U Srbiji, zahvaćenoj dubokom političkom krizom, ponovo postaje aktuelno pitanje da li ćemo na Zapad ili na Istok, da li ćemo sa Moskvom i Kinom ili sa Briselom i Vašingtonom. Do šire javnosti ova dilema dospeva mahom u obliku emocije i svodi se na priču o tome koga mi više volimo, a ko nas više voli. To pokazuje da Srbija nije uspela da odneguje političku elitu koja bi o strateškim pitanjima važnim za zemlju raspravljala na ozbiljan i racionalan način i koja bi građanima nudila racionalne opcije.
Prodaja magle ovde je bila i ostala veoma unosna politička disciplina u koju se bez ikakvih teškoća ugrađuje emotivni stav stanovništva prema ovoj ili onoj naciji, ovoj ili onoj državi, ovoj ili onoj promeni u međunarodnim odnosima. Strani faktor se ubacuje kako bi se neupućenoim biračima pokazalo da zagovornici određene opcije nisu samo, da imaju podršku neke moćne zemlje spremne da za nas učini nešto zato što je mi volimo a ona voli nas.
U stvarnosti, dakle van političke magle, sasvim je drugačije. To najbolje pokazuje pragmatično „ne“ iz Moskve na ideju da 50.000 kosovskih Srba dobije rusko državljanstvo. Ljubav je ljubav, ali državljanstvo je državljanstvo a interesi su interesi i na njima, a ne na emicijama, počivaju međunarodni odnosi. Politički lideri koji spas traže u Rusiji ovim neće mnogo izgubiti. Oni su ionako govorili o emocijama, a zaljubljana osoba teško raskida vezu čak i kada zatekne partnera u krevetu sa drugim.
Emocije u politiku dospevaju u onoj meri u kojoj su potrebne političkim partijama i blokovima. Činjenica da postoje i da igraju važnu ulogu ne znači da je ubedljiva većina spremna da se prema njima ravna. Naprotiv, istraživanja pokazuju da stanovništvo, paralelno sa spremnošću da iskaže emocije, pokazuje i visok stepen pragmatizma kada je reč o ozbiljnim pitanjima vezanim za život i budućnost svakog građanina.
Da li će cela zemlja ići za emocijama ili će nastupati pragmatično najviše zavisi od toga koliko su glasni i uspešni oni koji zagovaraju jednu ili drugu opciju. Nije, dakle, stanovništvo Srbije po definiciji okrenuto mitskim nacionalnim temama. Ono je takvo kakvo jeste, sa svim svojim vrlinama i manama raspoređenim na sličan način kao i u većini drugih zemalja regiona. Elita određuje pravac i ona treba da zna šta hoće i da u nastupu prema građanima bude iskrena i jasna.
Da li je razapetost između Istoka i Zapada istorijska sudbina Srbije, da li grešimo u izvoru prioriteta, da li je to moguće promeniti i da li postoji jasan, za sve prihvatljiv izlaz? U kolikoj meri spoljni faktor utiče na opredeljenje birača i da li će i na narednim izborima stranke da koriste bliskost sa centrima moći u inostranstvu?
Na ova i druga pitanja za portal Novog magazina govore Vojin Dimitrijević i Srđan Bogosavljević.