Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je da Turska mora odmah osloboditi Mehmeta Osmana Kavalu, ekonomistu, biznismena, filantropa i političkog aktivistu iz te zemlje i otkloniti posledice njegove osude.
U presudi Velikog veća1 u predmetu Kavala protiv Turske ECHR, sa 15 glasova za oslobađanje i dva protiv, kaže se da je bilo:
- kršenja člana 10. (sloboda izražavanja) i 11. (sloboda okupljanja i udruživanja) Evropske konvencije o ljudskim pravima;
- kršenja člana 6. stav 1. (pravo na pošteno suđenje) u vezi s pritužbama koje se odnose na nezavisnost i nepristranost sudova, poštenje postupka i ograničenja prava na odbranu;
- kršenja člana 5. stavka 1. (pravo na slobodu i sigurnost);
- kršenja člana 18. (ograničenje korištenja ograničenja prava), zajedno s članom 5. stavom 1, članom 6. stav. 1, 10. i 11, i povredu člana 3. (zabrana nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja) u vezi s pritužbom zbog nepostojanja mehanizma revizije u odnosu na doživotnu kaznu zatvora.
Sud je smatrao da je tužena država dužna da osigura puštanje podnosioca zahteva što je pre moguće, te da je dužna da otkloni posledice mera predduzetih protiv njega. Njegovu kaznenu osudu trebalo je smatrati, prema konvencijskom pravu, ništavnom i nevaljanom.
Kavala je bez prekida lišen slobode od 18. oktobra 2017. Osumnjičen je za pokušaj rušenja Vlade nasiljem, u vezi s događajima u parku Gezi od maja do septembra 2013, te za pokušaj rušenja ustavnog poretka u kontekstu pokušaja državnog udara 15. Jula 2016.
Današnja presuda Velikog veća ispitala je događaje posle decembra 2019. i zaključila da su pritvaranje i osuda Kavale bili u suprotnosti s Konvencijom. Potvrdio je nalaze u prethodnim presudama Suda od 10. decembra 2019. (Kavala protiv Turske, br. 28749/18) i od 11. Jula 2022. (Kavala protiv Turske (postupak zbog povrede)).
Nakon što je posebno uočio postojanje flagrantnog uskraćivanja pravde u odnosu na Kavalu i utvrdio da su osporene mere imale prikrivenu svrhu njegovog ućutkavanja, Sud je naglasio da ovaj slučaj ilustrira sistemski problem. Bio je to deo šireg konteksta, obeleženog pritvaranjem i procesuiranjem političkih protivnika, branilaca ljudskih prava i novinara na osnovu krivičnih dela, čiji se opseg ekstenzivno tumačio. Povrede utvrđene u ovom predmetu takođe su otkrile strukturalne nedostatke koji su uticali na garanciju nezavisnosti i nepristranosti pravosuđa, a koji su mogli olakšati direktan ili indirektan uticaj izvršne vlasti na određene sudske odluke, posebno u predmetima s osetljivom političkom dimenzijom.