Predsednik države Boris Tadić osetio je potrebu da dva puta u pet dana građanima Srbije pošalje ovakve poruke i ohrabri ih da postanu – preduzetnici. „Svi ljudi koji su hrabri treba da osnuju mala preduzeća i pokrenu svoj biznis”, najzad se odvažio Tadić da mnogim građanima koji su nezaposleni, a imaju (makar i skromnu) ušteđevinu poruči kako da sebi obezbede izvesniju budućnost.
Takav savet se i očekuje od predsednika države, da najzad glasno upozori ljude da više ne čekaju da ih država spase i da moraju nešto sami za sebe da urade. To nije lako, pogotovo u državi koja je i mnogo pre početka ekonomske krize 2008, a naročito posle te godine, svoje građane ubeđivala i navikavala da će ona da im obezbedi “bolji život”. Mnogi su se tako odvikavali od rada, u društvu su se uporno ohrabrivali samoupravni sindrom i paternalizam države, zgubidani su postajali poželjan model društvenog ponašanja, a veoma mnogo ljudi potražilo je radno mesto i uhlebljenje kod države kao poslodavca. Prevelika politička obećanja o svemoćnoj državi stvorila su kod građana prevelika očekivanja od države, što je otupelo poslovnu hrabrost, ličnu inicijativu, preduzetničku kreativnost i spremnost na rizik pojedinca. Zbog toga danas mladi u Srbiji nisu zainteresovani za sopstveni biznis i čak 40 odsto želi stabilan i lošije plaćen posao u državnoj službi jer samo pod okriljem državne službe vide sigurnost i izvesnost.
Tadić je, čini se, započeo društvenu akciju kojom želi da promeni loše navike države i građana. Mnogi će reći (i to je istina) da je zakasnio i kamo sreće da je s tim krenuo krajem 2008. ili barem početkom 2009. godine. Srbija bi, nesumnjivo, danas izgledala mnogo bolje. Neki drugi reći će da je predsednik najzad shvatio da je projekat „socijalno odgovorne države“ bankrotirao, da država nema više novca da plaća „ručkove“ narodu i da je zbog toga započeo kampanju ohrabrivanja ljudi da započnu vlastiti mali biznis.
I jedni i drugi su verovatno u pravu. Ali, predsedniku i priliči da u teškim vremenima menja svest, navike i ponašanje građana i zato je dobro što je krenuo u akciju stvaranja preduzetničke Srbije. Nikad nije kasno za ovakvo „buđenje naroda“ i predsednika treba podržati jer nije lako preokrenuti godinama stvarane rđave društvene vrednosti.
Osim ohrabrivanja građana, predsednik Tadić moraće da „ohrabri“ i podstakne Vladu Srbije da mnoge zakone promeni i napravi ambijent koji bi bio podsticajan za otvaranje i lakši rad stotina hiljada malih porodičnih biznisa. U Srbiji opstane svaki peti novoosnovani biznis, a prošle godine zatvoreno je 6.000 firmi, najviše mikropreduzeća koja zapošljavaju do 10 radnika. Istina, Tadić je najavio skoro pokretanje široke državne akcije: „Stotine hiljada ovakvih preduzeća jeste budućnost ove zemlje“, izjavio je on.
Bilo bi dobro ako bi ta akcija bila početak kreiranja ambijenta u kojem politika više neće podsticati filozofiju potrošnje i u kojem ljudi razmišljaju o svom biznisu, a ne traže sigurnost u ćošku neke neokrečene državne kancelarije. Ali, umesto bilo kakve društvene akcije predsednik države morao bi da ubedi Vladu i Parlament da, recimo, na pet godina oslobode poreza male preduzetnike i da im opštine ukinu astronomske takse za firmarine.