Američki biznismen Big Majk, alijas Majk Štraumetis, poznat kao „kralj marihuane“, objavio je u jesen 2019. da je „uzbuđen što će Severnu Makedoniju pretvoriti u evropsku supersilu kanabisa“. Jedan od najvećih proizvođača „trave“ na svetu tada je u Skoplju razgovarao sa političkim čelnicima zemlje – premijerom Zoranom Zaevim, ministrom zdravlja Venkom Filipče i gradonačelnikom skopske opštine Centar Sašom Bogdanovićem – o pokretanju masovne proizvodnje kanabisa u zdravstvene svrhe.
UZBUĐENI DON KANABIS
(Ne)shvatljivo je što domaćini tada nisu objavili ni reč o „biznis radionici“ sa „Don Kanabison“, već je to učinio gost. On je na Instagram nalogu svoje „uzbuđenje“ obznanio kratkim videom sa susreta, što su mnogi propratili predviđanjem da će se Severna Makedonija, sa takvim (ne)funkcionisanjem institucija, pretvoriti u „Kolumbiju u Evropi“. Tadašnji makedonski premijer Zaev je procenio da bi taj biznis mogao da donese najmanje 250 miliona dolara godišnje, što bi pozitivno uticalo na privredni rast zemlje i zapošljavanje.
Skoro šest godina kasnije, makedonski građani, susedne zemlje, ali i šira međunarodna zajednica su šokirani saznanjem o tome šta se sve događa sa proizvodnjom marihuane za medicinske potrebe. Postaje jasno i da su pomenuta predviđanja i upozorenja bila sasvim opravdana.
„Svi su ovde naduvani! Cene rastu, plate miruju, stotinak hiljada ljudi je nezaposleno, a sve je mirno i kafane su pune! Nirvana neka vlada. Mora da je zbog ovih novih poljoprivrednih plantaža“, komentariše skopski penzioner Ljupčo Sokolovski.
Masovna zaplena više od 45 tona marihuane u S. Makedoniji (i Srbiji) otvorila je narkotičnu „Pandorinu kutiju“ i prouzrokovala duboki politički sukob između ključnih makedonskih stranaka, vladajuće VMRO-DPMNE i opozicione SDSM, u koji su se uključile i stranke etničkih Albanaca. Stvorena je velika pravno-politička graja, a dosadašnja istraga je naveliko otkrila sistemske slabosti u regulaciji prerade medicinskog kanabisa, otvorila sumnje u umešanost visokih zvaničnika i ukazala na potrebu za hitno preispitivanje izdatih dozvola za proizvodnju. Dok opozicija optužuje vladinu logistiku za šverc, makedonska izvršna vlast kontrira, za sada isključivo putem svakodnevnih izjava premijera. Hristijan Miskoski uzvraća tvrdnjama o umešanosti bivših državnih funkcionera, posebno bivšeg premijera Zorana Zaeva, njegove šire porodice i „bližih poslovnih saradnika“. Mickoski u upletene svrstava i sadašnjeg čelnika socijaldemokrata Venka Filipče, pri tome ostavljajući javnost bez zvaničnih odgovora na ključna pitanja o poroznim državnim granicama i njihovoj kontroli.
ZAPLENE I ISTRAGE
Sasvim je jasno da šverc pet tona droge, zaplenjene u Srbiji, predstavlja nemogući poduhvat bez kompleksne logističke podrške i prethodnog planiranja. Vrednost te marihuane od 40 miliona dolara samo pokazuje da je u sve ovo involvirana i određena moćna kriminalna struktura sa međunarodnim vezama. Naravno, sumnja se na ozbiljne propuste na graničnom prelazu između S. Makedonije i Srbije i verovatnu umešanost carinskih i pograničnih službenika, ali i „igrača“ visokog ranga u strukturama obe države. Zato su mnogi i skloni da veruju da je u razotkrivanju cele ove operacije i najvećeg narko-skandala u regionu, kao i u pokretanju velike istrage ključnu glavnu ulogu imala američka Agencija za borbu protiv droge (DEA), koja je dostavila podatke tužilaštvima dvaju zemalja. I prinudila ih na akciju.
Do sada je u Skoplju zaplenjeno devet tona marihuane i preko 1.300 boca kanabisovog ulja. U istočnom regionu, tačnije u područjima Strumice, Bosilova i Novog Sela, zaplenjena je još 31 tona marihuane i biomase. Makedonski premijer Hristijan Mickoski upozorava da ukupna zaplena može dostići i do 100 tona, na čemu bi pozavideli i neki od poznatijih južnoameričkih narko-kartela. Makedonska vlada je naložila vanredne kontrole svih 43 aktivnih licenciranih kompanija za proizvodnju i promet kanabisom (61 registrovanih, 14 oduzetih licenci i 4 postupaka za oduzimanje), određujući rok od 45 dana da se podnese izveštaj o pravom stanju na terenu. Izvršna vlast je najavila da će imenovati članove međuresorne državne komisije za borbu protiv nedozvoljene proizvodnje, trgovine i zloupotrebe droga. Pravo je čudo da od svog osnivanja 2017. godine ta komisija nije bila aktivna, niti je imala ikakve rezultate, a Vlada sada obećava da će ubuduće zahtevati redovne izveštaje o njenim aktivnostima.
