Priprema za nepredviđeno: Francuska vojska pred Rusijom

Poslednjih godina francuski generalštab pažljivo prati rastuće tenzije u Istočnoj Evropi. Za generala Fabiena Mandona, šefa Generalštaba Oružanih snaga, ruska pretnja više nije apstrakcija; ona je stvarna i hitna. Moskva očigledno želi da testira otpornost NATO-a, gomilajući trupe i naoružanje u strateškim područjima blizu evropskih granica. Prema unutrašnjim procenama, ruska vojska mogla bi da mobilizuje između 120.000 i 150.000 vojnika, uz više od 2.500 glavnih borbenih tenkova, 10.000 oklopnih vozila i 1.500 teških topova.

U odgovoru, general Mandon je usvojio proaktivni pristup. Dok su njegovi prethodnici fokusirali strategiju na konkurenciju i osporavanje, on naglašava potrebu da se preuzme inicijativa i pripremi za direktnu konfrontaciju. „Naše snage moraju biti sposobne da reaguju u roku od 72 sata na bilo kojem evropskom frontu,“ ističe, dodajući da pretnja može biti hibridnog karaktera—kibernetički napadi, kampanje dezinformacija, preleti dronova—ali i eskalirati u klasični konflikt u bliskoj budućnosti.

EKSPANZIVNA RUSIJA

Rusija deluje kao ekspanzionistička sila, težeći širenju svog uticaja i testiranju granica Evrope. General Šil, načelnik Generalštaba Kopnene vojske, naglašava da ova realnost primorava Francusku i njene saveznike da ojačaju svoje vojne kapacitete.

Izazov je opipljiv i kvantifikovan. Da bi se suprotstavila rastućoj snazi Moskve, Francuska mora proizvoditi precizne rakete, sisteme za ometanje radara i ojačati vazdušno-odbrambene sisteme. Prema unutrašnjim procenama, proizvodnja raketa potrebnih za dugotrajni sukob zahteva najmanje tri godine, što opravdava zahtev za povećanjem budžeta od 6,7 milijardi evra za odbranu u 2025. godini. Dodatne potrebe uključuju taktičke dronove, strateške municije i savremenu opremu za kibernetičku odbranu.

Francuske vs ruske snage – ključni podaci

HIBRIDNE I TEHNOLOŠKE PRETNJE

Evropa se suočava sa širokim spektrom pretnji. Od 2022. godine, više od 3.000 kibernetičkih napada ciljalo je kritične infrastrukture širom kontinenta, dok se preleti dronova sve češće beleže. Ipak, svi incidenti nisu neprijateljski: temeljne istrage pokazuju da je više od 80 odsto nedavnih letova rezultat grešaka ili amaterskih aktivnosti. Preterana reakcija mogla bi biti u korist Moskve.

Paralelno, Rusija konstantno usavršava svoj arsenal: S-400 i S-500 sistemi, balističke rakete kratkog i srednjeg dometa, autonomna oklopna vozila. Za Francusku to podrazumeva kombinaciju konvencionalne spremnosti, kibernetičke odbrane i tehnološke anticipacije. Pitanje više nije da li će Evropa biti napadnuta, već kako i u kojoj meri.

DODATNO NAORUŽAVANJE I KOORDINACIJA

Evropa i Francuska moraju preispitati svoj strateški pristup. Rusija raspolaže sa 1.200 operativnih borbenih aviona, 1,5 puta više od kombinovanih kapaciteta Francuske, Nemačke i Italije. Francuska ima oko 300 borbenih aviona, sa dodatnih 70 Rafal aviona predviđenih do 2028. godine.

Nuklearno odvraćanje, dugo smatrano apsolutnim štitom, više nije dovoljno da spreči ograničene udare ili ciljana dejstva. Nedavni konflikti – Ukrajina protiv Rusije, Izrael protiv Irana – pokazuju da su čak i nuklearne države ranjive na ciljane vojne manevre. Francuska mora da nauči kako da deluje unutar koalicija, modernizuje sisteme protiv dronova, ojača radare velikog dometa i osigura operativnu kontinuitet snaga.

ANTICIPACIJA RADI SIGURNOSTI

Budnost se ne ogleda samo u opremi i ljudstvu; ona zahteva i promenu strateške kulture. Francuske snage i evropski saveznici moraju priznati da se odbrana sada oslanja na reaktivnost, koordinaciju i anticipaciju. Trenutni period je vreme pripreme i jačanja, sa ciljem da se osigura sposobnost suočavanja sa značajnim šokom u narednim godinama.

General Mandon i njegovi timovi naglašavaju da Francuska mora biti spremna da reaguje brzo i efikasno, bez obzira da li pretnja dolazi kroz hibridni rat, ograničene udare ili konvencionalnu konfrontaciju. Poruka je jasna: Evropa više ne može osloniti samo na nuklearnu zaštitu ili neaktivnost saveznika; mora danas preuzeti odgovornost za sopstvenu odbranu.

*Autor je bio višegodišnji direktor u agencijama UN