Septembar u kojem je propalo krhko primirje u Siriji, eksplodiralo nasilje u Americi, a Evropska unija nije uspela da nađe održivo rešenje za migrantsku krizu, koincidira sa ekskluzivno srpskim septembrom u kojem je održan referendum u Republici Srpskoj, opet se čuli bubnjevi rata u zemljama bivše Jugoslavije, a očekivano poskupljenje struje preti da liši većinu građana Srbije normalnog života. Sve u svemu, imamo utisak da smo likovi u nekoj ekspresionističkoj drami. Ili komadu Bertolda Brehta, u najboljem slučaju.
No, u svom tom užasu globalnog politiziranja (namerno ga pišem ovako) na račun nemoćnog pojedinca (da ne kažemo individualca jer ovaj filozofski kredo više nije u modi), dva događaja iz ove nedelje daju nadu da je umetnost i dalje veća od života, pružajući mogući odgovor na isti: 56. Oktobarski salon i 50. Bitef.
Novi, bijenalni koncept Salona je uterao skepsu u kosti većini kulturnih poslenika: uz promene na čelu ove institucije, najave da će se Salon okrenuti domaćim umetnicima i jednogodišnju pauzu postojala je opasnost da najstarija manifestacija savremene umetnosti u zemlji potone u kal provincijalizma i opštosti. No, umetnički direktor i kustos Dejvid Eliot, kurator bogate i ugledne internacionalne reputacije, selektovao je dela koja predstavljaju najbolju kombinaciju domaćeg i internacionalnog stvaralaštva uklopljenu u slogan “Ljubavni zanos”, čija je suština umetničke i društvene revolucije 18. veka označitelj izlaska iz mračnog srednjeg veka. Zvuči slično našoj situaciji, zar ne?
50. jubilarni Bitef nije samo doneo tri nemačke predstave koje pokušavaju da daju odgovor na aktuelnu političku i društvenu krizu Evrope i sveta i preispituju empatiju u postkolonijalno liberalkapitalističko doba, već i 28. Kongres međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara. Preko 100 uglednih kritičara iz celog sveta raspravlja o budućnosti pozorišta u JDP-u, tu u komšiluku. Zvuči neverovatno, zar ne?
Ovom nedeljom Beograd i Srbija vratili su se u zglob. Van zgloba očajne svakodnevice. I omogućavaju, baš kao što je Borka Pavićević rekla na otvaranju izložbe “Nebo nad Bitefom” ispred Ateljea 212, nekim mladim ljudima da izaberu svoj budući poziv. U mraku galerije i pozorišne sale.