Pod izgovorom da je zbog Donalda Trampa „promenjena globalna situacija“, najverovatniji budući kancelar Nemačke Fridrih Merc, njegov demohrišćanski blok (CDU-CSU) i socijaldemokrate (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca dogovorili su izmene nemačkog ustava, kojim će praktično poništiti dva velika tabua nemačke politike. Jedan je posleratni tabu, kojim niko od političara nikad nije dovodio u sumnju oslanjanje Nemačke na američku vojnu pomoć i savezništvo, a drugo je višedecenijski tabu da bi ustavna kočnica za zaduživanje države poremetila ravnotežu nemačkih finansija i opteretila buduće generacije.
U preliminarnih koalicionim pregovorima, CDU-CSU i SPD su se dogovorili da uzmu oko hiljadu milijardi evra novih kredita, namenjenih za ulaganje u infrastrukturu i naoružanje. Međutim, za to su potrebne ustavne izmene koje može da izglasa samo dvotrećinska parlamentarna većina. Čak se ni tu ne završava Mercovi postizborni preokreti pa on očekuje da ove ustavne izmene izglasa stari saziv Bundestaga, kojem formalno mandat traje do 24. marta, jer bi mu u novom sazivu bilo praktično nemoguće da brzo ubedi bar deo poslanika Levice ili desničarske Alternative za Nemačku (AfD) da za to glasaju.
I dok Zeleni zatežu i prete da Merc ne može da računa na podršku njihovih poslanika iz starog saziva, ubedljiva većina nemačkih medija, komentatora i stručnjaka za evropsku bezbednost, finansije i ekonomiju kao u horu hvali odluke nadolazeće vladajuće koalicije, ne obazirući se previše na očigledni preokret lidera demohrišćana u odnosu na predizborna obećanja.
POHVALE MEDIJA
Prema oceni izdavača konzervativnog „Frankfurter algemajne cajtunga“ Bertolda Kolera, nije postojala alternativa odluci da se potrošnja za odbranu izuzme od ustavnih ograničenja javnih dugova.
„Nemačka se vraća sa prinudne pauze, koju je semafor-koalicija napravila u jesen, uprkos činjenici da je (Vladimir) Putin napredovao i da se očekivalo da će se (Donald) Tramp vratiti i otvori drugi politički front. Činjenica da su CDU-CSU i SPD uspeli da se dogovore – iako po visokoj ceni specijalnih fondova za infrastrukturu – važan je i moćan signal Putinu, Trampu (koji više ne može da tvrdi da Berlin ništa ne radi) i evropskim saveznicima. „Amerika se vratila“, rekao je Tramp u svom obraćanju o stanju Unije“, ističe Koler, dodajući da se „i Nemačka vratila“.
Pohvale na račun Merca stižu i van Nemačke pa tako španski „Mundo“ hvali jedinstvo CDU-CSU-a i SPD-a, tvrdeći da je ovom incijativom budući kancelar Fridrih Merc „pokazao svoje liderske kvalitete, iako je osećaj državne odgovornosti SPD-a takođe bio presudan“.
„Nemačka time pokazuje svoju želju da se vrati na vodeću ulogu u Evropi i tako odgovori na nesigurni međunarodni kontekst koji je otvorila promena kursa Bele kuće, koja je odlučna da napusti Ukrajinu i transformiše mapu saveza iskovanih posle Drugog svetskog rata,“ ocenjuje španski dnevnik.
I britanski „Gardijan“ u uvodniku ističe da je impresioniran izjavom lidera CDU o fiskalnoj politici, ocenjujući da je u poznatoj nemačkoj opreznoj političkoj kulturi pokušaj Merca da zaobiđe pravna ograničenja za zaduživanja države predstavlja „seizmičku promenu“.
„Gospodin Merc, bivši investicioni bankar, bio je jastreb deficita i ekonomski liberal tokom svoje karijere. Ironija sudbine da je baš njemu palo u krilo da se suprotstavi averziji prema dugovima, koja je sputala sposobnost Nemačke da reaguje na nove geopolitičke realnosti“, piše uredništvo „Gardijana“ i dodaje da lideru Hrišćansko-demokratske unije treba „čestitati što je imao političku hrabrost da čita znakove vremena“ .
