Dok mnoge države beže od Amerike i aktuelne tamošnje administracije kao „đavo od tamjana“ Severna Makedonija bi rado da u saradnji sa ovim svetskim vlastodršcima postane 51. zvezdica na američkoj zastavi?! Iako makedonski premijer Hristijan Mickoski definiše spoljnu politiku na tri stuba – London, Vašington i Brisel – kako bi pozicionirao zemlju kao stabilnog i predvidivog partnera u evroatlantskim strukturama, glavni akcenat je na Trampovoj Americi. To se može lako zaključiti po izjavama visokih političkih zvaničnika i potezima koje se vuku od dolaska VMRO-DPMNE na čelo države.
Ispod ova „tri stuba“ može se prepoznati i jedan neformalan na liniji Beograd–Budimpešta–Moskva–Peking, ali i ova trasa završava u – Vašingtonu. Nije čudo da Severna Makedonija u Ujedinjenim nacijama glasa identično kao SAD, čak i ako je to različito od izjašnjavanja članica EU, a i zdušno i ekspresno podržava sve poteze sadašnje vašingtonske administracije. Makedonski ministar inostranih poslova Timčo Mucunski, na primer, javno je brzinom američkih supersoničnih aviona, podržao SAD i Izrael protiv Irana, iako se kasnije ispostavilo da je to totalno neslaganje sa takoreći svim članicama EU!?
SARADNJA
Ovaj naizgled autentičan kurs spoljne politike aktuelnog VMRO- DPMNE, nesumnjivo vuče korenje iz perioda 2006-2016. i tadašnje VMRO vlade kojom je rukovodio potonji budimpeštanski begunac Nikola Gruevski. Tadašnji glavni fokus VMRO-DPMNE bio je balans između evroatlantskih integracija i veza sa drugim globalnim akterima (Rusija, Kina), dok su stubovi bile EU i NATO, ali uz paralelnu ekonomsku diplomatiju prema Istoku.
Vlada Zorana Zaeva (2017-2024) izbrisala je „istok“ iz spoljnopolitičkog fokusa, pa su glavni akcenti bile evroatlantske integracije – postignuto članstvo u NATO 2020 godine i otvoreni su pregovora sa EU – sa naglaskom na sporazumima o dobrosusedstvu (Prespanski sporazum sa Grčkom, Sporazum o dobrosusedstvu sa Bugarskom, Otvoreni Balkan).
Spoljnopolitička okrenutost ka SAD-u posebno se vidi kroz strateški dijalog, ekonomske inicijative i bezbednosnu saradnju. Severna Makedonija je prva evropska zemlja koja je uspostavila takav format sa aktuelnom američkom administracijom. Pre dve sedmice, 7. aprila, u Vašingtonu je održana druga sesija strateškog dijaloga između Severne Makedonije i SAD, posle četvorogodišnje pauze. Delegaciju koju je predvodio prvi Mucunski bila je sastavljena od ključnih ministar: Panče Toškovski (unutrašnji poslovi), Vlado Misajlovski (odbrana), Stefan Andonovski (digitalna transformacija) i Sanja Božinovska (energetika). Domaćin makedonskoj delegacije je bio Kristofor Landau, zamenik državnog sekretara Marka Rubija, kao i više visokih američkih dužnosnika.
Strateški dijalog između Skoplja i Vašingtona počinje da dobija konkretnu ekonomsku dimenziju, sa fokusom na investicije, energetiku i poboljšanje poslovne klime, sa potencijalom za investicije koje bi mogle daleko premašiti milijardu dolara u narednim godinama. Vladini zvaničnici najavljuju povećano interesovanje američkih kompanija za investicije, a konkretni primeri su projekti izgradnje hidroenergetskih objekata „Čebren“ i „Galište“.
Njihova realizacija bi trebalo da košta 600-800 miliona evra, mada neke kalkulacije idu do 1,2 milijarde evra, što ih svrstava među najveće planirane investicije u energetski sektor u istoriji države, svakako ključne za energetsku tranziciju zemlje i njenu samodovoljnost. Projekat, koji je godinama bio u zastoju, sada dobija novi zamah zahvaljujući mogućoj finansijskoj podršci DFC-a, američke institucije za finansiranje razvoja. Istovremeno, otvara se prostor za nove investicije u obnovljive izvore energije.
