Kako je već prenela naša štampa (NIN od 29. februara) predsednik Saveza ekonomista Srbije, Aleksandar Vlahović (inače domaćin skupa na Kopaoniku) smatra da skok do 100 milijardi evra BDP-a „nije realan“, jer bi to podrazumevalo realan godišnji rast od devet odsto – a to ne planira čak ni Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS. Ona predviđa rast BDP-a ove godine od oko 3-3,5 odsto, a sledećih godina do 2027. tu stopu diže na oko 4,5 odsto. Slično mišljenje izneo je i Donal Makgetingen, šef misije MMF-a u Srbiji, koji je rekao da Srbija može u narednim godinama da dostigne stopu rasta od četiri odsto, što bi bilo više od susednih zemalja.
Pri raspravi o privrednom rastu Srbije je Vlahović napomenuo da se do 100 milijardi BDP ipak može doći „statistički“, jer se on prvo izražava u dinarima (zbirom dohodaka po tekućoj inflaciji i realnog rasta), a zatim se dinarski bruto iznos deli sa praktično „zamrznutim“ paritetom dinara i evra.
Znatno radikalniju, uglavnom indirektnu kritiku politike „velikog skoka“, na početku kopaoničkog foruma, izneo je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. On je, između ostalog, rekao da se Srbija stalno razvija „ispod svog potencijala“ i to je ilustrovao komparacijom sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE). Ove zemlje su prema razvijenosti na polovini nivoa Evropske unije, a Srbija je na polovini CIE – kako 2005. godine, tako i 2022. godine. Po njegovom mišljenju to je posledica činjenice da visok nivo stranih ulaganja u Srbiju od oko četiri milijarde evra godišnje uglavnom ne ide prema „modernim industrijama“ nego završava uglavnom u građevinarstvu, trgovini i drugim niskoprofitnim privrednim granama. Otuda imamo stalnu stagnaciju ili pad učešća investicija u prerađivačke pogone srednjih i malih privatnih preduzeća u BDP-u. Sledstveno tome može se zaključiti da privredni ambijent nije dobar, da su javna preduzeća još nereformisana, itd.
Zanimljivo je primetiti da je guvernerka Tabaković za govornicom Kopaonik biznis foruma iznela procenu da je međugodišnja inflaciona stopa u Srbiji, u februaru ove godine, spala na oko 5,5 odsto i da se do te procene došlo uz pomoć „veštačke inteligencije“. Pri tome, ona je dala optimističnu procenu da će do kraja godine ta stopa moguće pasti na ciljanih oko tri odsto. Neko bi rekao da bi takav pad mogao da ugrozi i „računicu“ o 100 milijardi evra BDP-a Srbije na kraju Ekspa.
Pošto se ovogodišnji Kopaonik biznis forum održao pod naslovom „Novi globalni kontekst – Izazovi neizvesne budućnosti“, treba reći da je neizvesno i koliko će evro kroz tri godine vredeti prema dolaru, juanu ili pezosu, a ne treba zaboraviti i njegovu prethodnu „inflatornu prošlost“ posle kovida 19.