U Srbiji je u međuvremenu pritvoren Ivan Dragnić, vlasnik skopske firme Alfafarm odakle navodno potiče pet tona marihuane prošvercovanih preko severne makedonske granice. Traga se za Aleksandrom Mijajlovićem, navodno glavnim osumnjičenim organizatorom grupe koji je u bekstvu. Prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mijajlović je suvlasnik i firme Grin lajf iz Valandova, takođe osnovane za proizvodnju medicinskog kanabisa. BIRN je imao uvid u naredbu o istrazi u Srbiji, koja sumnjiči petoricu muškaraca da su u januaru organizovali lanac nabavke, skladištenja i distribucije marihuane. Prema naredbi, Aleksandar Mijajlović (ranije Vulićević), kao organizator kriminalne grupe naredio je Ivanu Dragniću da nabavi marihuanu u Makedoniji. Dragnić je potom organizovao njen transport kamionima do Kruševca, gde je droga skladištena u objektima u selu Konjuh, u vlasništvu oca i sina Radeta i Nebojše Spasojevića. Iz tih skladišta, marihuanu je potom preuzeo državljanin Srbije Uroš Mladenovski, koji je svojim vozilom transportovao drogu do Beograda radi dalje prodaje. Svi su završili iza zatvorske rešetke, osim Mijajlovića za kojim je raspisana poternica.
Kanabis u državne ruke
Stranka Demokratska unija snažno podržava akciju Ministarstva unutrašnjih poslova za zaplenu kanabisa i insistira da se deluje neselektivno i javno objavi ko su vlasnici (formalni i neformalni) kompanija za proizvodnju kanabisa, kao i podaci o tome ko im je i kada izdao licence za proizvodnju kanabisa.
Vanparlamentarna stranka Ujedinjena Makedonija reafirmiše svoj stav iz 2017. godine kada je legalizovan uzgoj droge u Makedoniji. Oni predlažu vladi da marihuanu za pacijente odgaja, obezbeđuje i kontroliše isključivo država.
Lider parlamentarne političke stranke Levica, Dimitar Apasiev, izrazio je svoj stav kratko i jasno putem društvenih mreža: „Ne. Proizvodnja medicinskog kanabisa ne treba da bude zabranjena! Treba je nacionalizovati!“
Pljušte pretnje tužbama
Političke optužbe su se proširile i na političku scenu etničkih Albanaca, pri čemu se za skandal sa kanabisom prst upire na sve političke protivnike. Naime, propis kojim je dozvoljeno uzgajanje kanabisa na otvorenom, progurao je bivši ministar zdravlja Fatmir Medžiti, koji je blizak bivšem koalicionom partneru u vladi Arbenu Taravariju. Medžiti, koji je sada gradonačelnik skopske opštine Čair i predsednik Demokratskog pokreta, u intervjuu za list Lajm nazvao je Taravarija „ministrom kanabisa“.
„Taravari je potpisao sedam licenci za kanabis u svojstvu ministra zdravlja. Dakle, ovo nije ministar zdravlja, ovo je ministar kanabisa, ministar marihuane. Tim postupkom je doveo podzemlje regiona u Makedoniju, a danas vidimo kakvu je politiku tada vodio“, rekao je Medžiti.
Taravari je očekivano najavio tužbu za klevetu, jednu od mnogih kojim je prećeno u ovom žestokom političkom sukobu u Severnoj Makedoniji.
NARKO-BIZNIS U SENCI
Pomenuta imena nisu jedina u Srbiji koja potvrđuju prisnu dugogodišnju saradnju mutnih biznismena i kriminalaca sa obe strane granice. Lako je setiti se Predraga Koluvija i devetoro članova njegove grupe optuženih za ilegalnu proizvodnju, skladištenje i trgovinu narkoticima (slučaj „Jovanjica“), kada je pre bezmalo sedam godina srpska istraga vodila i do Makedonije. Pitanje je koliko je još „biznismena u crnom“ u senci u kompanijama koji posluju sa marihuanom od Tabanovca do Đevđelije.
