Mada je javnost u Srbiji dobijala šture informacije o održavanju neformalne večere u Atini 21 avgusta 2023, a potom i samog sastanka na kojem su se okupili lideri Balkana (osim Albanije), potom Ukrajine i Moldavije, kao i Hrvatske, Rumunije i Bugarske, zajedno sa zvaničnicima EU, skup u Atini je po svojim dometima nadmašio mnoge sastanke zvaničnog formata.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis, u funkciji zemlje domaćina, u kojoj je započet Solunski proces evropskog puta država Zapadnog Balkana, ovoga puta dao je tom procesu novu dimenziju – pozvao je na sastanak lidere Ukrajine i Moldavije. Ukrajinski mediji ovaj skup su najavljivali kao Ukrajinsko-Balkanski samit. Po dolasku u Atinu Volodimir Zelenski je izjavio da će učestvovati na zajedničkom sastanku sa Balkanskim liderima kako bi „koordinirali pitanja o Evropskim i evroatlanskim integracijama, saradnji u oblasti odbrane, bezbednost“ i da ce imati sastanke o bilateralnim pitanjima.
Albanski premijer Edi Rama uoči samog skupa u Atini, komentarisao je izjave iz regiona, odnosno Srbije na svom Tviter nalogu tj. platformi X. Napisao je da su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija saveznice u NATO, konstatujući da „neće dozvoliti da ih povuče u prošlost, jer je budućnost zemalja regiona u Zajedničkoj Evropi“.
U Atini je usvojena zajednička Deklaracija EU, balkanskih država, Ukrajine i Moldavije, Hrvatske, Rumunije i Bugarske, prva u novom formatu. Nakon Deklaracije, evidentno je da je EU uključivanjem Ukrajine i Moldavije zajedno sa državama našeg regiona, uputila snažnu poruku, da je bezbednost Istočne Evrope nedeljiva i uvela novu dimenziju u nastojanju da se celo ovo područje politički objedini, kako bi se osnažila zajednička evropska perspektiva svih zemalja. Istovremeno, ohrabrena iskazanom novom energijom i entuzijazmom Ukrajine i Moldavije na njihovom otpočetom evropskom putu, reklo bi se da EU želi da, na ovaj način, podstakne takmičarski duh kod pomalo uspavanih država iz našeg regiona kako bi se revitalizovao politički angažman, ubrzali sami reformski i pregovarački procesi, svake od država učesnice sastanka na njihovom evropskom putu.
PAKETI I SUSRETI
Najznačajniji dometi održanih razgovora i samog sastanaka su bez sumnje usvojena zajednička Deklaracija, kao i brojni bilateralni susreti, gde je pažnja bila usredsređena na one koje je ostvario Zelenski, a u kontekstu dobijanja nove vojne pomoći i drugih vidova pomoći i podrške. On se sreo sa Ursulom von der Lajen koja je objavila da EU izdvaja dodatnih 1,5 milijardi evra za makroekonomsku stabilnost Ukrajine. Grčki premijer Micotakis je najavio da će se Grčka pridružiti tzv. „avionskoj koaliciji“, te da će se u Grčkoj obučavati ukrajinski piloti za F16. Interesantno je da su neke zemlje iz našeg regiona najavile novu finansijsku pomoć za vojne potrebe Ukrajine. Crna Gora koja je, do sada, izdvojila 10 miliona evra na ime vojne pomoći Ukrajini, najavila je novi paket i da se pridružuje grupi 18 država koje podržavaju plan Grupe 7 za bezbednosne garancije Ukrajine. I hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio novi paket vojne pomoći od 30 miliona evra, što je ukupno 200 miliona pomoći koje je Hrvatska dala Ukrajini.
U tom nizu sastanaka posebna pažnja je bila usredređena na prvi radni susret Aleksandar Vučić–Volodimir Zelenski. Na predlog ukrajinskog predsednika, u Atini je došlo do prvih bilateralnih razgovora i na ovaj način Vučić je učinio značajan korak napred, mada sudeći po tonalitetu njegovog obraćanja nakon tog susreta, reklo bi se „stidljiv korak“ u pravcu dovođenja srpsko-ukrajinskih odnosa na nivo prilagođavanja novim potrebama i realnostima, koje su definisale druge evropske zemlje nakon agresije na Ukrajinu.
