“Pitanje premijera mora biti rešeno odmah i mi uskoro očekujemo saopštenje”, izjavio je predstavnik za štampu Nove demokratije.
Prema lokalnim medijima, mesto premijera ponuđeno je Lukasu Papademosu (64), bivšem zameniku predsednika Evropske centralne banke, koji je postavio niz uslova za preuzimanje te funkcije.
Kako se saznaje, kandidat za predsednika vlade traži da učestvuje u izboru svojih najbližih saradnika kao i duži rok za sprovođenje mera štednje i programa Evropske unije.
Prema nekim listovima, u igri su i drugi kandidati za mesto premijera, koji bi, kako je dogovoreno između dve vodeće partije, trebalo da vodi zemlju do 19. februara kada bi se održali vanredni parlamentarni izbori.
Prema “istorijskom dogovoru” dve vodeće partije, dosadašnji premijer i lider PASOK-a Jorgos Papandreu će podneti ostavku kada nova vlada dobije podršku u parlamentu što se očekuje tokom ove sedmice.
Ministri ponudili ostavke
Grčki ministri ponudili su ostavke premijeru Jorgosu Papandreuu, čime se otvara put za formiranje prelazne vlade koja će voditi zemlju do novih izbora sledeće godine.
Premijer i lider socijalista Jorgos Papandreu već drugi dan razgovara sa predsednikom opozicione Nove demokratije Andonisom Samarasom, u pokušaju da postignu dogovor o novoj vladi, dok Evropa pritiska Atinu da što pre okonča političku krizu.
Ministar turizma Jorgos Nikitijadis rekao je da je cela vlada ponudila ostavku kako bi pomogla premijeru.
Zamenica ministra prosvete Evi Hristofilopulu najavila je da je “veoma blizu trenutak formiranja nove vlade”.
Agencija Frans pres prenosi izveštaj televizije Net pablik koja je objavila da je Papandreu danas na specijalnom sastanku kabineta tražio od ministara da podnesu ostavke kako bi mogla da bude formirana prelazna koaliciona vlada.
Papandreu bi posle toga trebalo da predsedniku države Karolosu Papuljasu uruči svoju ostavku, pre sastanka političkog saveta na kome će biti okupljene sve stranke u cilju formiranja nove vlade.
Ministri finansija zemalja evro zone tražili su sinoć od Papandreua i Samarasa da se pisano obavežu da će poštovati uslove paketa pomoći, mere štednje i neophodne ekonomske reforme, kako bi Atina dobila ključnu sledeću tranšu od osam milijardi dolara iz starog paketa pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i EU od 110 milijardi dolara.
Ta tranša pomoći, koja kasni dva meseca, sprečiće mogući bankrot Grčke, koji bi mogao da nastupi već početkom decembra.
Dodatnu pomoć Grčkoj lideri EU utanačili su 27. oktobra, i ona podrazumeva da će Atina dobiti dodatnih 130 milijardi dolara, kao i otpis 50 odsto dugova u bankama pod uslovom da sprovede neophodne reforme i oštre mere štednje.