Na red su došli obrazovanje i kultura, dva segmenta koja svaku uređenu državu i njeno stanovništvo, više od svega ostalog, prikazuju svetu. A kako to izgleda u (ne)kulturnom miljeu Srbije 2025, kad se kreativnost identifikuje sa, oprostite, opancima i šljivicima?
Nekad redovni konkursi za finansijsku podršku delatnosti u kulturi – republički, pokrajinski i lokalni ugašeni su, strogo uslovljeni podobnošću ili svedeni na simbolične cifre, a novac je preusmeren na tzv. nacionalne i osvešćujuće događaje i ljude, koji ovekovečuju poslušnički mentalitet, sve zavetujući se u vekovna ognjišta, svetosavlje i nebeski narod.
Fest i Bitef, dve manifestacije, koje su svaka na svoj način odredile prepoznatljivost Beograda i Srbije na svetskoj umetničkoj karti, obezglavljeni su i izmešteni iz februara i septembra, kažu, za kraj tekuće godine. Malo zbog nesnađenosti, a više zbog straha od čistog vazduha. U međuvremenu su obavijene ćutanjem koje ne obećava.
Neka druga, manja i veća, događanja diljem zemlje na koju smo osuđeni – Sterijino pozorje, Filmski susreti, Nišvil, Egzit, da pomenemo najzvučnija (spisku dodajte po želji), kažnjena su i praktično proterana iz kalendara i Srbije.
Pozorišta, makar ona s nacionalnim predznakom, u međuvremenu su, kako neko slikovito reče, postala kasarne u kojima se uredbama zabranjuje najbitniji element njihovog postojanja – sloboda izražavanja. A kad se izvođači sa dasaka koje život znače pobune, onda im se ukida i scena – zbog tehničkih neispravnosti. Time će crvene šake i indeksi, kojima se završavao dobar broj predstava, kako procenjuju vlastodršci, makar na neko vreme biti proterani iz njihovih udobnih postelja i (ne)mirnih snova.
Poslednji od uboda u srce kulture stigao je sa adrese Beogradskog sajma ili će to biti Beograd na vodi. Organizatori Sajma knjiga tvrdoglavo su odbili, uprkos iskazanoj volji velikog broja domaćih izdavača (koji, uzgred, taj sajam finansiraju), da promene termin njegovog 68. izdanja (od 25. oktobra do 2. novembra) kako bi se izbegao 1. novembar zbog godišnjice pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, što je odnelo 16 ljudskih života. I molba izdavača da se smanje naknade za prostor zbog primetno teške situacije u izdavaštvu ostala je – samo molba.
Nije uznemirila organizatore ni činjenica da se, najpre predsednik Odbora sajma knjiga Dušan Kovačević povukao, a potom je ostavku na mesto člana tog Odbora podneo i direktor i urednik Geopoetike Vladislav Bajac. Još manje ih je dotakla odluka nekolicine značajnijih izdavačkih kuća (Clio, Arhipelag, Geopoetika, Heliks, Fedon, Makart…) da odustanu nakon višedecenijskog prisustva na nekad jednoj od najznačajnijih manifestacija ovog tipa u regionu i Evropi. A izvesno je, žabokrečinu neće ustalasati ni odluka nekih učesnika Sajma da u subotu 1. novembra njihovi štandovi neće raditi. Zasad su to ozvaničili Laguna, Delfi i Kreativni centar, nema sumnje biće i drugih. Konačno, i sami sajamski štandovi biće opremljeni različitim dodacima sa jasnom simbolikom – od starih, dobrih pumpi za naduvavanje guma na biciklima do plakata i drugih oznaka pripadnosti.
Tvoja nova priča, moto je ovogodišnjeg Sajma knjiga. Pitanje je – čija.