Oni koji se „ograđuju“ od moguće pogrešnih procena, obično misle na krupne „neočekivane događaje“ – u Kini, Indiji ili na Bliskom istoku, od kojih može zavisiti svetska konjunktura, a reč je o zemljama i regionima u kojima i u najkrupnijim odlukama učestvuje veoma uzak krug ljudi ili je pak reč o područjima u kojima ne prestaju opasne napetosti neracionalnog izvorišta. Međutim, krize i krupna globalna pomeranja u poslednjih 20 godina obično su započinjali upravo u Japanu, SAD ili Evropi, gde bi trendovi morali biti predvidljivi zbog već tradicionalne razvijenosti privrede i tržišta, kao i zbog „stabilnih demokratskih institucija“, koje isključuju nekakve revolucije, čija usmerenja i rezultate niko ne može izračunati.
To što su prognoze u ekonomiji nesigurne, ne znači da nisu i neophodne, a pre svega ne znači da nisu zanimljive. Evo, na primer samo nekoliko akcenata iz godišnje prognoze Erste Grupe za 2013. godinu.
Prvo, u svetskim okvirima ne očekuje se privredna ekspanzija, jer su vlade svih zemalja zavele „neophodne mere štednje“. Na drugoj strani, konjunkturu će podržati prodaja hartija od vrednosti, pa je „samo pitanje vremena kada će se finansijska tržišta približiti svojim vrednostima“. Erste Grupa zbog toga globalnoj ekonomiji, za 2013. godinu, prognozira „nepromenjenu stopu rasta od dva odsto“ sa izgledima „postepenog ubrzanja“ 2014. godine. Kad je Srbija u pitanju, „očekuje se da integracija Balkana u EU dobije još jedan podsticaj tokom 2013. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije datum za početak pregovora”.
Analitičar Erste grupe kaže da će „globalna tržišta akcija zabeležiti dobre rezultate naredne godine”, te da bi „atraktivne cene i nedostatak alternativa trebalo da dovedu do pozitivnih prinosa za većinu berzanskih indeksa”. Zatim se u ovoj prognozi ističe da bi „ograničenost investicija za širenje poslovanja, fuzionisanja i preuzimanja mogla da dovede do mnogo većeg interesovanja za nove emisije”, itd.
Zanimljivo je da, uz razumljivu apstrakciju prognostičara jedne banke (koja ima različite klijente i mora da radi sa većinom privrednih sektora), ovde nailazimo i na jednu konkretnu i eksplicitnu tvrdnju da bi „investitori trebalo da izbegavaju ulaganja u evropski telekomunikacioni i komunalni sektor pošto će se njihovi slabi rezultati produžiti i u 2013. godini i u narednom periodu”. To bi se moglo shvatiti i kao loša vest za države koje možda planiraju prodaju svojih telekomunikacionih kompanija ili su ulagale u njih suviše novca, pa i za potencijalne velike investitore u komunalnu infrastrukturu, jer je nju, iz političkih razloga, sve teže dovesti na nivo ekonomičnog poslovanja.
Kad smo kod konkretnih ocena i predviđanja, zanimljivo je da Erste Grupa, izgleda, veruje u novi talas ekspanzije automobilske industrije u zemljama centralne i istočne Evrope, pa čak navodi da je „bivša Čehoslovačka” (reč je, dakle, o zbiru Češke i Slovačke) izbila na drugo mesto u Evropi (iza Nemačke) kao proizvođač automobila (dva miliona komada u 2012. godini), pa su u toj industrijskoj branši iza nje čak i tradicionalno velike zemlje proizvođači – Francuska, Španija i Italija.
Ono što svet očigledno sve više zabrinjava primetićemo i u analizi Erste Grupe – da će ekonomski rezultati globalne ekonomije i 2013. godine „ostati slabi”, te da će „hlađenje ekonomija do umerenijih nivoa rasta u velikim zemljama u usponu, kao što su Kina i Indija, samo dodatno otežati stvari”.
Šta bi se nakon čitanja ove i drugih globalnih ekonomskih prognoza moglo zaključiti u pogledu izgleda privrede Srbije u 2013. godini? Malo toga. Jer, u Srbiji „neočekivani događaji” i dalje caruju svakodnevicom, a krug ljudi koji donosi najkrupnije odluke izgleda da se i dalje sužava.