Piše: Tamara Jorgovanović
Prvi put otkako je postao predsednik, Džo Bajden je 1. oktobra došao na Kapitol hil kako bi lično posredovao u pomirenju predstavnika dve frakcije Demokratske stranke u Kongresu i odblokirao usvajanje dva zakona koji predstavljaju temelje njegove unutrašnje politike.
Iako predstavnici stranke unisono podržavaju sadržaj oba akta – Zakona o investiranju u infrastrukturu i zapošljavanje, kao i ambicioznog socijalnog plana Build Back Better (Izgradimo bolje), tačku razdvajanja predstavlja suma koja će biti uložena u ovaj drugi. Usvajanje zakona blokirali su umereni (konzervativni) poslanici koji smatraju da je predviđenih 3.500 milijardi dolara previše i zahtevaju da se o tome još pregovara, dok progresivno krilo demokrata (njihova levica) želi da se istovremeno glasa o oba zakona.
Umerene demokrate ne bi da se odlaži glasanje o infrastrukturi, a progresivne da se suma smanji i zasad niko nije spreman da popusti, pa je u sukob morao da se umeša Bajden. Razgovori koje je vodio sa frakcijama krajem prošle nedelje još nisu doneli razrešenje, te je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi odložila glasanje do 31. oktobra uz objašnjenje da je potrebno više vremena.
Dva krila, komentariše Atlantik, još uvek nisu dovoljno očajna da pristanu na kompromis, ali bi uskoro mogla da budu.
Podrška Bajdenu u anketama javnog mnjenja nikad nije bila niža i iznosi 45 odsto. Za demokrate je od presudnog značaja da ovakvi zakoni budu usvojeni dok imaju većinu u oba doma. Od uspeha njihovog sprovođenja zavisi i kako će stranka proći na izborima sredinom Bajdenovog mandata 2022, na kojima bi Kongres mogao opet da padne u ruke republikanaca kojima negde iz pozadine još uvek upravlja Donald Tramp.
KLJUČNI ZAKONI: Kraj leta i početak jeseni bili su dinamični za američku administraciju – na međunarodnom planu haotično povlačenje iz Avganistana delimično je potisnuto novim istorijskim anglosavezom Aukus, u zemlji je broj obolelih od koronavirusa najzad počeo da jenjava i opao za četvrtinu, a Kongres je 30. septembra u poslednjem trenutku usvojio predlog o privremenom finansiranju vlade do 3. decembra i time omogućio da se izbegne delimično zatvaranje federalnih institucija. Na ovaj način problem je samo odložen, ali će vlada moći nesmetano da funkcioniše, stići će pomoć u područja koja su pretrpela prirodne nepogode i požare, a biće zbrinute i izbeglice iz Avganistana.
Povrh svega, u Kongresu još nema dogovora između republikanaca i demokrata oko davanja dodatnih ovlašćenja ministarstvu finansija za pozajmljivanje novca iznad trenutnog zakonskog ograničenja. Predstavnički dom je sredinom prošle nedelje usvojio predlog Zakona o suspenziji ograničenja zaduživanja do decembra 2022, ali to mora biti potvrđeno i u Senatu najkasnije do 18. oktobra. Republikanci su se već izjasnili da ne žele da učestvuju u povećanju granice zaduživanja, poručivši da je to problem demokrata, a Bajden je rekao da se nada da GOP neće biti toliko neodgovoran.
Dvostranački predlog zakona o infrastrukturi i zapošljavanju vredan oko 1.200 milijardi dolara već je usvojen letos u Senatu – “za” je glasalo svih 50 demokrata i 19 republikanaca – i o njemu treba da se izjasni Predstavnički dom. Ovaj akt omogućiće obnavljanje puteva, mostova, pruga, javnog prevoza, vodovoda, struje i interneta, što će ojačati ekonomiju i otvoriti nova radna mesta. Grupa progresivnih demokrata, međutim, odbila je da glasa za ovaj zakon ukoliko se istovremeno ne izjašnjavaju i o zakonu o usklađivanju, desetogodišnjem paketu vrednom 3.500 milijardi dolara koji donosi velika ulaganja u socijalne programe i rešavanje klimatske krize, a koji neki mediji porede s Nju dilom Frenklina D. Ruzvelta iz tridesetih godina. Ovim planom bi se proširio program zdravstvene zaštite Mediker, ustanovile besplatne predškolske ustanove i državni koledži, podržali programi za pomaganje porodicama i ulagalo u borbu protiv klimatskih promena.