Iako je i dosadašnja količina zaplenjenog kanabisa enormna u Makedoniji za razliku od Srbije nema službenih privođenja, što mnogi pripisuju neefikasnosti domaćih istražnih organa. Tužilaštvo i dalje istražuje vezu između dve zaplene u Srbiji i Makedoniji. Kažu da kontinuirano preduzimaju akcije i razmenjuju informacije sa srpskim vlastima, kako bi utvrdili moguću vezu između pominjanih slučajeva u obe zemlje i porekla marihuane. Makedonski premijer je više puta ponovio da ne postoje sigurni dokazi da je zaplenjena marihuana u Kruševcu „made in Macedonia“, a carinske vlasti ćute, najavljujući da će se oglasiti nakon završetka istrage. Istovremeno se govori da ova afera baca senku i na regionalnu političku inicijativu „Otvoreni Balkan“, koju pojedini kritičari smatraju kao olakšavajuću okolnost za kriminalne strukture zbog smanjenih graničnih kontrola.
Kako je moguće da pet tona droge napusti centar Skoplja i pređe granicu neprimećeno – pitaju se iz opozicione SDSM tvrdeći da „bez logistike sa vrha aktuelne vlasti nije moguće švercovati toliko velike količine marihuane“.
Međutim, ključni trend koji je omogućio nekontrolisanu proizvodnju identifikovan je u podzakonskim aktima koje je usvojila prethodna vlada predvođena upravo socijaldemokratama. U oktobru 2023. godine, tadašnji ministar zdravlja neurolog Fatmir Medžiti potpisao je kontroverzni pravilnik kojim je dozvoljen uzgoj kanabisa na „otvorenim prostorima“ uz atmosfersku zaštitu. Ova odredba je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o kontroli opojnih droga, koji zahteva strogo kontrolisane uslove u zatvorenom prostoru za gajenje kanabisa za medicinske svrhe.
NARKO-MAFIJA U VLADI
Deo stručnjaka i aktuelna vlada tvrde da je ovaj zakon namerno donet kako bi se legalizovala proizvodnja cveta koji ne ispunjava međunarodne GMP – standarde (dobra proizvodna praksa), te je tako umesto u farmaceutskoj industriji završio na crnom tržištu.
Stranka Demokratski savez, čiji je predsednik bivši šef makedonske policije Pavle Trajanov, zatražila je da makedonski parlament po skraćenom postupku usvoji izmene zakonskih propisa kako bi se zabranila proizvodnja marihuane u navodne medicinske svrhe.
„Više je nego jasno da je kontrola zakazala, zbog čega su se dešavale fingirane krađe, obračuni između narko-mafije, policijske zaplene kanabisa i slično, ali je kriminalni posao nastavljen, jer je narko-mafija, u kojoj su bili i nosioci najviših državnih funkcija iz prethodne vlade, stekla ogromnu finansijsku moć i politički uticaj“, naglašavaju iz ove stranke, koja je deo parlamentarne većine.
Poslanik Brane Petruševski iz vladajuće VMRO-DPMNE tvrdi da je posao sa kanabisom bio rezervisan za „klan Zaeva“ i bivšeg ministra Venka Filipče, te za ljude i firme bliske njima, sa ciljem stvaranja balkanskog centra za drogu. Spominje se i visok stepen partizacije u dodeljivanju licenci za medicinski kanabis, posebno u ranijem periodu, što aludira i na moguć spregu političkih elita i biznis struktura u Strumičkom regionu odakle potiče Zoran Zaev i njegov brat Vice. Špekulacije sada „obelodanjuju“ da se izvan interesnih krugova, za dobijanje licence za gajenje i preradu medicinskog kanabisa plaćala „taksa“ od 300.000 do 500.000 evra.
Opozicioni SDSM optužuje aktuelnu vlast za medijsku propagandu. Tako bivši premijer Zoran Zaev najavljuje tužbe za klevetu spominjući da je već pet godine izvan vlasti i traži javno izvinjenje od vladajuće VMRO-DPMNE i poslanika Petruševskog koji, kako navodi, lažu o njegovoj umešanosti u šverc tona marihuane.
NARUŠEN UGLED
Mnogi građani smatraju da su VMRO-DPMNE i njihova koalicija, za godinu i po koliko su već na vlasti, imali vremena da preispitaju šta se dešavalo u ovoj oblasti i da krenu u sređivanje stanja, a ne da reaguje post festum, kao i u slučaju sa velikom tragedijom u diskoteci „Puls“. Jer da nije zaplenjena roba u Srbiji, plantaže marihuane bi nastavile da rade i – nikom ništa. Ovako će zemlja morati da se nosi sa rizikom međunarodne izolacije i narušavanja imidža kod Evropske unije zbog nesposobnosti da kontroliše proizvodnju medicinskog kanabisa i spreči prekogranični šverc velike količine droge.