Diktatorov poziv nije samo pripovest o jednom telefonskom razgovoru, on je pre svega priča o sudbini umetnika u vremenu diktature, ali i o granici između hrabrosti i opreza, istine i preživljavanja. „Diktatorov poziv je provokativno razmatranje odnosa između pisaca i tiranije…“, zabeležiće, između ostalog o toj knjizi Rebeka Abrams, kritičarka britanskog „Fajnanšal tajmsa“.
Jedan kratki, naizgled bezazleni telefonski poziv postao je simbol straha u totalitarnim režimima. U junu 1934, na vrhuncu političkih čistki, Staljin je pozvao Borisa Pasternaka. Razgovor je trajao svega nekoliko minuta, ali se o njemu govori već decenijama. A, Ismail Kadare odgoneta šta je tada moglo biti rečeno kroz trinaest varijanti ovog telefonskog razgovora. Tragajući za njim, Kadare ispisuje uzbudljiv roman o prirodi vlasti, strahu i odgovornosti umetnika. Kroz preciznu analizu dokumenata i snažnu književnu imaginaciju, on u ovoj knjizi pokazuje kako jedan kratak susret može postati metafora sistema u kom je svaka reč opasna, a ćutanje nekada sudbonosno.
Isti izdavač, prošle godine je objavio jedan od prvih Kadareovih romana iz 1963, koji ga je učinio poznatim u svetu – „General mrtve vojske“, u prevodu s albanskog Esada Mekulija i Anđele Marković (cenzurisane delove). Jedna od najvećih optužnica protiv ludila rata, prvi put u Srbiji je, tako, dobio svoje kompletno izdanje.