A u tok kompoziciji koji nezaustavljivo juri ka stanici, ka dolazećem koloseku, koji nije plod „korumpiranih brzih pruga Srbije“, čije su prve žrtve pale 1. novembra 2024, sada je već jasno, nema mesta za vlastodršce sa „megatrend diplomama“, „tetkine miljenike“, „ružičaste dezinformere“, „maskirane nasilnike“… Nema tamo mesta ni za tzv. ministre koji neguju vokabular „nepismenih kočijaša“, iz čijih usta izlaze rečenični sklopovi, tipa, „Možete slobodno da me povučete za taj Generalštab“ („kulturni Selaković“, trenutno pod optužbom, koji pošto-poto hoće diplomu „svetosavskih srpskih studija“, a predsednica parlamenta, Brnabić, brani ga rečima „ovog ministra povlačite za Generalštab već danima“, sve tvrdeći da je, za razliku, „ispravno“ shvatila poruku), „Policija ima pravo da bije i ubije studente“ (“dezinformacioni Bratina”), ili, „Ne upisujte decu na blokaderske fakultete jer će vam ih vratiti kao što su vratili ovu devojku iz Šapca, u kovčegu“ („javnoulagajući“ Glišič)…
Na zidovima te stanice, takođe, neće biti mesta za „rodoljubive“ mrziteljske grafite, koji konkurišu za najneinventivine i najnepismenije na svetu, da i ne govorimo o ruženju slike, iole, ako je to moguće, normalnog grada (Odlukom o komunalnom redu Grada Beograda propisan je prekršaj onome ko žvrljanjem, ispisivanjem, lepljenjem plakata narušava spoljni izgled zgrade, između ostalog, ali „šapićevi beli“ imaju pametnija posla, možda da prefarbavaju GSP autobuse u „nemanjićko plavo“), kojima se stalno „poručuje“ jedno-te-isto, nemoćno, sterilno, neinteligentno… kako su, preko puta njih „blokaderi ustaše“, „blokaderi piculići“, „blokaderi teroristi“, „smeće blokadersko“… Valjda je kreativnost, ako bi se uopšte tako mogla i nazvati, popustila nakon čuvenih kuknjava nad sudbinama „generala (osuđenih) zločinaca“ (Mladića, Čiča Draže…), ili „podizanja morala“ po principu „Kad se vojska na Kosovo vrati…” (neostvareni „vlažan san“ sa bezbedne udaljenosti).
Neće, treba biti iskren, taj voz uhvatiti ni sadašnji protivnici odlazećeg režima, koji budu ostali u sitnošićardžijskom modu, pogotovo ne oni koji podvaljuju „takozvano opozicionarstvo“.
Konačno, ta stanica neće prirediti dobrodošlicu ni svemogućem gazdi – AV, glavnom inspiratoru svega (i još više od toga) gore pobrojanog, „naprednom radikalu“ koji se ovih dana, nakon što je, po ko zna koji put, pobedio „obojenu revoluciju“, bavi zamajavanjem (omiljenog) naroda izborima koji samo što nisu. Ili, nuđenjem „dijaloga“ onim koji su po njemu postali „lovina“. Ali, reklo bi se, on ni ne želi u tu stanicu. Zna da ga tamo ne čekaju „plaćeni navijači“. A i ne može, valja reći.
Pa šta?! Da se poslužimo njegovim omiljenim odgovorom.