Za našu stranu taj sastanak je bio dobra prilika kako bi se razjasnila ukrajinska pozicija u vezi sa eventualnom promenom njenog sadašnjeg stava o statusu Kosova i Metohiji. Ukrajinski predsednik Zelenski potvrdio je da Ukrajina ne menja svoj stav u vezi s Kosovom i da ga neće priznati.
Iako je prethodnog dana Vučić u jednom od svojih obraćanja iz Atine, izjavio da će to biti razgovori „u četiri oka“, sudeći po snimcima, razgovori su se održali uz prisustvo članova delegacija sa obe strane. Oba predsednika su se pozdravila sa ozbiljnim izrazima lica, strogo formalno, što je i razumljivo, jer sem kraćeg susreta u Moldaviji predsednik Vučić je jedan od retkih evropskih lidera koji nakon 18 meseci rata u Ukrajini još nije posetio Kijev, a izostalo je i uspostavljanje radne komunikacije između njih samih. Otuda je posebna važnost ovog susreta i razgovora koji su vođeni, uz očekivanje da će se oni intenzivirati potrebnom dinamikom u pravcu značajnijeg približavanja, a naša pomoć ukrajinskom narodu diversifikovati i povećati, te da će biti praćena jačim političkim rečnikom podrške Ukrajini od strane naših zvaničnika i na unutrašnjoj političkoj sceni.
Za Srbiju je naročito važno što je Ukrajina potvrdila zadržavanje svog sadašnjeg stava – nepriznavanja Kosova, gde su se, do nedavno, nalazili njeni pripadnici u sastavu KFOR-a.
Nakon razgovora, oba predsednika su objavila kraće informacije o razgovorima na platformama koje koriste i one su sličnog sadržaja, mada ne istovetne. Naime, primetno je da je Vučić razgovore sa Zelenskim ocenio kao „dobre i otvorene“, dok je Zelenski za razgovore napisao da su bili „otvoreni, iskreni i plodotvornim (frutfull)“, ističući pri tome i da je to bio „dobar razgovor o poštovanju Povelje UN I nepovredivosti granica“, te da „naši narodi dele zajedničku budućnost Evropskog doma“.
Bilo je u Atini i drugih susreta. Predsednik A. Vučić se susreo sa Ursulom von der Lajen (Leyen), predsednicom Evropske komisije, grčkim premijerom Micotakisom, predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem i drugima.
ZAKON I PRINCIPI
Za Srbiju je usvajanje zajedničke deklaracije od posebnog značaja, jer se ona po prvi put pridružila jednom sveobuhvatnom dokumentu u kojem je značajan prostor dat Ukrajini i ratnim dejstvima koje se vode na njenoj teritoriji već 18 meseci. Deklaracija, međutim, sadrži i druge važne segmente koji se tiču evropske bezbednosti i drugih pitanja u kontekstu evropske budućnosti regiona.
Šta sadrži zajednička Deklaracija usvojena na sastanku u Atini? U Deklaraciji se konstatuje da je „ruska invazija na Ukrajinu kljucni trenutak za Evropu stvarajući novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji“, kao i da je „ovo kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta“.
Konstatovano je da su „zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku narušeni i ponovo smo svedoci ispoljavanja pogubnih efekata revizionizma“. Ponovljena je “nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica“. Data je podrška ukrajinskom predsedniku Zelenskom „u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom UN, u njegovoj formuli mira“.
Što se tiče dalje evropske perspektive Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije naglašena je potreba „za ponovnom energijom i fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez postavljanja prečica do postavljenih uslova“.
