Da bi odmah odagnao svaku sumnju da se njegov klijent okoristio visokom državnom funkcijom, advokat Predraga Bubala obavestio je javnost da se bivši ministar ne tereti za korupciju, dakle istražni organi nemaju dokaze da je uzeo novac od Miškovića i Beka da bi im omogućio da jeftinije kupe akcije Luke Beograd. A kad, hvala bogu, nije korupcija sve drugo je takoreći „luk i voda“, pa i – nečinjenje, kao neka vrsta olakšavajućeg dela, za šta se, inače, ministar tereti.
Naravno, Bubalo je policiji negirao da je činio propuste i tvrdio da je „svoju funkciju vršio savesno i odgovorno“. Nadležni državni organi koji se mesecima bave istragom oko Luke Beograd uvereni su, međutim, da je bivši ministar odgovoran za nečinjenje. Prihvati li sud u kasnijem postupku navode istražnih organa i tužilaštva, Bubalo bi mogao da bude prvi ministar kome će se suditi ne za nešto što je uradio, nego zato što ništa nije radio.
Da li je nečinjenje manje značajna nepodopština za jednog ministra od korupcije?
Javnost u Srbiji uverena je da je u vladama bilo ministara koji ništa nisu činili od onoga što im piše u opisu „radnog mesta“ i da se takoreći nisu mešali u svoj posao. Takvi su obično dobijali ministarsku funkciju po volji „šefa“ ili po koalicionom dogovoru stranaka koje su pravile Vladu, a njihova nekompetentnost prikrivana je brojnim savetnicima i sekretarima.
Bubalo je prvi visoki državni funkcioner koga istražni organi terete za nečinjenje. To je ozbiljan „teret“, možda i teži od korupcije. Jer, ministar je važno radno mesto i na njemu treba da sedi neko ko dobro zna resorni posao. Ministra građani preko zastupnika u parlamentu biraju da bi mnogo i naporno radio i da to što uradi, po „defaultu“, bude dobro za njih i državu.
Bilo je visokih državnih činovnika koji su činili razna dobra dela, a usput se i „nafatirali“ kroz korupciju. Takvi su zasluživali prezir javnosti, a uz moralnu, stizala ih je neretko i zatvorska kazna. Ali, potpuno je neobično za srpske prilike da se neki ministar tereti za nečinjenje.
Opasna pojava nečinjenja, čini se, zapatila se i u širim slojevima našeg društva. Nju je zapazio i prvi potpredsednik Vlade kad je pre neki dan bio u RTB Bor.
Na gradilištu Topionice čija izgradnja kasni i koju sa 190 miliona evra finansira država Srbija, Vučić je zatekao samo Kanađanina, čija firma vodi posao, od koga je dobio informaciju da su domaći radnici još u petak u 15 sati „zbrisali u Beograd“. Tim povodom Vučić je poslao poruku „da u Srbiji mora da se promeni stanje svesti i da je potrebno neuporedivo više ozbiljnosti, odgovornosti i posvećenosti“.
Neće više moći tako. Ili ćete da se naučite da radite ili nemojte da prihvatite posao – poruka je koju je Vučić poslao i svojim kolegama u Nemanjinoj 11.
A da ima primera promene svesti – ima. Evo najsvežijeg: članovi Fiskalnog saveta ozbiljno, odgovorno i posvećeno rade svoj posao na dobrobit građana i države. I tako tri godine.