Dok se premišljamo da li će Amerika ili Kina, ili obe, zavladati sada razuzdanim svetom, sve je izvesnije da će prevladati sila broj tri (kao Studentska lista na izbornom listiću). Prvi put u istoriji su ovih dana, zato, lideri ove nove sile – veštačke inteligencije (AI) – pozvani da svoje vizije iznesu Savetu bezbednosti UN i da stoluju u Beloj kući na čašćavanju koje je Donald Tramp priredio Si Đinpingu.
Sve to dokazuje da elite izvan vlasti prerastaju u vladajuće elite- ekspertiza je koja se pojavila u Njujork tajmsu, uz pominjanje AI magnata kao što su Sem Altman (OpenAI), Dario Amodej (Anthropic), Ilon Mask (Space XAI i Tesla) Mark Zakerberg (Meta). Oni više ne kucaju na vrata vlasti, oni su u njoj- zaključuje ekspert Ugo Drošon.
U vlasti su se obreli ne želeći da budu u njoj. Jednostavno, dometi politike grdno kaskaju za munjevitim razvojem visoke tehnologije koja može, više nego bilo šta drugo da svetu donese i procvat i propast. Unapredila je već, kao sveznalica, niz delatnosti od nauke i komunikacija do informisanja i transporta, ali i do maksimuma povećala zebnje zbog sve većeg njenog samostalnog odlučivanja, koje izmiče ljudskoj kontroli. A što bi moglo da dovede do njenog izopštavanja u sredstvo za masovno uništavanje- upravo su upozorili oni koji su je stvarali.
Oni tvrde da preduzimaju sve mere opreza, ali je neophodno da države, zajednički, počnu da regulišu uticaj AI na živote ljudi, kako se ona ne bi ustremila protiv njih. A već je počela da im oduzima tradicionalne poslove, od rada na proizvodnoj traci, vožnje i profesure, do lekara i novinara, pa i vojnika. Treba je sprečiti da se ne otrgne toliko da može da autonomno krši zakone, počinje ratove, izaziva ekološke katastrofe, širi epidemije, ukazuju i političari. Ali ne pokazuju sposobnost da je usmere ka stvaranju blagostanja, a oduzmu joj moć za ugrožavanje nacionalne i internacionalne bezbednosti.
AI je, očito, dvosmislena inteligencija. Nudi i poboljšanje i ugrožavanje, života, sistema. I to brzinom i dalekosežnošću kao ništa pre nje, uveravaju hroničari.
Može, konstatuju „oci“ AI, među kojima i nobelovac Džefri Hinton, da na svega mesec dana svede procese za koje su bile potrebne mnoge godine.
Kapacitet kompjuterskih čipova se od 1965. duplirao svake dve godine, dok se generativne mogućnosti AI udvostručuju svaka četiri meseca, preneo je Gardijan. Slično ubrzanje trebalo bi da pokažu i vlasti ali one ostaju trome, ne shvatajući da ubrzano izmicanje AI kontroli „potkopava mehanizme za ograničavanje moći – kako unutar država, kompanija i grana vlasti, tako i u odnosima između njih”- navela je grupa naučnika.
Najveće AI sile su SAD i Kina, pa su sve oči bile uprte u vašingtonski sastanak Trampa i Sija. On je, međutim, protekao s mnogo više pompe nego suštine, tako da se moćni tandem samo dotakao odnosa oko AI. Pekinški Global tajms, pak, ukazuje na perspektivu da komunikacije između dve zemlje, „smanjuju verovatnoću za pogrešne procene i donose dragoceno iskustvo za globalno upravljanje“.
Ali, Tramp se protivi takvom „globalnom upravljanju“. I sve koji se zalažu za kontrolu nad AI, optužuje da rade u korist Kine.
Šire se i bojazni da bi neskladi u „eksplozivnoj inteligenciji“, kako je neki nazivaju, mogli da dovedu do apokalipse ili novog hladnog rata. Analitičari, međutim, podsećaju da se svet nekako uvežbao da se sklanja sa ivice ambisa. I nuklearno naoružanje je doživljavano kao najava Armagedona pa do njega ipak nije došlo, zasad.
Preporučuje se, stoga, da SAD i Kina sada pristupe dogovorima – kao Vašington i Moskva, svojevremeno – za otklanjanje nove globalne opasnosti. Farid Zakarija smatra, pritom, da su sadašnje dve velesile prosto upućene na saradnju, jer su toliko ekonomski međuzavisne da bi zaoštravanje odnosa štetilo i jednoj i drugoj i celom svetu, koji žele da što više pridobiju svaka za sebe.
Mnogo su veće šanse za zajedničku evoluciju nego za uzajamnu destrukciju, dodaje na CNN-u. Poziva se i na knjigu o Čarlsu Darvinu, u kojoj se podseća da „vrste u nemilosrdnom okruženju često sarađuju – ne iz dobrote, već zato što je uzajamna podrška jedini održiv put ka postizanju evolucione prilagođenosti“.
U našoj vrsti to baš i nije običaj, ali bi AI mogla da joj pomogne da se opameti. Stručnjaci ističu da nam je neophodna priprema za prilagođavanje „eksploziji inteligencije“. Začudo se tako poneo i hronično nesaglasni Savet bezbednosti UN, koji je pokazao retku harmoničnost bar u traganju za odgovorom na izazove AI.
Situacija je se sporo menja. Među političarima opstaje nestašica razuma, pa veštačka inteligencija umesto njih preuređuje svet u dva pravca – i kako da nam bude bolje i kako da svi, ovakvi kakvi smo, nestanemo.
Ovde je, pak, vlast forsirala priču da je ostavka predsednika nalik kraju sveta, pošto bi posle 14 godina svevlašća pa i samovlašća, izbori mogli da ga primoraju da ostane – običan građanin, što je status koji on nije mnogo poštovao. A izbore je raspisao za 25. oktobar – posle dugog odugovlačenja, malo ih je ubrzao.
Izračunao je, valjda, da treba da ih održi pre izbora za američki Kongres, gde Republikanskoj partiji njegovog ljubimca Trampa preti poraz. A ako tako i bude pobednička Demokratska stranka obećava da će ga istrajno iscrpljivati impičmentom, parlamentarnim procesom za smenjivanje predsednika. Što bi ovdašnjem lideru zazvučalo kao uporedno predskazanje.
A obojici se ne sviđa što, zbog „nepraktičnih“ Ustava nemaju prava na treći predsednički mandat. I jedan i drugi sebe doživljavaju u stilu „država, to sam ja“, pa seju strah da bez njih država prosto neće znati šta će sa sobom.
Ali kad im se bude svodio bilans obojici će kao glavna karakteristika biti upisano da su vladali prekoračivanjem ovlašćenja, i to naveliko. I da će ih zbog toga na odgovornost, pre istorije, prozivati zakonom ovlašćena lica. Ako zatreba, i uz pomoć nedvosmisleno dragocenih svojstava veštačke inteligencije – korisnih za delovanje demokratije, pravne države.