložićemo i kako Ujedinjeni Arapski Emirati igraju na regionalnoj tabli, u Jemenu, u Sudanu, u Libiji, u Somaliji, gde trenutno pobeđuju sve svoje rivale, uključujući i Saudijsku Arabiju, zbog čega je mentorski odnos saudijskog regenta Mohameda bin Salmana el Sauda i emiratskog predsednika i abudabijskog emira Mohamada bin Zajeda el Nahjana urušen i preti da preraste u neprijateljstvo u novoj 2026. godini.
U svojoj ambiciji, UAE su možda učinili greh kakav su svojevremeno učinile dve druge moćne države – Venecija i Atina. Gradovi koji su postali moćni moraju da vode računa da svojom moći ne izazovu preveliki poremećaj u ravnoteži snaga kojim bi skrenuli pažnju svih ostalih sila na sebe, a to emirati upravo u ovom trenutku čine. Savez sa Izraelom i SAD služi tome da se zauzda zajednička reakcija gnevnih suseda.
Pod hiljadu slojeva luksuza i biznisa, ni svetskoj javnosti, a kamoli tek domaćoj i regionalnoj, nije poznata geopolitika Emirata
Abu Dabi, pod vođstvom porodice El Nahjan, najmoćniji je, najveći i najbogatiji Emirat
Iako su UAE konzervativna muslimanska zemlja, vlastodršci Emirata su se borili protiv islamizma i kod kuće i u inostranstvu