U takvom kontekstu srpski mediji su malo pažnje obratili i na prošlonedeljnu promociju ekonomske publikacije “Kvartalni monitor”, u kojoj je istaknuto da Srbija ove godine ne može očekivati naveliko istican i planiran rast BDP-a od šest odsto već samo skromniji porast između tri i četiri odsto. Pojednostavljeno, to znači da se mnogi parametri ekonomske politike moraju menjati i da se državni budžet projektovan za ovu godinu mora rebalansirati.
Glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić obrazložio je ovu novu procenu mogućeg privrednog rasta Srbije za 2021. relativno povišenom osnovicom upoređenja prema prošloj godini (pad BDP-a od samo jedan odsto), produženim restrikcijama rada privrede zbog produžene pandemije i sporijim oporavkom evropskih privreda koje su najveći partneri naše države. Ti glavni uzroci sporijeg oporavka privredne aktivnosti kod nas izazvaće potrebu krupnijih državnih finansijskih intervencija pomoći domaćim privrednicima i uzrokovaće i porast fiskalnog deficita na oko pet-šest odsto BDP-a, umesto planiranih tri odsto. Sledstveno tome može se očekivati i dalji porast javnog duga s trenutnih 26,7 milijardi evra, to jest sa učešća tog duga u BDP-u od 57,4 na opasnu visinu od oko 60 odsto učešća u BDP-u, što je za našu privredu previsoko.
Ni podatak da je Srbija prošle godine ostvarila smanjenje deficita spoljnotrgovinske razmene za oko 1,1 milijardi evra u odnosu na 2019. nikoga ne bi trebalo da veseli jer je taj rezultat posledica snažnog smanjenja ukupnog obima razmene sa svetom, kao i činjenice da su cene uvoznih artikala opadale (pre svega cena nafte), dok su cene izvozne robe (metali i hrana) rasle. Naime, svaki pad spoljnotrgovinske razmene Srbije upućuje na zaključak o padu unutrašnje konjunkture i usporavanje procesa većeg uključivanja Srbije u međunarodnu podelu rada. Kad se tome pridruži i smanjenje konkurentnosti srpske privrede izazvano stalnim jačanje dinara u odnosu na devize (prošle godine 1,5 odsto, a od 2016. do danas više od osam odsto), proces povećanja učešća spoljne razmene u BDP-u postaje još teži.
U tom kontekstu zabrinjavajuća je činjenica da je privredni rast u centralnim i istočnim evropskim zemljama zbog pandemije prošle godine izazvao prosečni pad BDP-a od 3,9 odsto, a u zemljama EU čak pad od 6,2 odsto. Ako se taj trend produži i na ovu godinu i Srbija će početi da posrće, pa makar pokazivala više otpornosti od svojih glavnih partnera.
Mnogo, dakle, zavisi od toga kako će i kada će se cela Evropa, pa naravno i Srbija, izboriti sa covidom-19. Zasad se taj kraj ne vidi jasno ni kod nas, ni kod Mađarske, ni kod Nemačke, ni kod Belgije, ni kod većine drugih zemalja. U takvim prilikama začuđuje sporost Vlade Srbije u organizovanju bar kampanje za širu vakcinaciju stanovništva jer sve upućuje na zaključak da je vakcinacija dobro počela, a onda naglo usporila, nailazeći na tvrdokorni primitivizam antivakcinaškog pokreta.
Od svega toga važnije je da vlast u Srbiji ne reši da svoju popularnost očuva uz pomoć svađe sa Evropskom unijom, koja je i sama danas nervozna i konfuzna. Ekonomski problemi nijedne države nikad nisu bili trajno rešeni uz pomoć pojačavanja svađa sa svetskim partnerima. Bar je to notorno.