Prema najavama, američke kompanije pokazuju interesovanje za izgradnju solarnih i vetroelektrana, sa pojedinačnim projektima vrednim desetine miliona evra, što bi doprinelo povećanju energetske nezavisnosti zemlje.
KVAKA 22 I OSTALO
Najkontroverznije su najave za moguće investicije u rudarski sektor, uključujući postrojenja za preradu antimona. Nedaleko od sela Luka kod Krive Palanke nalazi se rudnik Krstov dol koji je zatvoren pre 45 godina, zbog nerentabilnosti, ali izgleda da mu je svanuo novi dan za ponovnu eksploataciju. Ukoliko se to dogodi Severna Makedonija ulazi u aktuelnu geopolitiku kritičnih minerala, jer Vašington traži alternativu kineskoj dominaciji odakle uvozi 85 odsto antimona za svoje potrebe. Već su najavljena projektna ulaganja od pet miliona dolara za utvrđivanje isplativosti eksploatacije. Ruda bi trebalo da se izvozi u SAD, prerađivački kapaciteti i topionica biće izgrađeni u Oklahomi, čime će biti zaokružen ceo investicioni ciklus.
„Kvaka 22“ je što lokalni prostor ima ekološku oznaku, pa i makedonska javnost dobija projekat sličan srpskom Jadru.
Infrastruktura je bila još od važnih segmenata dijaloga, razmatraju se mogućnosti za finansiranje deonica Koridora 8 i železničkih projekata, investicije bi se sprovodile u fazama i dostigle stotine miliona evra. U digitalnoj ekonomiji fokus je na razvoju tehnološkog sektora, startap ekosistema i sajber bezbednosti. Potencijalne investicije u ovoj oblasti kreću se od 10 do 50 miliona evra po projektu, sa mogućnošću stvaranja novih radnih mesta i zadržavanja mladih kadrova u zemlji.
Saradnja se produbljuje i u oblasti odbrane, gde SAD nastavljaju da pružaju finansijsku i tehničku podršku za modernizaciju vojske, u skladu sa NATO standardima. Godišnja podrška se meri desetinama miliona dolara.
DEFICIT
Trgovina između Severne Makedonije i SAD u 2024. godini iznosila je skromnih oko 433 miliona američkih dolara. Makedonski izvoz preko Atlantika je bio je 118,2 miliona dolara, dok je uvoz 195,9 miliona dolara. Makedonski deficit u razmeni sa SAD iznosio je 77,7 miliona dolara.
Ukupna trgovina robom, zapravo, iznosi 230 do 240 miliona dolara, a ostalo su usluge (IT, biznis usluge, licence). Severna Makedonija je u SAD najviše izvozila autobuse (proizvod Van Hola koji se sklapa u zemlji) i neobrađeni duvan. Iz SAD su se najviše kupovali laboratorijska keramika, petrol koks i motori sa unutrašnjim sagorevanjem.
U februaru ove godine dve zemlje su postigle Okvirni sporazum o recipročnoj trgovini. Ovaj sporazum predviđa ukidanje carina na sve američke industrijske i poljoprivredne proizvode koji ulaze u Makedoniju; recipročnu carinu od 15 odsto na makedonske proizvode u SAD, sa mogućnošću potpunog ukidanja za određene ključne industrije i proizvode, te početak kupovine američkog tečnog prirodnog gasa (TPG) po završetku novog gasnog interkonektora.
To je deo projekata koje je makedonska delegacija „donela“ iz Vašingtona, očekuje se da će podrška ponovo doći kroz DFC, kredite, garancije i direktne investicije. Iako veći deo sredstava nisu direktne investicije, već kreditne linije i garancije, njihov efekat na ekonomiju se ocenjuje kao značajan. Pojedini stručnjaci ističu da je ključna korist strateškog dijaloga povećano poverenje investitora i poboljšanje poslovne klime u zemlju.
Sa druge strane, Severna Makedonija od Velike Britanije već ima na raspolaganje kredit od šest milijardi era (oko pet milijardi funti) sa rokom otplate od 10 godine. Od Mađarske je pozajmljena milijarda evra, ali to je kredit koji je takoreći unapred potrošen. Mnogi ekonomski stručnjaci upozoravaju da je zemlja u dužničkom lavirintu, dok Venko Filipče, lider opozicionih socijaldemokrata upozorava da je sada „Severna Makedonija zaduženija nego Grčka uoči bankrota od pre deceniju i po“.
