Evo jednog svežeg primera. Nedavno je, povodom otvaranja rudnika litijuma u Finskoj, optužio opoziciju (konkretno: Kokanovića, Đilasa i Aleksića) da su krivi što rudnik litijuma nije otvoren u Srbiji. A svi znaju da je on lično išao u Gornje Nedeljice, da je razgovarao s ljudima i da je posle toga doneo odluku da se odustane od tog projekta. Zašto? Zato što se plašio da će izgubiti izbore.
Povrh toga, on sam se u više navrata (kad su izbori prošli) javno kajao zbog toga što je popustio. A popustio je zato što nije bio spreman da se (iz)bori za svoju ideju. Dakle, ako je potrebno, da se suprotstavi većini. Nije, međutim, to uradio jer je njegova ideja vodilja u stvari vlast. A ne dobrobit građana Srbije. Neka Srbija propada, samo da je on na vlasti. Tako da ta njegova politika je zapravo obično šibicarenje.
Što ne znači da Vučić nikad nije u pravu. Eto, recimo, kad kaže: „Postoji vreme kada mulj i talog isplivaju“ – tu je stvarno u pravu.
Kakve su razmere njegovog političkog rasula najbolje pokazuju aktuelni protesti poljoprivrednika. Ne može se, naime, reći da vlast i njima nije davala pare. Agrarni budžet nikad nije bio veći, dostigao je 1,2 milijarde evra. Ali taj novac nije mogao da nadoknadi nered, nestabilnost i nesigurnost koje je vlast proizvodila na tržištu. Plus korupcija – pošto je najveći deo subvencija odlazio Vučićevim poljoprivrednicima. Jer, kao što ima svoje profesore, novinare, opozicionare, sudije, tužioce, preduzetnike, glumce, pisce… tako ima i svoje seljake.
Koliko Vučić u suštini ne zna – on misli da zna, ali ne zna – šta je politika, ona prava, rukovođena boljitkom građana, a ne šibicarska, rukovođena bogaćenjem klike na vlasti, najbolje ilustruje farsa oko navodnog plana razvoja Srbije do 2030. i 2035. godine.
Jer, ničim izazvan, obilazeći rekonstruisanu gimnaziju (uzgred, zahvaljujući nemačkoj donaciji) u Mladenovcu 6. februara, Vučić je najavio da će „oko 1. marta“ biti objavljen i taj plan.
Mora da su se u Vladi zgranuli kad su to čuli, ali šta će, sila boga ne moli.
A onda, samo pet dana kasnije, 11. februara mediji objavljuju da je AV strašno nezadovoljan onim što je dobio. Između ostalog, i zato što je to što je dobio urađeno uz pomoć veštačke inteligencije.
I šta je mogao da uradi Vučić nego da zapreti da će – ako do 21. februara, kad se vraća iz Indije (sa samita o veštačkoj inteligenciji), ne dobije nove planove – sam sesti i napisati i „strategiju i program“ razvoja. Što je, u stvari, trebalo odmah da uradi. Ali tako mu i treba kad hoće da poštuje institucije.
Sve u svemu, čitava ta priča o planovima do ove i one godine nema veze sa životom. Jedini plan koji Vučić ozbiljno priprema i za šta se stvarno sprema jeste da prospe krv po ulicama. Nije, naravno, da se to već ne dešava, ali ovo sad je, što bi rekli klinci, šala zabava.