Šta povezuje dve grafičke novele, obe adaptacije poznatih dela i autora, smeštene u postapokaliptični svet distopije, u osnovi crno-bele, sa nijansama sive i štedljivim kolorom, jedna „prebogata“ tekstom, druga uz minimum dijaloga i svedenu naraciju, prva delo češko-japanskog, druga francuskog autora? Osim što su „dobrodošle“ u Srbiju, čiji bi autoritarni, polupismeni režim, možda, iz toga mogao nešto i da nauči (o posledicama svojih nepočinstava). A, još više, sluđeni narod sveden na „glasački broj“, čiju inteligenciju uporno vređaju vlastodršci prepunjenih džepova otetog.
VELIKI BRAT TE POSMATRA
Odgovor je – beogradska izdavačka kuća Darkwood, u čijem su se izdanju, krajem prošle godine, pojavila ponovljena izdanja 1984, britanskog pisca Džrdža Orvela (pravo ime Erik Artur Bler, 1903-1950), i Puta američkog kolege Kormaka Mekartija (Čarls Džozef Makarti, 1933-2023). Matijaš Namai (Matyas Nemai, 1993) adaptirao je i ilustorvao Orvelov u grafički roman – 1984, originalno štampan 2021. godine, a Darkwood ga, ćiriličnim pismom ponudio domaćim ljubiteljima devete umetnosti 2024. i 2025, u prevodu Alžbete Dešić Stropnicke i Ivana Jovanovića. Mani Larsene (Emmanuel Manu Larcenet, rođen 1969), pak, potpisuje Put, čije je prvo, latinično izdanje u Srbiji iz 2024. usledilo neposredno nakon premijernog objavljivanja u Francuskoj (Dargo), a krajem 2025. pojavila se i ćirilična verzija, takođe, u prevodu Dragan Milojevića, kao svojevrsna „čestitka“ autoru na upravo dobijenoj Ajzner nagradi za (najbolju) grafičku adaptaciju romana 2025. godine.
Nemai se sa Orvelovim najpoznatijim, distopijskim remek-delom iz 1949, uhvatio u „koštac“ jer, po njegovom mišljenju, uvek treba širiti svest i metode za zaštitu od totalitarističkog režima, manipulacije i masovne histerije. To ga je i nagnalo, kako kaže, da svoju adaptaciju učini punom teksta iz izvornika, tako da se ne gubi ni na radnji, ni na sivilu, ni na osećanju bezizlaznosti, čemu nesporno potpomažu mnoge čuvene rečenice, tipa, „Rat je mir – Sloboda je ropstvo – Neznanje je snaga“, ili „Veliki Brat te posmatra“.
Radi pojačavanja svoje grafičke poetike i akcentovanja bitnih delova radnje i ključnih likova, on ovaj crno-beli, klaustrofobičan, bezlični svet, čiji je „vlasnik“ Veliki Brat, u pojedinim kadrovima i detaljima upotpunjava crvenom bojom, simbolično, tako, uvlačeći čitaoca/gledaoca u misaoni kurcšlus izazvan totalnom kontrolom obezličene mase.
Radnja „Orvelovog sveta iz (verovatno) 1984“ data je iz vizure Vinstona, radnika u Ministarstvu istine, koji je zadužen za ispravljanje/krivotvorenje nepodobnih sadržaja u novinama, čime prošli događaji gube svoje postojanje, jer „ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, a ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost“. Zahvaljujući (raspusnoj) Džuliji i (pogrešno procenjenom) O’Brajenu, njegova će se želja o pobuni protiv režima višestruko uvećati, i odvesti ga tamo gde završavaju svi idealisti ovog sveta. S duge strane, on predstavlja, sve one, možda još uvek malobrojnije, ali ljude koji žele da misle svojom, a ne tuđom glavom. Ljude koji povremeno, kad im istorija to dozvoli, svojim postupcima održavaju neugašenu „vatru slobode“.
