Prvo, zadovoljan sam što je Sporazum postignut. Prijatno sam iznenađen efikasnošću nove političke garniture u isterivanju tog sporazuma. Pokazali su se delotvornijim od prethodne garniture, što će mnoge iznenaditi, neke prijatno, neke neprijatno, ali ja spadam u one koji su tim povodom prijatno iznenađeni.
Jedan od razloga kojim objašnjavam njihovu odlučnost i smelost da uđu u taj sporazum jeste činjenica da oni nisu bili opterećeni kompleksom izdajništva. Njima javnost nije bila spremna da zameri izdaju zemlje, kao što je to bio slučaj sa prethodnom garniturom. To je prva poenta. Druga je da to i nije neka velika razmena.
Dobili smo malo, ali i to malo je bolje od onog ništa koje smo do sada dobijali. Ali malo smo i dali, tako da smatram da je to jedna sitna trgovina: malo za malo.
Šta smo dobili? Dobili smo zajednicu opština na severu Kosova, što je druga strana odbijala, i dobili smo izglede za datum. Što se tiče političkog statusa te zajednice, znači da će se nastaviti prethodni režim, manje više jer to su imali i do sada, ali to je moglo i da se izgubi.
Mislim da je dobro i što je predviđeno da i Srbi iz ostalih delova Kosova mogu da se povežu sa ovima na severu. Imam utisak da će integrativni faktor između Srba biti jači nego do sada.
I, naravno, to je jedan korak ka pomirenju sa Albancima, što nije lako, jer je rov između dva naroda prilično dubok i opasan, a ja mislim da je svako pomirenje lepa i velika stvar i zato sam zadovoljan.
Kad je o datumu reč, po mom mišljenju datum početka pregovora nema veliku vrednost. Od datuma do okončanja tog procesa proći će mnogo vremena. Mi ekonomisti diskontujemo efekte koji dolaze u budućnosti: što dalje u budućnosti, to manje vredi taj efekat kad se prevede na sadašnju vrednost.
Da rezimiram, datum, ako je deo tog dila, a neki tvrde da jeste, nema veliku vrednost, ali ni ono što smo mi dali nema preveliku vrednost, naročito zbog tačke 14 kojom smo uspeli da se sačuvamo formalnog priznavanja Kosova.
Uzroci naših ekonomskih nevolja nisu prvenstveno vezani za Kosovo, tako da ni sada ne treba očekivati neko veliko ekonomsko poboljšanje. Moguće da će zbog poboljšanja političke situacije i zbog boljeg odnosa Evropske unije prema nama biti nešto malo više direktnih stranih investicija.
Ali to će biti vrlo malo u odnosu na druge faktore koji ograničavaju strana ulaganja, pre svega na ono što se u jednoj polurečenici naziva nepovoljnim investicionim ambijentom u našoj zemlji.
I još nešto se meni čini važnim. Ovaj naš korak ka Evropskoj uniji, koji je istovremeno i korak Kosova ka EU, na nešto duži rok, ne stopostotno ali velikim delom, može da reši problem Kosova. Jer, ako se jednog dana i Kosovo i Srbija nađu u Evropskoj uniji to će biti donekle, ne sasvim, kao da smo u istoj zemlji.
Maltene kao da smo se vratili u Jugoslaviju, jer će to biti nekakva naddržavna celina. I to će, sa stanovišta onih najtvrđih nacionalista, problem Kosova znatno ublažiti i Kosovo učiniti manje tragičnim nego što to sada izgleda.