Ustavni sud Srbije počeo je da donosi odluke po žalbama bivših radnika „Agroživa“, zbog trajanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu. Reč je o nekada velikoj kompaniji, sa 35 radnih jedinca širom Srbije, koja je proizvodila piletinu, a potom neslavno završila u stečaju.
Stečajni postupak još traje, a više od deset godina traju i pokušaji bivših radnika da naplate svoja potraživanja.
Oni su prvo tužili preduzeće u stečaju i državu za neisplaćene zarade. Tražili su naknadu zaostalih primanja. Potom su, na osnovu dobijenih presuda, koje nikako nisu dospevale na naplatu, predali ustavne žalbe. Pozvali su se na povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, pred Privrednim sudom u Zrenjaninu i sudom u Pančevu.
Žalbe su podneli krajem 2023. godine, preko svog pravnog zastupnika Petra Draškovića, advokata iz Niša.
„Počeo je postupak naplate. Očekujem da vrlo brzo budu realizovana ta potraživanja. Podnosiocima je tokom protekle godine utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete. Sem obeštećenja za prekoračenje dužine postupanja, oštećeni radnici imaće pravo i na naknadu iz stečaja, koji se još uvek vodi i nije zaključen, što je i bio cilj pravnog postupka“, objašnjava advokat.
ČEKALO SE PREDUGO
Do raspleta je, zapravo, došlo kada su krajem 2023. stupile na snagu izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. To je omogućilo da predmeti, koji su vođeni po zahtevima bivših zaposlenih u državnim i društvenim preduzećima, budu upućeni iz Privrednog suda u Zrenjaninu i ostalih privrednih sudova u Republici Srbiji, u Ustavni sud Srbije.
„Hiljade bivših radnika u Srbiji nisu imale ni teoretske šanse u ovakvim postupcima, do sada. Ovo nam daje nadu da se ne mora ići u Strazbur po pravdu“, kaže Petar Drašković.
Dodaje da je odluka Ustavnog suda izvršna, konačna i sprovodiva. Nju je moguće realizovati i na tome s sada i radi. Ministarstvo pravde, kaže, spremno je da dobrovoljno isplati potraživanja iz materijalnog dela, ali i tog dela koji se tiče nematerijalne štete. Reč je o nekih 800 evra, koji predstavljaju obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i ne uračunava se u potraživanje zarada, kaže advokat.
„Nažalost, sudski postupci predugo su trajali i odrazili se na ionako loš materijalni položaj zaposlenih. Državni organi, naročito sudovi nižeg stepena, nisu imali mnogo razumevanja za urgentnu situaciju i za loše materijalno stanje mnogih zaposlenih“, kaže pravni zastupnik radnika.
Kako podseća, preduzeće je otišlo u stečaj 2016. godine i od tada traju pokušaji da se naplate radnička potraživanja: „Konačno je ove godine stigla odluka Ustavnog suda, kojom se usvaja predstavka jednog od bivšeg radnika, što automatski znači da će i ostali u istom činjeničnom i pravnom stanju imati mogućnost da ostvare svoja prava. To je Ustavni sud i potvrdio nizom odluka od jula meseca prošle godine, kada je nastavljeno usvajanje odluka od naplati potraživanja za još nekih 14 ljudi, osim tog prvog precedentnog slučaja čije su predstavke usvojene. Tako da i ostali mogu da se nadaju da će u nekom roku, koji neće biti duži od 6 meseci, okončati svoje postupke.“
Ostala suđenja
Kompanija Agroživ Holding je do 31. marta 2008. godine, kada je uhapšeno celokupno rukovodstvo, pokrivala 80 odsto srpskog tržišta pilećih proizvoda. Dan nakon hapšenja sve banke poverioci aktivirale su svoja potraživanja, a sve što se posle dešavalo odvelo je ovu firmu u bankrot. „Stečaji i reorganizacije bili su maska za pljačku“, govorio je tada bivši vlasnik Miroslav Živanov, koji je tokom pritvora proveo 627 dana u samici. Agroživ je potom, nakon blokade računa, uveden u stečaj. U trenutku otvaranja stečaja firma je imala imovinu vrednu 15 milijardi dinara i kapital preko 7,5 milijardi dinara, uz neraspoređenu dobit od 6,5 milijardi dinara. Stečaj i reorganizacija doveli su ubrzo do bankrota, otpušteno je 3.000 radnika a firma je 2010. prodata za 11,5 miliona evra Srbijagasu, državnom preduzeću.
