Autor upozorenja je Vašington. Naglašava ugroženost američkih građana i institucija, zbog čega danima, bar do nedelje (s mogućnošću produžavanja), ostaje zatvoreno dvadesetak diplomatskih i konzularnih predstavništava SAD na Bliskom istoku i u Africi, a istovremeno sunarodnicima-putnicima savetuje da do kraja tekućeg meseca povećaju “budnost” gde god da se nađu u inostranstvu.
Opasnosti vrebaju i druge, proizlazi iz tih saopštenja, jer su naciljane i oblasti izvan navedenih regiona, i ne samo američki, nego i ukupni “zapadni interesi”, kao i “sredstva javnog prevoza”, na kopnu, moru i u vazduhu, koja koriste i lokalni stanovnici i gosti iz najrazličitijih zemalja. Stvara se utisak, tako, da je cela planeta-svojevrsna meta, da smo zapali u novu, kritičniju fazu nebezbednosti…
Dok ovaj tekst ide u štampu, pretnje nisu bile konkretizovane. Ostale su državne tajne, verovatno slične onima koje je obelodanio odbegli bivši član obaveštajne američke mreže, Edvard Snouden, ali sa suprotno programiranim dejstvom.
Snouden je dokumentovao da tamošnja Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prisluškuje praktično ceo svet zarad uvećanja strateških i poslovnih prednosti SAD, dok sada ona nastoji da pokaže kako svoju nadzornu nadmoć koristi za opšte dobro, da prikupljenim podacima predupređuje terorističke udare na nacionalnu i internacionalnu bezbednost.
Uzroci i posledice američkih zatvaranja niza ambasada i poziva na globalnu predostrožnost analiziraće se poduže, kao deo preoblikovanja sveta koji češće nudi zavodljiva priviđenja nego uverljiva predviđanja. Sledi, uz neophodna sažimanja, lista okolnosti koje mogu da posluže istraživanju dometa najnovijeg zapleta:
1. Do podizanja nivoa pozornosti Amerike došlo je u trenutku kad joj je bilo neophodno da se odbrani od učestalih optužbi i međunarodne i domaće javnosti da preterivanjem u obaveštajnim poduhvatima ugrožava i suverenitete i privatnosti;
2. Privremeno zatvaranje ambasada mahom je koncentrisano na prošireni Bliski istok iako je u toku diplomatska ofanziva Vašingtona za regulisanje izraelsko-palestinskog problema i egipatskih lomova;
3. Zatvarajući niz diplomatskih i konzularnih predstavništava Amerika je izrazila nepoverenje u domete lokalnih vlasti, iako većina njih važi za njene saveznike;
4. Raste bojazan da bi područja sa makar privremeno zatvorenim ambasadama SAD mogla da se šire i izvan uzburkanog islamskog sveta (što se upravo dogodilo sa četiri države središnje i istočne Afrike);
5. Američke vojne intervencije u Avganistanu i Iraku nisu dovele do stabilizacije ni tih zemalja ni regiona, što je, uz tradicionalne faktore, pogodovalo razmahu ekstremizama;
6. Ispostavlja se da Vašington još nije izdejstvovao održivo rešenje za nagomilane probleme na Bliskom istoku iako je tamo već decenijama ključni spoljni činilac, pri čemu su hronične napetosti oko Irana dogurale i do nadmetanja sa Rusijom oko zaraćene Sirije;
7. Podrivene su nade da “arapsko proleće” vodi ka modernizaciji i demokratizaciji;
8. Podrška Amerike ishodu vojnog udara kojim je svrgnut izabrani predsednik Egipta, navodi se kao jedan od povoda za povećavanje diverzantskih pretnji islamista protiv nje;
9. Učestala su masovna bekstva iz zatvora na proširenom Bliskom istoku (od Libije do Iraka, Pakistana i Avganistana), što se ocenjuje kao nova taktika Al Kaide i talibana kojom regrutuju mudžahedine i uveravaju da i posle mnoštva izgubljenih bitaka nastavljaju rat, dok Interpol poziva sve članice da pohvataju begunce;
10. Američki specijalci su danima u pripravnosti da intervenišu ukoliko se, kako navodi CNN, “identifikuju terorističke pretnje”;
11. Aktivisti za ljudska prava u SAD izražavaju bojazan da bi pojačavanje spoljne predostrožnosti moglo da posluži kao izgovor za nastavak spornog obima prisluškivanja sopstvenih građana;
12. SAD i Rusija imaju poprilično zajedničkih interesa u borbi protiv terorizma, ali bi moskovsko davanje privremenog azila Snoudenu moglo da odloži održavanje predviđenog susreta Baraka Obame i Vladimira Putina sledećeg meseca povodom samita G20 u Sankt Peterburgu, što neki analitičari (prebrzo) tumače kao nagoveštaj “novog hladnog rata”…
Vlade širom sveta pomno prate sve ove akcije, kombinacije i spekulacije koje sugerišu povećanje globalne nesigurnosti i potrebe za rekonstrukcijom međunarodnih odnosa. Pretpostavljam da i naše vlasti, obuzete sopstvenom rekonstrukcijom, nalaze vremena za proučavanje takvih kretanja kako ne bismo bili uvršćeni u “prošireni Bliski istok”, gde neprekidne ponude rešenja produžavaju nerešivost.