Prema oceni londonskog dnevnika, drugi evropski lideri bi trebalo da obrate pažnju na Merca. Kako ocenjuje „Gardijan“, za novu eru koju karakterišu pretnje u zemlji i inostranstvu, potrebna je „ogromna promena u ukupnom pristupu Evropske unije prema dugovima i deficitima, slična onoj koju je Merc dogovorio sa SPD-om“.
„Ponavljajući reči bivšeg šefa Evropske centralne banke Marija Dragija iz vremena krize u evrozoni, Merc je obećao da će učiniti ‘šta god je potrebno’ da zaštiti slobodu i mir. Biće mu potrebna podrška Zelenih, kao i SPD-a, da progura svoje predloge koji menjaju igru“, istakao je „Gardijan“ uz ocenu da je „u ogromnom interesu Nemačke i Evrope“ da do toga dođe.
Većina medija čak ima bezrezervno razumevanje i za to što Merc za usvajanje ustavnih izmena planira da izvede pravnu akrobatiku da o tome glasa odlazeći sastav Bundestaga, a ne već izabrani kojem će formalno početi mandat 24. marta. Češki dnevnik „Hospodarske novini“ izražava razumevanje za ove Mercove planove.
„Glasaće odlazeći Bundestag, a ne onaj koji je izabran na februarskim izborima i tek treba da stupi na dužnost. Ovo je pravno, ali politički problematično. Merc je otvoreno rekao da je svestan osetljivosti ovog koraka i da je spreman da prihvati potencijalne političke posledice. To je ono što vi nazivate vođstvom“, smatra komentator „Hospodarskih novini“ Ondrej Huska.
KRŠENJE IZBORNIH OBEĆANJA
S druge strane, pojedini komentatori ukazuju da je ovaj put poprilično rizičan za nemačke demohrišćane i socijaldemokrate.
„Uzimajući u obzir planiranu finansijsku slobodu, moglo bi biti veoma primamljivo ponovo odložiti hitno potrebne reforme – a stvarne probleme ostaviti budućim generacijama. Jer bez obzira koliko je veliki, zavoj je od male koristi kada imate slomljenu nogu. Nemačka ne pati od ekonomske krize koja se može rešiti jednostavnom injekcijom gotovine, već strukturnim promenama“, ističe komentator nemačkog dnevnika „Tagesšpigel“ Denis Pol. „Dakle, da bi ostala kredibilna, nova vlada mora da se pozabavi i strukturnim problemima zemlje. U suprotnom, čak i ovih 500 milijardi evra bi moglo brzo da pređe u dim“.
Ono što je, međutim, primetno jeste da manjka kritika na činjenici da ovakvim dogovorima Merc zapravo direktno krši svoja najjača predizborna obećanja. Na nemačkoj političkoj sceni ga zbog toga trenutno jedino kritikuje AfD i levičarski Savez Sare Vagenkneht. Doduše, kritike dolaze i od Zelenih, ali samo zbog toga što se prvo činilo da se iz izdašnih specijalnih fondova neće finansirati zaštita životne sredine i uopšte zelena tranzicija.
Merc je brzo izašao i sa izjavama o finansiranju borbe protiv klimatskih promena kao dela koalicionih sporazuma što je očigledno njegov pokušaj da umilostivi Zelene čiji glasovi su mu neophodni.
„Skoro sve što predlažemo su Zeleni već izneli u prošlom izbornom mandatu“, rekao je Merc i time otvoreno najavio da će u svojoj politici zaduživanja gotovo u potpunosti usvojiti izborni program Zelenih, koji su on, a naročito lider CDU Markus Zeder, vatreno kritikovali u predizbornoj kampanji, ocenjujući ga kao poguban za Nemačku.
Među malobrojnim evropskim mejnstrim medijima koji su ukazali na Mercovo gaženje predizbornih obećanja jer austrijski dnevni list „Standard“, koji ukazuje da sada odjednom više nisu problem ogromni dugovi nastali zbog ovako velikih finansijskih paketa.
