ELI DŽEJN CD/EP TICULICA PTICA / SAMOSTALNO, 2014.
Izuzetno mi je drago što je ovdašnja savremena ženska hip hop scena iznedrila još jednu umetnicu – Eli Džejn. Eli Džejn se sada, po svim parametrima kvaliteta zasigurno može uporediti sa, uveliko poznatom, može reći i mejnstrim/selebriti/glamuroznoj hip hop umetnicom, MC Sajsi (koju potpisnik ovog teksta, takođe, izuzetno poštuje, još od njenih samih početaka i ranih radova).
Ono što Eli Džejn krasi i izdvaja iz mase jeste, jako ozbiljan, temeljan, inteligentan, konstruktivan i detaljan pristup liričkim tematskim odabirima (međuljudski odnosi, realnost, stvarnost, svakodnevica, sleng, eksplicitan govor, rep muzika, hip hop…). „Makaze“ su prvi zvanični spot rađen u crno beloj tehnici, sasvim dovoljno korektan. Ma kakvi korektan – sjajan u domenu i žanru kojem ova umetnica pripada. Ne bih rekao da je Eli Džejn „mračna“ (ma šta to značilo) umetnica , pre bih poverovao da su njena „’zika“ i lirika, i način veoma pedantno i pametno osmišljeni, da bi se originalnošću sveukupnog „paketa“ i svojevrsne „ponude“ na hop sceni, originalno ukodirala u DNK kod i mentalni sklop širokog ili uskog konzumentskog auditorijuma hip hopa.
Ako joj je to bio cilj, onda je Eli Džejn uspela! Sasvim! U potpunosti i u svoj svojoj iskrenosti i grandioznosti. „Makaze“, već svojim nazivom, stilistikom, semantikom i ritmikom, a posebno lirikom i rimom, uvlače jezu pod kosti i kožu. To je impresivno i niko ne može ostati ravnodušan: ili će je zavoleti (njeno stvaralaštvo, pre svega), ili će joj zavideti (što je, nažalost, čest slučaj na domaćoj sceni, i za svaku je osudu). Hip hop, u neku ruku, važi za mušku žanrovsku odrednicu, iako dobar deo te takozvane muške struje, u poređenju sa ženskom sekcijom, ovoga puta sa Eli Džejn deluje apsolutno female, a ne – male! To je porazno za mnoge od tih muških MC-eva, ali istinito.
Ostaviću vam dragi čitaoče ovog teksta da sami na „Youtube“ kanalu pogledate spot „Makaze“, pa će vam biti jasnije o čemu govorim/pišem. U novom zvučnom dokumentu „Hvala“, Eli Džejn, kida i seče jezikom kao hirurškim sečivom, oštrom sabljom i oštricom. Toliko dinamičnih, granitnih i istinitih, ubedljivih stihova, koje samo isijavaju iz nje, da ju je jako teško pratiti i analizirati.
Sve to odaje utisak divljenja kod krajnjeg konzumenta njene „’zike“: „Prvi put u životu ortak vodi me u studio / posle se kurčio da upoznao se sa ulicom / drugi me obradovao svojom malom publikom / pa se umusio što bolja sam sa muzikom / pukli smo / treći ortak iz detinjstva i dalje mi piše pisma kako sluša moje ristva / ali ništa ne bi bilo da još kad sam bila klinka nisam čitala mu rime i slušala kako kida(m) / koja spika / i jedna me riba stvorila / da je nije bilo u repu se ne bih stvorila / i ovim morima nikad ne bih plovila / da me druga ne bi izdržavala u govnima / dugi niz godina su ćutali da znaju me / sad odjednom hoće priznanje za moje albume / i svi su bili jednom deo mog života / a ja, kao da uopšte nisam živela pre toga / ja sam projekat tebe, tvog pritajenog ega / ja sam se izlegla iz sujete koja vreba / ja sam sve što ti nisi i zato sam kriva / ja sam sve što ti želiš, ali nećeš biti nikad / zadnji dim cigare što tera da pališ drugu / ja sam glavni razlog što si ikad zapalio pljugu“ – iskreno repuje Eli Džejn, i sasvim hrabro kazuje kako to treba da se radi. Sa stilom i stavom!