Lopovluk ovde nije rezervisan samo za uobičajenu krađu, pa i onu golemu, takođe uobičajenu, koruptivnih razmera koja, kao 1. novembra 2024. u Novom Sadu, može i u najdrastičnijem obliku koštati mnogo života. No, ovde se krade ono što i filozofi i ljudi bez dana škole zovu dušom, a političarima i njihovim tajkunima u tome svesrdno pomažu mediji (mada je za većinu koji se tako predstavljaju makedonski naziv medijum precizniji).
Deluje zastrašujuće kad se ovako ogoljeno napiše, ali problem je što i jeste zastrašujuće, o čemu upečatljivo svedoči i aktuelna kampanja vlasti uoči lokalnih izbora u devet opština i gradu Boru, u koju su se, ni manje ni više, uključili i medijski mogulčići poput onog poznatog pod nadimkom DJV, koji sa svitom režimskih najamnika obilazi sve te komune. Okupljaju u lokalnim salama ljude neveselih lica koji ih slušaju. Jer je i njima valjda jasno da je đavo došao po svoje.
Slušaju i na njihovim televizijama, čitaju u njihovim novinama, prate na njihovim društvenim mrežama, kao da to što im se servira odgovara istini. Da će, primerice, koliko sutra nekakav vojni savez Hrvatska, Albanija, Kosovo – „mala Antanta“ 21. veka – napasti Srbiju, koja jadna mora da kupi kineske supersonične ili tako nešto rakete. Premda još nema nosače za njih.
Ili potpuno bezdušno, u ovim danima sve težim za kosovske Srbe na severu onoga što vlast zove južnom srpskom pokrajinom, publika tih medija je ubeđivana da su tik uoči 15. marta, kada je na Kosovu stupio na snagu Zakon o strancima, pronašli rešenje po kojem Srbi (na KiM) neće biti stranci u svojim domovima i institucijama! Što je sve samo ne istina jer se privremena mera koju su postigli kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i evropski posrednik za dijalog sa Beogradom Peter Sorensen – bez učešća Beograda! – odnosi na studente i profesore Prištinskog univerziteta u egzilu i zdravstvene radnike koji nemaju dokumenta one lažne države, kako je zovu u Beogradu, da ostanu na severu Kosova. Njima će ista ta lažna država izdati privremene boravišne dozvole koje će važiti godinu dana. Posle toga će biti ili državljani Kosova ili stranci. Ili emigranti sa rodne grude u tzv. lažnoj državi.
No, pratioci ružičastih i inih tzv. info kanala, neće za to znati niti će se pitati ko je kriv što vreme pre 15. marta nije iskorišćeno da se postigne dugoročnije rešenje ili neko koje će smanjiti ionako visok nivo stresa koji imaju oni o kojima majčica Srbije tako zdušno „brine“ da im je potreban ausvajs Prištine za ulazak u sopstvenu kuću. Bez prelaska granice.
Ima još sijaset primera kako udružena političko-medijska mašinerija ubeđuje ljude da ne veruju sopstvenim očima i ušima već isključivo njima, no zalud ih je nabrajati onima koji nemilice kradu duše.
I ljudima ukradenih duša.
P. S. Dan nakon što ovo elektronsko izdanje Novog magazina bude pred čitaocima, obeležava se godina od odlaska Nadežde Gaće. Teška godina koja nosi još težu neizvesnost za nas.
Slava joj!