Ništa sada ne deluje sposobno da spreči izbijanje konflikta u Evropi. I to sa dobrim razlogom: raskid je sada zvaničan, iako se posledice tek počinju nazirati. Objavljivanje nove američke strategije nacionalne bezbednosti predstavlja neviđenu tačku preokreta. Ovaj dokument, zamišljen da reflektuje prioritete i pogled na svet aktuelne administracije, čita se kao oštra opomena najtradicionalnijim saveznicima Amerike — naročito onima na Starom kontinentu.
EVROPA: KONTINENT NA ČEKANJU?
U tekstu od oko trideset stranica, Evropski kontinent zauzima samo dve i po stranice — zanemarljiv prostor za ono što nosi ton prerane oporuke. Prema Vašingtonu, kontinent bi mogao postati „neprepoznatljiv za manje od dvadeset godina“ ukoliko se trenutni trendovi nastave. Ekonomski pad, koliko god realan bio, ništa nije u poređenju sa neposrednom pretnjom „civilizacijskog brisanja“. Simptomi? Demografski kolaps, razvodnjavanje nacionalnih identiteta, rast političke represije, sveprisutna cenzura, ugušivačka birokratija, a iznad svega — masovna migracija. Dokument predviđa čak da neke zemlje NATO tokom nekoliko decenija možda više neće imati većinu populacije evropske etničke pripadnosti.
RUKA PRUŽENA… POD USLOVIMA
Ipak, Sjedinjene Države se ne zalažu za potpuni raskid sa Evropom. Naprotiv — predlažu oblik ideološke aneksije. Američka pomoć od sada bi bila uslovljena, selektivna i otvoreno politička. Tekst sa oduševljenjem govori o usponu „patriotskih partija“ u Evropi, koje bi trebalo podržati kako bi se „ojačao otpor“ trenutnoj putanji kontinenta. Drugim rečima — Vašington igra na fragmentaciju evropskih država i slabljenje institucija Brisela.
Ovakav pristup gotovo je identičan govoru koji je održao potpredsednik SAD Dž. D. Vens na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu prošlog februara. Neki su to protumačili kao izolovanu provokaciju. U stvarnosti — to je već odraz zvaničnog kursa administracije. Dokaz: istog petka, Evropska unija je kaznila X (nekada Twitter) sa 120 miliona evra zbog neusaglašenosti sa pravilima onlajn sadržaja — odluku je američki Sekretar državnog sekretarijata Marko Rubio nazvao „napadom na američki narod“, jasno poručujući da su transatlantski odnosi ušli u novu eru.
UKRAJINA ČEKA RAZREŠENJE
Na polju bezbednosti, od Evrope se očekuje da sama snosi svoj odbrambeni teret. Za Sjedinjene Države, hitnost je negde drugde: postizanje „pregovaranog prekida neprijateljstava u Ukrajini“. Dokument ističe potrebu američkog diplomatskog angažmana da se „ponovno uspostavi strateška stabilnost u Evroaziji“ i spreči direktan konflikt između Rusije i evropskih zemalja. Jasna poruka Moskvi: proširenje NATO nije na stolu, i Ukrajina neće ući u savez.
Međutim, nema ni reči o ruskoj odgovornosti za rat ili njenim kapacitetima da destabilizuje region. Evropske vlade se, nasuprot tome, otvoreno kritikuju zbog „nerealnih očekivanja“ i nesposobnosti da želju svojih naroda za mirom pretvore u konkretno delovanje — retorika koja podseća na rusku propagandu, kojom se tvrdi da evropski lideri veštački produžavaju sukob.
SVET BEZ ILUZIJA
Ovaj dokument je više politički manifest nego strateška analiza. On napušta složenost u korist kratkog spiska prioriteta: kontrola granica, ekonomska eksploatacija i osiguranje strateških resursa. Klimatska pitanja, multilateralne institucije, pa čak ni uzorni američki model nemaju ovde svoje mesto. Jedino što znači jeste dinamika moći i nacionalni interesi, u svetu u kojem niko ne teži da uspostavi zajednički poredak.
Kodifikovana američka strategija označava kraj ere posle 1945. Tradicionalna savezništva vrede jedino onoliko koliko mogu da donesu koristi. Vrednosti? Besmislena ideja, osim kad se koristi za izvoz selektivne slobode govora radi podrške identitetskim pokretima — dok se kritički mediji u Sjedinjenim Državama prećutkuju.
Bliski istok, nekada centralna američka briga, sada je tek još jedan dosije. Region je izgubio strateški značaj otkad su Sjedinjene Države postigle energetsku nezavisnost. Azija je, u međuvremenu, svedena na jedno pitanje: Kina. Dokument pomno izbegava ideološke reference, fokusirajući se umesto toga na održavanje vojne dominacije u Južnom kineskom moru i sprečavanje svake agresije prema Tajvanu.
ZAPADNA HEMISFERA POD KONTROLOM
Trampova administracija potvrđuje svoj prioritet: američka hemisfera, tretirana kao dvorište koje treba zaštititi od spoljnog uticaja. Strateški resursi će biti identifikovani i eksploatisani uz partnerstvo sa kompatibilnim vladama. Američke oružane snage biće preraspoređene, uz preferiranje smrtonosne sile pred strategijama sprovođenja zakona koje se smatraju neefikasnim.
Za Evropljane, ovaj dokument je hladan tuš. „Biće teži nastavak zavođenja Trampa“, kaže Čarls Kupčan iz Saveta za spoljne odnose. Iza šokantnih naslova, američka strategija zapravo ne menja igru — ona samo otkriva, bez uljepšavanja, ono što su mnogi već sumnjali: da je era savezništava zasnovanih na zajedničkim vrednostima završena. Dinamika moći, jasan sopstveni interes i Evropa prisiljena da bira strane — ili da iščezne — sada zauzimaju centralno mesto.
*Autor je bivši visoki službenik UN