Intimna, autobiografska ispovest – „Argentinski roman“, u kojoj autor Drago Pilsel (Buenos Ajres 1962, novinar, teolog i kolumnista), bez zadrške, govori o detinjstvu, veri, porodici i nasleđenoj ideologiji, ali i o ličnim zabludama, gubicima i sporom, nesigurnom izlasku iz identiteta koji je delovao kao sudbina, nedavno se pojavio u izdanju „Lagune“ („Profil knjiga“ 2013, „VBZ“, prošireno izdanje 2025). Pilsel piše bez patetike i potrebe za opravdanjem, s toplinom i preciznošću, o tome kako se jedan život može promeniti – ne naglo, nego kroz unutrašnje lomove koje niko ne vidi. Reč je o fascinantnoj životnoj priči o raskidu s mržnjom i hrabrosti potrebnoj za lični preobražaj.
Drago Pilsel rođen je u Argentini, u porodici koja je bila sve samo ne obična. Jedan deda bio mu je saradnik Gestapoa, drugi ustaša, a otac – telohranitelj Ante Pavelića. Okružen mitovima o „slavnoj NDH“ i „blajburškoj tragediji“, Pilsel je odrastao u svetu u kojem su identitet i lojalnost bili neupitni. Kao mladić vodio je dvostruki život: radnim danima angažovao se za ljudska prava i protiv diktature u Argentini; vikendom je, u porodičnom krugu, ulazio u sasvim drugačiji univerzum opterećen nasleđem fašizma. Kada mu je prijatelj, argentinski sveštenik, skrenuo pažnju na tu protivrečnost, u njemu je započeo proces preispitivanja koji će trajati godinama i dovesti do ove knjige.
„Početkom devedesetih svjedočili smo golemoj migraciji Hrvata iz socijalističke agende u jednu posve novu. Duge kolone grozničavo su tražile naknadne dokaze i korijene svoga hrvatstva: krsni list, plemićko porijeklo, obiteljski grb, bilo što, nekakav papir koji bi dokazao da ih je pratila Udba ili barem nekog strica na Blajburgu. U toj strašnoj gužvi samo je jedan čovjek išao u suprotnom pravcu“, zabeležiće Boris Dežulović, nakon objavljivanja „Argentinskog romana“ 2013.
„Beogradsko mi, ‘Lagunino’ izdanje moje autobiografije, donosi veliku satisfakciju jer bliže stižem brojnim prijateljima i znancima među Srbima, a kojima sam posvetio dobar dio mog života, sve od kada sam, kao suosnivač Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (1993), stao braniti ugrožene Srbe u Hrvatskoj. Sretan sam i zbog činjenice da ova knjiga djeluje kao pečat na iskazu mojeg prijateljstva prema Srbima i na mojoj obavezi da ostanem ustrajan u njegovanju dobrih, napose ekumenskih odnosa između katolika i pravoslavaca, među kojima se nastavljam razvijati kao teolog, planiranom doktorskom disertacijom. Čitatelji dobivaju ispovijest o mojoj transformaciji jer dolazim iz ustaške emigracije u Argentini“, poručuje Pilsel čitaocima u Srbiji.
Roman višestruko nagrađivane slovačke autorke Etele Farkašove (1943), poznate srpskim čitaocima po delima “Scenario” i “Časovi lešenja” – “Spasavanje sveta po G.” nedavno je objavljen u izdanju “Agore”, u prevodu sa slovenačkog Zdenke Balent Belić.
Reč je o dubokom filozofskom i uzbudljivom književnom izazovu, koji čitaoce vodi vas kroz dramatičan portret žene G, čija opsesivna borba protiv entropije i haosa prerasta u ličnu misiju spasavanja svega što je vredno. Farkašova suptilno preispituje granicu između pojedinačne akcije i kolektivne odgovornosti, provocirajući pitanje: može li pojedinac doneti spas globalnoj stvarnosti? Intenzivni doživljaji glavne junakinje, strogoća njenih principa i hrabrost da dovede u pitanje sopstvenu ulogu u svetu teraju čitaoca na preispitivanje ličnih vrednosti i strategija.
Ovaj roman je istovremeno i poziv na zajedničku akciju i filozofsku refleksiju, snažan prikaz savremene borbe sa osećajem promene, haosa i zahtevima celovitosti. Farkašova izaziva čitaoce da ne budu ravnodušni pred sitnicama jer nijedan veliki svetski poredak ne nastaje bez njih.