Njujork je u poslednjih nekoliko nedelja jedan od najjasnijih primera duboke podele vezane za zajednički američko-izraelski rat protiv Irana. Ova podela je očigledna na uličnim protestima, u političkim debatama i unutar zajednica, a posebno je izražena baš u Njujorku jer se u tom gradu nalaze najveća jevrejska zajednica na svetu van Izraela, velika muslimanska populacija i značajna iranska dijaspora.
Suprotstavljeni protesti izbijaju svakih nekoliko dana u Njujorku dok stotine ljudi svih uzrasta i nacionalnosti reaguju na zajedničke vojne operacije SAD-a i Izraela u Iranu. U proteklih nekoliko nedelja stotine demonstranata okupilo se na Tajms skveru, Kolumbus krugu i, najskorije, na Junion skveru kako bi protestovali protiv rata. Nosili su žute transparente sa natpisima: „Zaustavite rat protiv Irana“, „Novac za potrebe ljudi, a ne za rat sa Iranom“, „Nećemo novi američki rat na Bliskom istoku“ i „Tramp je ratni zločinac.“
Govornici su strastveno kritikovali rat, navodeći da nijedna američka vojna intervencija nikada nije bila o demokratiji — ni u Palestini, Kubi, Jemenu, Iraku, Avganistanu ili Venecueli. „Trampova administracija treba da se fokusira na potrebe građana SAD, kao što su zdravstvena zaštita, briga o deci i javni prevoz, umesto da troši milijardu dolara dnevno na rat, dok 14,1 milion dece u SAD nema dovoljno hrane, i dok u zemlji ima oko 771.000 evidentiranih beskućnika.“
ŠTETAN ZA SVE NARODE
Organizacija Workers Vanguard, koja ima ogranke u Čikagu, Los Anđelesu i Ouklendu, takođe je izrazila podršku skupu, navodeći da su Sjedinjene Države u poslednje vreme na misiji „od genocida nad Palestincima do otmice Madura i izgladnjivanja Kube. Imperija koja propada je veoma opasna zver koja pribegava brutalnoj sili bez obzira na cenu kako bi ponovo uspostavila svoju dominaciju i uklonila sa scene sve koje smatra neprijateljima.“
Za razliku od visoke podrške koju su Sjedinjene Države imale za svoje prethodne ratove u Iraku i Avganistanu, ankete CNN-a, Rojtersa, Ipsosa i Vašington posta pokazale su da samo oko 40% američkih birača podržava ovaj rat, dok je svega 20 odsto za slanje američkih kopnenih snaga u Iran.
„Svima bi trebalo da bude jasno da ovaj rat nema nikakve veze sa dobrobiti iranskog naroda“, rekla je Megi, Njujorčanka koja je prisustvovala skupu na Union skveru i delila plakate.
„Američka biračka javnost nikada nije imala bilo kakav uticaj na odluku o tome da li ćemo ići u rat — ne još od predsednika Vašingtona“, dodao je Frank, rođen u Bostonu koji već više od trideset godina živi i radi u civilnom sektoru u Njujorku. „Svako ima drugačiji krajnji cilj, i ljudi stalno govore: nije ovo razlog, nego ono — ali samo oni koji rade u obaveštajnim službama znaju šta zapravo pokreće ove odluke da se ulazi u rat“, dodao je.
„Ovu značku sam napravio tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, zatim sam je skinuo tokom Bajdena, a sada je ponovo nosim“, rekao je David, demonstrant u Njujorku koji nam je ponosno pokazivao svoju ručno napravljenu značku sa natpisom „Shithole President“: „Ljudi me pitaju da li se plašim da je nosim u javnosti, ali u Njujorku se ne plašim.“
Među demonstrantima su bili i članovi Neturei Karte, verske aktivističke grupe i anticionističke organizacije osnovane u Jerusalimu 1938. godine. Nosili su transparente sa natpisima: „Judaizam osuđuje državu ʻIzrael’ i njene zločine“, „Država ʻIzrael’ ne predstavlja svetsko jevrejstvo“ i „Osuđujemo izraelski rat protiv Irana.“
„Naša poruka je da cionizam nije judaizam“, objasnio nam je jedan rabin: „Nigde u Tori ne stoji da Jevreji treba da žive u posebnoj državi koja pripada isključivo njima. Zapravo, Tora to izričito zabranjuje.“
Anticionistička organizacija Jewish Voice for Peace i liberalno-cionistička grupa J Street takođe su među jevrejskim organizacijama koje su izjavile da ne žele da ih glavne jevrejske organizacije predstavljaju i podržavaju rat u njihovo ime.
Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani takođe je istupio protiv rata, rekavši da Amerikanci ne žele još jedan rat vođen u cilju promene režima:. „Oni žele da se smanje troškovi života. Oni žele mir.“
Prema organizaciji People’s Forum NYC, borba protiv rata u Iranu povezana je sa „borbom protiv Američke službe za imigraciju i carinu (ICE)-a, borbom protiv rasizma, borbom protiv genocida i borbom protiv ugnjetavanja žena i LGBT zajednice. Sve je to međusobno povezano.“
PODRŠKA UZ BOJAZAN
Antiratni protesti održavaju se ovih dana u gradovima širom Sjedinjenih Država, u organizaciji koalicije Act Now to Stop War and End Racism (ANSWER), zajedno sa organizacijama National American Iranian Council, The People’s Forum, American Muslims for Palestine, Palestinian Youth Movement, Black Alliance for Peace i Democratic Socialists of America.
S druge strane, mnoge američke jevrejske organizacije podržavaju američko-izraelske napade na Iran. American Jewish Committee je saopštio da „odgovornost za ovu krizu u potpunosti leži na Teheranu.“ Anti-Defamation League je navela da stoji uz Sjedinjene Države, Izrael i iranski narod. World Jewish Congress i Jewish Federations of North America takođe su izrazili podršku napadima.
Nije moguće pronaći tačnu procenu procenta američkih Jevreja koji podržavaju rat. Prema anketi koju je prošle nedelje sproveo Jewish People Policy Institute (JPPI), oko 68 odsto „povezanih“ američkih Jevreja podržava rat, iako je 52 odsto izrazilo zabrinutost da bi rat mogao da pogorša antisemitizam u Sjedinjenim Državama. Međutim, ovi statistički podaci nisu potpuno pouzdani jer se čini da ovaj izraelski istraživački centar „anketira prigodan uzorak Jevreja iz sopstvene mreže“, prema rečima Metjua Berkmana, docenta za jevrejske studije na Oberlin koledžu.
„Kao Jevreji, suočavamo se stalno sa mržnjom od strane muslimana širom sveta. Iran je oduvek predstavljao veoma stvarnu opasnost za Izrael i za Jevreje svuda, otvoreno pozivajući na potpuno uništenje Izraela i finansirajući grupe poput Huta, Hezbolaha i raznih palestinskih terorističkih organizacija“, kaže Endru, koji je ceo život proveo u Njujorku: „Verujem da bi promena režima učinila ceo region bezbednijim, jer Iran godinama unazad troši milijarde dolara finansirajući sve glavne terorističke organizacije u svetu.“
Trampova odluka da krene u rat na Iran izazvao je podeljene reakcije među više od 29.000 ljudi iranskog porekla koji žive u saveznoj državi Njujork, pri čemu su neki demonstranti slavili, a drugi osuđivali napade. Dok su stotine ljudi slavile na ulicama Njujorka i govorile da osećaju nadu u promenu režima, drugi su ostali skeptični. „Videćemo“, rekla je Gilda, koja se sa porodicom preselila u Njujork iz Teherana pre dvadeset tri godine. „Svi smo videli šta se desilo u Iraku, pa je teško slaviti to što Tramp bombarduje tvoju zemlju i zamisliti da ćeš zapravo ti imati koristi od toga. Plašim se da će ljudi biti mnogo manje euforični kada postane jasno šta Sjedinjene Države i Izrael zapravo nameravaju za Iran, a sigurna sam da to nije funkcionalna, demokratska država koja deluje u najboljem interesu svog naroda“, dodaje ona.
„Iranska vlada decenijama ima apsolutnu moć nad ljudima, pa se neki od nas slažemo da je pritisak Sjedinjenih Država bio neophodan za promenu, ali izgleda da SAD nikada nemaju plan za period posle rata. Režim neće pasti tek tako jer u Iranu postoji jasna linija nasledstva, i ne vidim neku dobit u tome da se ajatolah zameni njegovim sinom, još jednom tvrdolinijskom vođom“, rekla je Leila, iranska postdiplomska studentkinja.
U Njujorku je ovaj rat razotkrio duboke podele među zajednicama koje često žive jedne pored drugih. Mnogi Jevreji u Njujorku posmatraju sukob kroz prizmu bezbednosti Izraela, dok Iranci imaju pomešana osećanja prema svojoj zemlji i žrtvama sukoba. Drugi državljani se okupljaju protiv još jednog rata na Bliskom istoku koji nema veze sa njima. Rezultat je grad u kojem se globalna politika odvija na lokalnim ulicama.