U samom centru londonskog Biznis centra, gde se u trenutku zaključuju milionski ugovori, na istom podijumu sreli su se premijeri Albanije, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Srbije, Kosova, sa još oko pet stotina investitora, međunarodnih kreditora i zvaničnika evropskih država. Kako pišu izveštači sa lica mesta, odziv potencijalnih ulagača iznenadio je i njih same jer je izgledalo da je njima privredna budućnost našeg regiona važnija nego nama. Tačnije, “nego demagozima sa ovih prostora”, kako je ovdašnje političare indirektno nazvao Štefan File, evropski komesar za proširenje.
“Konkurentnost se često suzbija politizacijom odluka koje bi trebalo prepustiti tržištu. Nijedna država na Zapadnom Balkanu još nema funkcionalnu tržišnu privredu. Visoka nezaposlenost posebno pogađa omladinu, rastu deficiti u svim državama, kao i javni dug. Ovakvi problemi moraju da se rešavaju udruženim snagama verodostojnih reformi sa jedne i obilnim fondovima iz privatnog i javnog sektora sa druge strane”.
Prenoseći stav Evropske komisije, koja je u poslednjoj Strategiji proširenja stavila akcenat upravo na oblast ekonomskog uređenja, File je objasnio i kako je moguće od Zapadnog Balkana napraviti poželjnu investicionu destinaciju: “Reforme finansijskog tržišta i tržišta rada, kao i smanjenje administrativnih opterećenja za poslovanje, trebalo bi da budu prioritet. Investicije u edukaciju i istraživanja takođe. A vladavina zakona, bitna za sigurnost i poverenje investitora, ključ je ekonomskih reformi”.
Koliko su ove reforme potrebne čitavom regionu, pa i Srbiji razume se, na ovom mestu nije potrebno naglašavati – to je, slobodno se može reći, opštepoznata stvar. Zato se u Londonu i insistiralo na reformama u svim zemljama, međusobnoj saradnji i razmeni iskustava, ali pre svega na zajedničkim projektima koje će, što je važnije od svega, Evropska unija podržati i znanjem, a bogami i novcem. Evropska investiciona banka, Svetska banka i EBRD već su izdvojile 30 milijardi evra za prošlu i ovu godinu i namenile ih Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Evropska komisija iz pretpristupnih fondova (potencijalnim) kandidatima za članstvo obezbeđuje oko milijardu evra bespovratne pomoći. Na pomenutom samitu u Londonu EBRD i Evropski investicioni fond potpisali su sporazum o 14,5 miliona dolara podrške malim i srednjim preduzećima u zemljama Zapadnog Balkana. To na prvi pogled možda ne izgleda kao velika suma, ali ne treba smetnuti sa uma da sa evropskim parama dolaze i mnoge druge, čak i važnije stvari: “nou hau”, standardi, preduzeća-partneri, tehničko-tehnološki razvoj…
Zato bi nova vlada Srbije trebalo krajnje ozbiljno da shvati ovu šansu. Tim pre što, u međuvremenu, Evropska komisija u skladu s novim planom razvoja regiona treba sa svakom zemljom da napravi nacionalni plan ekonomskih reformi za naredne dve godine.