Serijal „Saga o Elriku” dobio je tako šesti tom u nizu – “Beli Vuk, 2. deo“, koji je zapravi jedanaesti roman u hronološkom nizu Elrikovih avantura. Dvema knjigama posvećenim priči o Belom Vuku, prethodili su ranije objavljeni, takođe, dvotomni „Olujnik“ i „Elrik od Melnibonea”. Ukratko, “Saga o Elriku” najpoznatiji je serijal Majkla Murkoka, pisca koji je stvorio neke od najistrajnijih arhetipova žanra, uključujući i samog Belog Vuka, antiheroja koji je poslužio kao inspiracija za mnoge kultne likove epske fantastike, od Anomandera Rejka do Geralta od Rivije.
Autor čija su dela „složena, maštovita i milozvučna“, kako tvrdi Volter Mozli, (i) sada se upušta u lutanje kroz vreme tražeći kosmičku ravnotežu… „Murkokov talenat se bez premca vidi u načinu na koji upotrebljava sveprisutne, tragične simbole koji postojano obasjavaju Elrikovu metafizičku potragu“, objasnio je svojevremeno kolega, pisac Dž. G. Balard, dok je za Anđelu Karter „Murkok majstorski pripovedač našeg doba“, koji se „kreće kroz žanrove, krši pravila i izigrava iščekivanja kako samo majstorski pripovedači umeju“, po kritičaru „Lajbori džornala“.
Jednog letnjeg dana u Jorkširu mlada Una fon Bek se upušta u neobičnu i rizičnu avanturu. Tlo ispred njene porodične kuće se otvara i dva opasna muškarca gone je u podzemno carstvo Srednjeg puta. Njeni baka i deda – Una, Snokradičina kći, i Elrik, poslednji vladar Melnibonea – stižu za njom, potičući i druge važne avatare Večnog Zatočnika i tragajući za Elrikovim sinom. Dok lutaju kroz beskrajna carstva postojanja i vremena, nadaju se da će zaustaviti Unine otmičare, Gejnora Prokletog i njegove saveznike, koji planiraju da, kao večni vladari, zauzmu mesto Kosmičke ravnoteže… A cela priča zakuvana je u prethodnim, devetom i desetom romanu, koji se delom dešavaju u vremenu kada nacizam guta Nemačku, a opasna odiseja odvija se po multiverzumu, usred epske borbe između Reda i Haosa.
Na drugoj strani, autor kultnog sertijala „Kosingas“ (sasad u osam knjiga objavljenih između 2008. i 2022 – u izdanju „PortaLibrisa“ i „Strahora“), koji od prošle godine objavljuje u „Laguni“ („Sveti rat za Carigrad” – 2024. i “Gorolom” – 2025), čitaocima je ponudio istorijsku pustolovnu pripovest o jednom davnom vremenu, upečatljivim junacima i konačnom iskupljenju, nazvavši to “Lazarevo časomerje”.
Roman “Lazarevo časomerje” vraća čitaoce u 1404. godinu i vodi ih na fascinantno putovanje kroz srednjovekovnu Evropu oživljavajući prostore između atoskih pravoslavnih manastira i daleke Rusije. Delo prati sudbinu majstora Lazara Svetogorca, nekadašnjeg časovničara, koga je zanavek obeležila sinovljeva tragična pogibija u Dubrovniku. Osećaj krivice usmerava ga ka tišini i pokajanju u monaškoj keliji. Ali sudbina je imala drugačije planove za ovog genijalnog izumitelja. Na poziv velikog kneza Vasilija Lazar kreće ka Moskvi, gde treba da napravi svoje remek-delo – časomerje – do tada neviđeno u svetu koje bi krasilo Crkvu Svetog blagoveštenja u Kremlju. Na ovom neizvesnom i opasnom putu pratiće ga i sopstvenim životima srčano braniti ruski vitezovi. Sve je dodatno začinjeno brojnim intrigama i nenadanim izdajama.
Od Svete Gore, preko raskošnog ali opasnog Carigrada, pa do nemirnih talasa Crnog mora i divljih tatarskih stepa, Oleškija i Kijeva, učesnici ove avanture postaju pioni u široj političkoj igri između Vizantije, Moskve i Đenove. Svaki deo ove nesvakidašnje priče obogaćen je temeljno istraženim istorijskim faktima, što doprinosi dodatnoj atmosferičnosti i uverljivosti.