Ako ćemo po “Konstantinovom gradu” ovo mesto na Nišavi je “topla voda” za srpsku kinematografiju, jer, kako stvari teku, od jedne, specifične filmske manifestacije (sa šezdesetogodišnjom tradicijom za poštovanje) napravljene su dve – Grad Niš svoju je nazvao Međunarosni filmski festival Niš i smestio ga na Letnju pozornicu u Tvrđavi (gde su se tradicionalno održavali višedecenijski, do nedavno prepoznatljivi širom regiona Filmski susreti) i u bioskopu Vilin grad, od 25. do 30. avgusta, a drugi (nekadašnji) suorganizator – Udruženje filmskih glumaca Srbije svoju je naslovio Niški filmski festival, koji će biti održan od 29. avgusta do 3. septembra, na Niškom keju i u bioskopu Cine Grand u Delti, pod sloganom „Više od igre“.
Time je prošlogodišnji „rascep“, uslovljen višegodišnjim „naprednjačkim zatiranjem“ kulturnog identiteta Srbije (koji se ne može meriti samo šajkačom i trubom), a u poslednje dve godine i prebijanjem i ubijanjem sopstvenih građana, „sa potpisom“ do srži u korupciji ogrezle vlasti, potvrdio postojanje dve „paralelne kulture“ – jedne koju država finansira a proizvode je, isključivo“ evetefendije (čitaj: autori sa Vučićevom slikom u glavi), i druga, koja je trenutno u egzilu i pokušava da „gerilskom taktikom“ sačuva „ono malo duše“. A to će reći, od „fandrajzinga“, preko donacija, do malo neprepavanih noći, i puno entuzijazma i pomoći prijatelja (sa svih strana sveta). Novci, pak, poreskih obveznika u Srbiji, koje bi trebalo, tako je u uređenim državama, da se, modernim rečnikom izrazimo, transparentno podele stvarnim kulturnim sadržajima (iz budžetske špilje koja je ionako siromašnog naziva „nula-zarez-nešto“), kao što smo naveli, ako ih bude, idu „dvorskim umetnicima“.
I, onda, imamo prošlogodišnji „ne:Bitef“ kao odgovor na „oteti“ Bitef, čemu će ove godine većina pozvanih evropskih produkcija pružiti prijateljsku ruku odbijanjem da učesvuju, ili kasnijim povlačenjem iz programa 59. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, „u znak solidarnosti sa srpskim umetnicima, kulturnim radnicima i nezavisnim organizacijama koje se suočavaju sa cenzurom i političkim pritiscima“. Organizatori, međutim, tvrde da je sve pod kontrolom i da će 59. Bitefa biti.
Otimačina Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, zajedno sa Beogradskim sajmom, započeta kao „nastavak savamaslog, daljnjim rušenjem i ruženjem grada na ušću Save i Dunava“ u ime (privatnog) „poduhvata od nacionalnog značaja“, poznatijeg kao „Beograd na vodi“, intezivirana je, takođe, prošle godine, a, po svemu sudeći, tačka će biti stavljena ove. Naime, kako stvari stoje, većina respektibilnih izdavačkih kuća u Srbiji, odlučila se, ili će to tek učiniti, za bojkot nekada najveće manifestacije tog tipa u Jugositočnoj Evropi, koja će ove godine doživeti svoje 69. izdanje, ili, tako bar tvrde organizatori. Ko će izlagati, to je od manje važnosti, kao i u svim „SNS&prirepci“ zamešateljsvima.
Da ne pominjemo niz drugih kulturnih sadržaja (i stvaralaštvo i izvođaštvo) kojima je finansijska podrška prosto uskraćena (sa idiotskim objašnjenjima, doduše), od proteranih konkursa Ministrastva kulture i resornih sekretarijata u lokalnim samoupravama (tačnije, „uteranih svojima“), do otvorenih napada na umetnike „koji su se drznuli da“ i nipodaštavanja istih iz usta ljudi „sa sumnjivim diplomama“. Cenu takvog odnosa Srbija će, na žalost, „iskijavati“ u bližoj i daljoj budućnosti.
Za to vreme, „vođa navijača“ koji su lepo zamenili ružnim, konstruktivno odveli u destrukciju, empatiju pretvorili u apatiju i sebičnost, uporno „prodaje“ megalomanske neistine, „leti u automobilima“, igra se sa robotima, i „oće kaki – neće kaki“ u „izbornom toaletu“. Dok mu Srbija, u koju se kune, i bukvalno gori, on „zamajava“ narod zaobilazeći požarišta i veća mesta. A, narod ko narod – trpi i ćuti. Bar zasad.