SVETLUCANJE NADE
„Kraj ove dugačke knjige nekako guši i vrlo je bolan“, rekao je Larsene u jednom razgovoru o razlozima za adaptaciju Puta, dodajući da je potrošio više od dve godine stalno iznova čitajući ovaj roman, neprestano crtajući… „U jednom momentu rekonstruisao sam nešto izgubljeno u nemilosrdnom svetu“, objasnio je. Otuda, reklo bi se, fantastičnim crno-belim „bojenjem“ postapokaliptičnog sveta, uz 14 nijansi sive, čime je, kako kaže, postigao „svetlucanje nade“, Larsene postavlja dvojicu protagonista Puta – Oca i Sina – u prostor bez vremena i granica, prošaran pepelom, lepljivim blatom i ruševinama, uokviren „beživotnim“ nebom i okeanom, okovan ledenom hladnoćom, koji pritiskaju leševi, kiše i sneg…
Larseneov „grafički“, tako, u stopu prati, „prozni“ Makartijev Put, u kome je nejasno poreklo apokalipse, a još je teže utvrditi kako su se otac i sin našli u „zamci“ sveta koji prestaje da bude onakav na kakav su ljudi navikli. Idealno je to, međutim, okruženje za razmatranje pitanja vere u smisao života, u dobrotu i humanost. Likovi, konstantno gladni, promrzli, neispavani i umorni (od svega), na svom putu „uče“ lekcije kako biti dobar čovek, može li se pojedinac suprotstaviti normama, a razum i emocije potisnuti instinkt… Monotoni ritam njihovog kretanja sporednim putevima ka Jugu, presecaju svedeni dijalozi između dečaka (koji tek zaranja u zlo koje ih okružuje) i oca (sa iskustvom i nepoverljivog bilo pre čemu ili kome), i skrivanje od povremenih (retkih) „slučajnih prolaznika“ koji lutaju istim svetom, iz različitih pobuda. I nema tu mesta za Boga i religiju, nadu i ljubav, moral je svetovni, utvrđuje se od situacije do situacije, slušajući jedino nagon za opstanak. Pa, ipak, junaci se trude da, osim porivom za preživljavanjem, izdrže i sačuvaju minimum dobrote, jer njih dvojica poslednji nose plamen čovečnosti u sebi.
IZDANJA U SRBIJI
Roman Put Kormaka Makartija objavljen 2006. (IK Alfred A. Knopf), sledeće godine ovenčan je Pulicerovom nagradom. U Srbiji ga je prvi put objavila IK Kontrast izdavaštvo (2016), u prevodu s engleskog Danila Lučića. Isti izdavač objavio je 2025. Makartijevu trilogiju o granici (Svi ti lepi konji, Prelaz, i Gradovi u ravnici), a nešto ranije i romane Krvavi meridijani (2024), Putnik / Stela Maris (2023), Satri (2019), Ovo nije zemlja za strance (2019), i Dete božje (2017).
Orvelova 1984. imala je veliki broj izdanja na srpskom, između ostalih i Kontrastovo iz 2017. u prevodu Vlade Stojiljkovića, i Lagunino iz 2022, u prevodu Gorana Skrobonje. Jedno od svežijih je specijalno ilustrovano izdanje Čarobne knjige, sa ilustracijama Džima Bernsa, u prevodu Marije Pavićević.
Rad Matijaša Namaia je Grafičkim romanom 1984, prvi put predstavljen ljubiteljima stripa u Srbiji, dok je Mani Larsene, pre Puta, već bio poznat na ovim prostorima. Darkwood je ranije objavio dva njegova albuma iz serijala Rokamboleska (preterane i neverovatne avanture…) – Sigmund Frojd 01: Pasji život i Vinsent van Gog 02: Linija fronta, a Najkula je, pak, objavila nekoliko svezaka njegovog serijala Karusel, koji je realizovao sa scenaristom Žan Iv Ferijem.