Napisane 1830-ih i 1840-ih godina, odabrane pripovetke Nikolaja Gogolja, nedavno su, pod nazivom – “Petrogradske priče”, (ponovo) sabrane u posebno, lepo oblikovanom izdanju “Vulkan izdavaštva”, u prevodu dr Zorana Božovića i Vide Stevanović. Reč je o pričama koje slikaju trubulentnu pozadinu gradskog života iza hladne i elegantne fasade carske prestonice iz perspektive različitih likova, malih, običnih ljudi koji tragaju za svojim snovima na ulicama grada prožetog pompeznošću i samovažnošću, koji postaje i groteskno okruženje i zlokobni lutkar koji pokreće konce.
Prpovetke u ovom izdanju – “Nevski prospekt”, “Nos”, “Portrert”, “Šinjel”, “Kočije”, “Ludakovi zapisi” i “Rim”, Gogolj je objedinio u trećem tomu svojih sabranih dela, koje se s oznakom “1842” pojavilo 1843. godine. Većinu pripovedaka povezuje jedinstne mesto radnje – Petrograd. Izuzetak su “Kočije” i “Rim”, ali samo ako se ne obrati pažnja na ono što je pisac htro da kaže.
U obučenim u jedinstvenim, lepo skrojenim šinjelima, ove poznate priče počinju novi život, spremne da nasele peterburške snove svojih budućih čitalaca. Gogolj ih vodi u svet pun neobičnih likova na granici između sna i stvarnosti, mešajući satiru sa fantazijom i saosećanje sa podsmevajućom ironijom i kritikujući birokratiju, društvenu nepravdu i ravnodušnost ljudi, stvorivši revolucionarnu književnu viziju koja će ostaviti dubok trag na brojne ruske i svetske autore.
Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809-1852), bio je ruski pisac najpoznatiji po knjigama “Revizor” (drama koja je prvi put izvedena 1836, i postala vanvremenska kritika ljudske pohlepe i društvenih apsurda – najsvežije izdanje u Srbiji potpisuje IK „LOM“) i dva romana – “Taras Buljba” (istorijski – najsvežije iz “Delfi knjižara” 2021) i “Mrtve duše” (jedno od najznačajnijih dela ruske književnosti i duboka satira društva 19. veka).
S „Oproštajnim valcerom“, koji se nedavno pojavio u izdanju „Lagune“ u prevodu s francuskog Olje Petronić, sâm Milan Kundera se oprostio od svoje domovine. Roman je nastao 1971-72, u godinama posle sovjetske invazije, pod prvobitnim naslovom „Epilog“, a prvi put je objavljen u francuskom prevodu 1976, kada je autor već emigrirao iz Čehoslovačke. Bez obzira na sumorne okolnosti nastanka, „Oproštajni valcer“ je najzabavnije Kunderino delo – crni vodvilj u kojem se najteža pitanja postavljaju s bogohulnom lakoćom jer nas je savremeni svet, između ostalog, lišio i prava na tragično.
„Posle ‘Oproštajnog valcera’ nema nikakve sumnje: Kundera je majstor savremene književnosti. Roman je istovremeno primer virtuoznosti i silazak u ljudsku dušu“, zabeležiće kritičar nekadašnjeg glasila italijanske Komunističke partije „Unita“ (l’Unità”).
Majstorskom spoju komedije, drame i crnog humora – “Oproštajnom valceru”, poslednjih nekoliko godina u “Laguni” su prethodili “Šala“, „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Smešne ljubavi“, „Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope“ (eseji), „Besmrtnost“, i „Praznik bezbačajnosti“.
Milan Kundera (1929-2023), završio je tek nekoliko semestara na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, ali je ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala, i u mladosti komponovao, što će značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Godine 1958. završava Filmsku akademiju – poznatu FAMU, na kojoj će kao asistent i docent predavao svetsku književnost. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom “Praško proleće”. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. Bio je istaknuti saradnik slavnih praških “Literarnih novina”. Posle gušenja “Praškog proleća” i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman “Šala” (1967) i zbirka pripovedaka “Smešne ljubavi” (1968( – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka. Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu, a Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama, zbog čega mu komunističke vlasti u Čehoslovačkoj 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“.