„Mnogi su zapanjeni ovom vešću s obzirom na reči lidera CDU Fridriha Merca tokom predizborne kampanje: ‘Ne smemo opterećivati našu decu sa sve više i više dugova’. Sada nije ni započeo koalicione pregovore – a kamoli da je imenovan za kancelara – a već krši jedno od svojih izbornih obećanja. U normalnim vremenima to bi za njega bio kraj“, ističe komentatorka austrijskog dnevnika Birgit Bauman. „Merc će preći preko činjenice da se partijska omladinska organizacija Junge Union već bori protiv nove samovolje finansirane dugovim, ističući da je bolje zadužiti se za budućnost nego da uopšte nema budućnosti“.
PROFITIRA „BLEKROK“
S druge strane, levičarski orijentisani kritičari i pojedini mediji primećuju da će od Mercovih ideja o ulaganju oko hiljadu milijardi evra u naoružavanje i infrastrukturu najveći profit imati njegov bivši poslodavac – američka investiciona kuća „Blekrok“ – i najveći nemački proizvođač naoružanja „Rajnmetal“, čiji najveći akcionar je upravo „Blekrok“.
„Blekrok“ je prošle jeseni postao vlasnik „Global infrastrakčer partners“, jednog najvećeg svetskog investitora specijalizovanog za vlasništvo i upravljanje imovinom u sektoru energetike, transporta, digitalne infrastrukture i upravljanja vodom i otpadom. Osim toga, u „Rajnmetalu“ je sa nepunih šest odsto akcija „Blekrok“ najveći pojedinačni akcionar, pri čemu zajedno sa ostalim američkim investicionim kućama, Amerikanci drže oko 37 odsto vlasništva u najvećem proizvođaču nemačke namenske industrije.
Iako zagovornici ove potrošnje pretpostavljaju da svaki evro uložen u naoružanje generiše dodatni evro ekonomske moći, pa čak evro i po, ekonomista Tom Krebs smatra da je to veoma optimistično. Krebs ne želi da politički ocenjuje pitanje vojne potrošnje, ali ukazuje da postoje ekonomski razlozi koji govore protiv planova prevelikog naoružavanja Nemačke i EU.
„Prvo, vojna industrija je već uveliko iskorišćena. ‘Rajnmetal’ i njegovi akcionari će prvenstveno imati koristi“, kaže za „Berliner cajtung“ ovaj profesor Univerziteta u Manhajmu koji je savetovao i saveznu vladu. „Ali ovo neće stvoriti nikakve velike impulse rasta za celu ekonomiju. Drugo, Nemačka veliki deo svog naoružanja kupuje u SAD. Ovaj novac se ne sliva ni u nemačku privredu“.
Ovaj ekonomista takođe vidi rizik da se novac ne iskoristi efikasno kada je reč o infrastrukturnim investicijama, jer veliki grantovi za izgradnju mogu da odu javnim preduzećima, ali mogu da odu i u privatne kompanije.
„Stvari postaju posebno interesantne kada je reč o hitno potrebnom proširenju električne mreže“, objašnjava Krebs. „Skoro svi oni su privatni operateri prenosnog sistema, a trenutno se razgovara o učešću privatnih finansijskih investitora kao što je ‘Blekrok’. Ako državne subvencije idu uglavnom privatnim finansijskim investitorima kako bi mogli da zarade visok prinos, onda investicije nisu dobro utrošene. Tada od koristi ne bi bila nemačka privreda, već ‘Blekrok’. To je velika opasnost“.
Krebs upozorava da bi, u najgorem slučaju, savezna vlada mogla da promoviše privatne investicije kroz infrastrukturni program, garantujući „Blekroku“ povrat od osam do deset odsto.
„Moglo bi se dogoditi da su CDU i SPD svoj program od 900 milijardi stavili u izlog a da na kraju profitiraju pre svega ‘Rajnmetal’ i ‘Blekrok’. Recimo to ovako: sa Fridrihom Mercom kao kancelarom, savezna vlada sigurno neće voditi nikakvu politiku protiv ‘Blekroka’“, kaže Krebs i dodaje da je poslednje dve godine loša politika savezne vlade doprinela udvostručenju popularnosti AfD-a, kao i da bi to moglo da se nastavi ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike i ograničavanja cena energije u narednih nekoliko godina što bi omogućilo privredi da planira i zaštitilo prihode stanovništva. „Da bismo Nemačku izvukli iz recesije, takođe bi nam bio potreban investicioni bonus za kompanije i značajno povećanje plata. U suprotnom, Mercovi planovi će postati meta AfD-a.“