DUŽNIČKA AVANTURA
Ova „dužnička avantura“ dešava se u situaciji kada su odnosi sa ključnim spoljnopolitičkim partnerom zemlje Evropskom unijom već duže u očiglednom ćorsokaku zbog identitetskog spora sa susednom Bugarskom. Vladajuća garnitura insistira na jasnim i pravno obavezujućim garancijama da neće biti novih blokada u pristupnom procesu, naročito od istočnog suseda! Francuski ambasador Kristof Le Rigoler u intervjuu za Radio Slobodna Evropa krajem prošlog meseca ponovio je da nastavak puta ka EU ide kroz ustavne promene, tačno onako kako je predviđeno u Pregovaračkom okviru, ali i da je nemoguće dobiti dodatne garancije od Brisela zbog složenog procesa donošenja odluka u Uniji i da Pregovarački okvir već nosi predvidivost koju makedonska vlada zahteva.
Ta složenost procesa mogla se videti nakon poslednjih događaja u Evropskom parlamentu; inicijativa izvestioca za Makedoniju u Evropskom parlamentu Tomasa Vajca, da se revidira pravni status Drugog protokola uz Sporazum o dobrosusedstvu, izazvala je burnu reakciju u Sofiji. Ovaj dokument, koji je sastavni deo takozvanog „francuskog predloga“, smatra se ključnom karikom u pregovaračkom okviru koji je usvojilo svih 27 zemalja članica EU. Analitičari ukazuju da je Vajcov potez pokušaj institucionalnog razgraničenja evropskih kriterijuma od bilateralnih zahteva, kako bi se sprečile buduće subjektivne blokade. Međutim, ovaj pristup se tumači kao pokušaj „pravne zaštite“ procesa, što nailazi na snažan otpor bugarskih političkih struktura koje insistiraju na bezuslovnom sprovođenju već potpisanih obaveza.
„Ako bude potrebno, čekaćemo decenijama, ali politike koje direktno utiču na naš identitet i ne nude predvidivost i jasan kraj procesa nemam nameru da prihvatim dok sam premijer i da u takvu avanturu ulazim po svaku cenu“, bio je brz komentar premijera Hristijana Mickoskog.
Što nagoveštava dužu blokadu puta ka Briselu!
BUGARSKO „NE“ TOLERANCIJI
Bugarska je prekršila pravo na slobodu udruživanja etničkog Makedonca, suosnivača neprofitne organizacije za ljudska prava, kada su domaći sudovi odbili njegov zahtev za registraciju udruženja bez pružanja valjanog pravnog obrazloženja, zaključio je ovih dana Komitet Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava. Reč je o nevladinoj organizaciji „Komitet za ljudska prava Tolerancija“, koja je podnela zahtev za registraciju u skladu sa zakonskim procedurama, ali je dobila negativnu odluku bez detaljnog obrazloženja. Odluku je kasnije potvrdio Apelacioni sud.
Procena Komiteta UN, kako je saopštila organizacija, ukazuje da su sudske odluke bile nejasne i preterano formalističke, kao i da dodatne informacije koje je podnosilac zahteva dostavio nisu uzete u obzir.
„Postojanje udruženja koja mirno promovišu ideje tolerancije i suživota različitih etničkih grupa mora biti zaštićeno, čak i ako njihove stavove ne dele vlasti ili većina stanovništva“, smatra Ivon Donders, članica Komiteta UN za ljudska prava.
Komitet je zaključio da država nije opravdala odbijanje registracije, niti je pokazala da je mera bila neophodna i srazmerna, niti je navela koje su zakonske odredbe prekršene, i pozvao je Bugarsku da preispita sudske odluke i obezbedi nadoknadu podnosiocu zahteva, kao i da u roku od 180 dana podnese izveštaj o preduzetim radnjama.
„Gorko se vara svako ko misli i još veruje u priče da naše nevolje završavaju ako se izmeni Preambula makedonskog Ustava ili ako u Ustav dodamo taj amandman o bugarskoj manjini“, komentar je Mickoskog na odluku Komiteta UN za ljudska prava.