Narednih godina deo pogona Agroživa u Žitištu iz stečaja je kupilo preduzeće BG Mibras iz Beograda i započelo proizvodnju i preradu živinskog mesa. Tada je, beleži štampa, angažovano oko 150 radnika Agroživa i uposleno još oko stotinak ljudi koji su bili na evidenciji Službe za zapošljavanje. Preostali radnici, njih oko 800, ostali su bez posla i socijalnog programa.
TEŠKOM MUKOM DO ZARADA
Iznosi nematerijalne štete, navodi se u odlukama Ustavnog suda u koje smo imali uvid, su različiti. Sud je podnosiocima utvrdio pravo na naknadu štete, koja je umanjena za eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Kako se navodi, naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava, u roku od četiri meseca od dostavljanja odluke Ministarstvu pravde.
„Duguju nam milionske iznose. Sve je godinama stajalo u fiokama. Za to vreme, niko nas nije pitao kako da platimo račune, kako da preživimo, kad smo ostali bez radnih mesta. Ja uspevam da radim ali nisu se svi snašli. Zato ljudima znači ova informacija da je počela isplata naknade za štetu. Ko god da je ostao a da nije podneo zahtev, može da kontaktira naš sindikat da mu pomognemo da ostvari svoje pravo“, kaže Slavenka Despotov, ovlašteno lice za neisplaćene zarade Nezavisnog udruženja nezaposlenih, pri Sindikatu javnih službi Srbije.
Među onima koji su dobili obeštećenje je i porodica Kocijan iz Zrenjanina. Mirjana i njen suprug godinama su radili u Agroživu.
„Deset godina je prošlo od kada sam otišla iz Agroživa i podnela zahtev za naknadu zarada. Nakon svega, mogu da kažem da je dobro što su počele isplate. Mužu je sud priznao naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, a priznata su mu i potraživanja na ime neisplaćenih zarada. On je duže ostao od mene, tako da njemu i kasniji vlasnici duguju plate“, kaže Mirjana.
Svoje zaostale zarade potražuje i Jovica Kokotović iz Karađorđeva, koji je decenijama radio u žitištanskom Agroživu.
„Moj zahtev još nije stigao na red ali ja sam strpljiv, znam da hoće. Kada sam do sad čekao, pričekaću još malo. Problem je što su neke moje bivše kolege menjale iz neznanja zastupnike, koji im sada traže neverovatne provizije. Moraće da paze“, navodi Kokotović.
KONKURENCIJA NE MIRUJE
Nakon što je led probijen u slučaju bivših radnika Agroživa, prvom pozitivnom presudom na osnovu koje sada stižu nova rešenja, javio se izazov zvani „advokatska naknada“.
„To je pojava sa kojom smo se i ranije suočavali, ali postala JE intenzivna od kada su prošle godine počele da pristižu prve odluke Ustavnog sud. Konkurencija se aktivirala, što je prirodno ako se kreću u okviru pravila. Međutim, nije dopušteno kršiti kodeks Advokatske komore Srbije, koji zabranjuje takav način pridobijanja klijenata putem obmane. Mislim da se ovde ljudima lažno prezentuju činjenice, uz zahtev za honorarima od 50 odsto od naplaćenih iznosa, što nije dopušteno. Po našem kodeksu etike, koji važi za celu Srbiju, dopušteno ugovaranje je do 30 odsto, mada je i to sporna visina advokatske naknade“, objašnjava Petar Drašković.
U Nezavisnom udruženju nezaposlenih kažu da im se sada javljale kolege koje su naplatile troškove potraživanja, preko drugog advokata, ali se žale na umanjenje iznosa.
„Na osnovu odluka Ustavnog suda i presuda, koje je zastupao naš advokat Drašković od 2016. godine, sada su naplaćena potraživanja od druge advokatice. Dosta njih mi se javilo a da ne znaju ni koliki iznosi im pripadaju. To je strašno nepravedno. Ti ljudi su godinama čekali na svoje obeštećenje, punih 12 godina a sada bi svi da pokupe kajmak. Moja poruka preostalim zainteresovanim kolegama je da vode računa šta potpisuju“, navodi Slavenka Despotov.