Od 96 članova demokratskog Kongresnog progresivnog kokusa (CPC), više od polovine bilo je odlučno da neće glasati o zakonu o infrastrukturi ukoliko ne bude istovremeno izglasan i ovaj o socijalnim programima.
“Dali smo toliko obećanja glasačima širom zemlje da ćemo ispuniti taj plan. To nije neka luda levičarska lista želja”, rekla je predsedavajuća CPC Pramila Džejpal za Sijetl tajms.
Poslednjih godina ovaj kokus je izvojevao male pobede, kao što su udvostručavanje broja lekova koji se izdaju na recept ili veći iznos na čekovima koji su dobijani u okviru Bajdenovog plana za spasavanje.
Na drugoj strani su centristički senatori Džo Menčin iz Severne Virdžinije i Kirsten Sinema iz Arizone, duo koji su mediji već krstili kao Menčinemu ili Sinemenčin. Oni smatraju da je 3.500 milijardi prevelika suma. Menčin se ne slaže sa zakonom protiv klimatskih promena – što nije iznenađenje kad se zna da je osnivač kompanije za prodaju uglja koju je prepustio sinu, dok se Sinema protivi podizanju poreza korporacijama, ali daje prioritet klimi. Kraj prošle nedelje uglavnom je protekao u procenjivanju gde je njihova crvena linija.
SIGURNO USVAJANJE: Pošto u Senatu sedi isti broj demokrata i republikanaca, po 50, demokrate ne mogu da priušte sebi da izgube nijedan glas iz svojih redova i potrebni su im i Menčin i Sinema. U Predstavničkom domu je odnos demokrata i republikanaca 220 prema 212, plus tri člana koji ne glasaju. Demokrate mogu da dozvole neposlušnost samo tri kongresmena i nijednog senatora.
Predstavnici se biraju na dve godine, a ovaj 117. Kongres postojaće u ovom sastavu do 3. januara 2023.
Bajdenu je pobeda u Kongresu više nego potrebna pre izbora 2022, kada postoji mogućnost da republikanci povrate prednost i okončaju “trifektu” – situaciju u kojoj jedna stranka ima predsednika države i većinu u oba doma Kongresa. Demokratska većina sada je tako mala da pojavljivanje i minimalne frakcije može da ugrozi izglasavanje nekog zakona. I novi socijalni plan od 3.500 milijarde predstavljen je kao budžetski zakon o usklađivanju kako bi mogao da bude usvojen prostom većinom u Senatu i uz ograničenu debatu.
Bajden je ranije na pres-konferenciji rekao da će cena Build Back Better plana biti nula, što je značilo da neće uticati na federalni dug, pošto će novi porezi i drugi prihodi biti u ravnoteži s potrošnjom. Ipak, stručnjaci procenjuju da tek kada se bude znao obim paketa i stepen povećanja poreza kojima će biti pokriveni troškovi programa, moći će da se kaže da li će zakon zaista neutralno delovati na deficit i u praksi kao u teoriji.
Kongresna kancelarija za budžet je procenila da će infrastrukturni plan dodati 256 milijardi dolara nacionalnom dugu, ali bi se i to moglo anulirati dobicima iz socijalnog programa. (Trampov zakon iz 2017. o smanjenju poreza korporacijama sa 35 na 21 odsto dodao je javnom dugu 1.900 milijardi dolara.)
Jasno je da će dve frakcije Demokratske stranke morati da postignu kompromis ako im je stalo da Bela kuća uspe. Frakcije će se verovatno naći negde na sredini, a izvori bliski pregovorima između Bajdena i nesložnih strana kažu da je predsednik SAD pominjao sumu od 1.900 ili 2.000 milijardi.
Prema Bajdenovom skoru, koji je izračunao analitički sajt FiveThirtyEight Nejta Silvera, demokrate su dosad uvek glasale u skladu sa Bajdenovim stavom – njih 203 stoprocentno, a 11 u 90 odsto slučajeva. Čak i Menčin, koga portal naziva jednim od najvećih “unutrašnjih trnova” u stranci, ima Bajdenov skor od sto odsto. Nema razloga da se sumnja da će i ovog puta biti tako.