Ovo je prvi put da se Srbija saglasila sa dokumentom u kojem se iznose stavovi ne samo u vezi s ratom u Ukrajini već i drugim pitanjima s tim u vezi, uključujući i ocenu da je ovo kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost u Evropi. To je izuzetno važno jer se Srbija, do sada, nije oglašavala o ovom pitanju. Ovim se otvara put za aktivnim uključivanjem Srbije u budućim debatama i pregovorima, kada jednom počnu i koji će se voditi u okviru evropskih foruma o budućoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. Srbija neizostavno mora uzeti učešća u tim budućim procesima i biti njihov aktivan učesnik. Takođe, saglasivši se sa tačkom 3, u kojoj se izražava podrška i zahvalnost za iskrene napore „ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, u njegovoj formuli mira“, podržali smo mirovni plan Zelenskog.
To je izuzetno važno, jer smo se na ovaj način pridružili međunarodnoj demokratskoj zajednici u traženju formule mira za Ukrajinu, što Srbiji samo može biti od koristi za popravljanje njenog međunarodnog ugleda i položaja.
U našoj javnosti naglašena pažnja je data tački 4, odnosno „da ne može biti ne kažnjavanja za ratne zločine i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i da svi odgovorni moraju odgovarati“. Da se ratni zločini moraju kažnjavati je civilizacijska tekovina XX veka. Ona proističe iz Haških konvencija o pravilima ratovanja i Ženevske konvencije i njenih Protokola o zaštiti civila u ratu. Republika Srbija je potpisnica obe ove Konvencije.
Treba podsetiti da je delegacija Ruske Federacije glasala u Savetu bezbednosti UN o formiranju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.
Ne manje važan segment Deklaracije je evropska budućnost učesnika večere, odnosno sastanka u Atini. Ona nije upitna već je u Deklaraciji potvrđena snažnim, obećavajućim rečnikom uz jasni nagoveštaj da bi proces proširenja EU, mogao uskoro da se oblikuje na način kako bi se on osnažio i ubrzao usled nastalih geopolitičkih promena i bezbednosnih rizika. Na tom putu ima i puno nepredviđenih prepreka, kao što su oni bilateralnog karaktera.
Mada je Atina i sve ono što se dešavalo u njoj prošle nedelje bilo ohrabrujuće, jer je nagoveštena moguća reorijentacija spoljne politike Srbije, već sutradan smo bili svedoci onog što nazivamo „već viđeno“, deya vu, odnosno nastavlja se neusaglašenost naše spoljne politike – jedna poruka za međunarodnu zajednicu a druga za unutrašnju politiku. Dokle će to trajati, pitanje je na koje javnost očekuje odgovor, koji ne trpi nova odlaganja.
Autorka je ambasadorka u penziji i članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji
Mišelovo ohrabrenje
Verujem da moramo da budemo spremni za proširenje Evropske unije do 2030. godine, izjavio je na Bledskom strateškom forumu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. On je ocenio kako je za moćniju Uniju potrebno da svi u Evropi budu snažniji i sigurniji i da je vreme da se EU uhvati ukoštac sa proširenjem.
Mišel je, prenele su agencije u ponedeljak 28. avgusta, ukazujući da je evropski put Zapadnog Balkana počeo pre 25 godina, ocenio da je spori put razočarao mnoge i u regionu i u EU.
Kako ključnu stvar za buduće zemlje članice, istakao je Mišel, rad na vladavini prava, pravosuđu i rešavanju bilateralnih sukoba.
On je rekao da proširenje nije više san, da je vreme da se ide napred i da će biti teško, kompleksno, ponekad bolno za buduće članice, ali i za EU, istakavši da solidarnost čini EU snažnom i da je važno govoriti o proširenju.
Takođe, naglasio je, prirodne katastrofe u Grčkoj i Sloveniji podsećaju nas kako moramo da promenimo pristup klimatskoj neutralnosti i da se ona ne sme uzimati zdravo za gotovo.
Mišel je rekao da će rat će u Ukrajini uticati na budućnost našeg kontinenta i naše bezbednosti.
On je rekao da se očekivao slab odgovor podeljene Evrope kada su ruske snage odlučile da uđu u Ukrajinu, ali da je Evropa za samo nekoliko sati odgovorila velikim sankcijama Rusiji i velikom pomoći Ukrajini.
N. M.