Svoju poziciju među u globalnom poretku sila, u toku prethodne decenije, Kina je gradila pre svega kao ekonomska supersila. Sa novim razvojem dešavanja na polju međunarodnih odnosa, pre svega agresiji Rusije u Ukrajini, ali i sve većim fokusom na budućnost Tajvana i mogućnost invazije Kine na ovo ostrvo, bezbednosna komponenta dobija na značaju u promatranju kineske pozicije na svetskom nivou.
Bivši ministar spoljnih poslova, član politbiroa komunističke partije Kine i direktor kancelarije za spoljne poslove, Vang Ji u svom izlaganju na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2022. najavio je da će Kina predstaviti svoje principe koji bi trebalo da doprinesu izgradnji globalne bezbednosne infrastrukture kroz Globalnu bezbednosnu inicijativu. Ono što je posebno važno, jeste da je Ji takođe podvukao da su za Kinu pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta od krucijalnog značaja te da sve nesuglasice između država treba da budu razrešene mirnim putem, kroz konsultacije i dijalog. Ovakav stav je u saglasju sa pozicijom Kine i prema pitanjima koje Peking tumači kao pitanja unutrašnje bezbednosti i politike, pre svega pozicije Tajvana, ali i prema ratu u Ukrajini i činjenici da iako se Kina percipira kao partner Rusije, potencijalna dezintegracija ukrajinske teritorije koja bi mogla biti posledica ruske agresije za Peking nije prihvatljiva. Kineski narativ počiva na nekoliko premisa. Pre svega, Kina želi sebe da predstavi kao državu koja globalni poredak vidi kao nedeljivu zajednicu, uključujući i bezbednosne aspekte. I na samoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Vang Ji je naglasio da Peking i lider Komunističke partije Ši Đinping svet vide kao ,,globalno selo“ sa zajedničkom budućnošću za sve njegove delove. Drugi princip koji Kina uključuje u svoj narativ jeste predstavljanje sebe kao države koja želi da doprinese kreiranju mira. Kao antonim kineskoj poziciji, Peking često navodi Sjedinjene Američke Države aludirajući na konfrontacije, antagonizme i podele koji su bili odlika perioda Hladnog rata, ali i sukoba u kojima je Vašington uticao krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka.
BEZ OSUDE RUSKE AGRESIJE
Međutim, nisu svi akteri u potpunosti ubeđeni da je Kineska pozicija iskrena. Ovo nepoverenje počiva pre svega među koalicijom aktera sa Zapada koji Peking osuđuju zbog toga što Rusku agresiju u Ukrajini ni u jednom trenutku nije otvoreno osudio i što nastavlja da sarađuje sa Moskvom, uključujući i bilateralne posete na visokom nivou. Neposredno nakon Minhenske konferencije, Vang Ji posetio je Moskvu i tom prilikom se susreo sa Vladimirom Putinom. Partnerstvo između Rusije i Kine je ponovo ocenjeno kao sveobuhvatno i strateško od strane zvaničnika obe države. Poseta je izazvala oštre reakcije, uključujući i reakciju Ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je izjavio da će, ukoliko do toga dođe, svrstavanje Kine na stranu Rusije u Ukrajinskom ratu dovesti do Trećeg svetskog rata, ukazujući pre svega na mogućnost snabdevanja ruske vojske vojnom opremom od strane Pekinga.
Poseta Moskvi od strane visokog kineskog zvaničnika nije bila jedini razlog za porast tenzija između Pekinga i Zapada od početka 2023. godine. Dok se pitanja pozicioniranja prema sukobu u Ukrajini, kao i pitanje Tajvana mogu oceniti kao strateški važna pitanja na koje je potrebno dati odgovor koji će važiti na duži rok, pojedine aktivnosti koje se mogu okarakterisati kao akutne i kratkoročne su takođe doprinele kreiranju narativa sukoba, pre svega između SAD i Kine.
METEO ILI ŠPIJUNSKI BALON
Četvrtog februara 2023. po naređenju američkog predsednika Džo Bajdena, pripadnici američkog vazduhoplovstva su iznad teritorije Južne Karoline oborili leteći objekat – balon – za koji se sumnjalo da je u pitanju kineski špijunski balon. Kako je navedeno, pre nego što je oboren, balon je preleteo preko 40 država i pet kontinenata pre nego što je stigao na američku teritoriju na kojoj je i završio svoj let. Kineski zvaničnici su odbacili optužbe da se radi o letelici koja je za cilj imala obaveštajnu aktivnost i da se radilo o letelici koja je služila u civilne, naučne svrhe i koristila se pre svega za prikupljanje meteoroloških podataka. Oborena letelica je doprinela zaoštravanju narativa i ukazivanju na to da je Kina ugrozila bezbednost vazdušnog prostora Sjedinjenih Američkih Država. Optužbe za špijunažu od strane Vašingtona upućene Pekingu nisu novost. U prošlosti, na meti su se nalazile pre svega kineske kompanije u oblasti komunikacija i video-nadzora, pa je tako najvećoj kineskoj kompaniji u oblasti telekomunikacija, Huavej, zabranjen pristup američkom tržištu, kao i kompanijama specijalizovanim za proizvodnju video-opreme Dahua i Hikvižn. Pored obaranja balona, krajem 2022. godine, američki senat je izglasao odluku kojom se svim državnim službenicima zabranjuje korišćenje aplikacije Tik Tok, za koju se sumnja da prikuplja podatke koji nakon toga dolaze u posed kineske komunističke partije. Nedugo nakon američkog senata, istu odluku donele su i tri najvažnije institucije Evropske unije – Evropski savet, Komisija i Parlament. Zaoštravanje narativa i iznošenje optužba za špijunažu ukazuju na postojanje dubokog nepoverenja prema Pekingu od strane transatlantskih partnera, što pre svega dovodi u pitanje, a zatim i otežava mogućnost prihvatanja kineske ideje o globalnom miru i globalnoj bezbednosnoj zajednici, a samim tim i kineske narative koji Komunistička partija pokušava da plasira u mnogome relativizuje.
Pored skeptičnosti usled kineskog neodređivanja prema invaziji u Ukrajini i nedostatka osude Moskve, kao i nepoverenja koje je oličeno u optužbama za špijunažu, glavni razlog zbog koga se Kina može percipirati kao pretnja po bezbednost međunarodnog sistema jeste postojanje mogućnosti invazije na Tajvan.
Nakon istorijskog izbora Ši Đinpinga za lidera Komunističke partije po treći put, narativ o Tajvanu kao sastavnom delu Kine je znatno zaoštren. Reunifikacija Kine je postavljena kao jedan od strateških ciljeva kineskog lidera u trećem mandatu. I pored činjenice da većina država na svetu Tajvan ne vidi kao nezavisnu državu i podržava politiku „jedne Kine“ odnosno na Kinu i Tajvan gleda kao dva sistema, ali jednu državu, ipak je za većinu njih Tajvan zapravo zaseban politički entitet. Ovo pre svega važi za SAD koje su, čak i pored toga što zvanično podržavaju politiku „jedne Kine“ krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka sa predstavnicima Tajpeja potpisali sporazum o pružanju pomoći u očuvanju bezbednosti Tajvana. Ovaj sporazum ne uključuje i direktno učestvovanje u potencijalnom sukobu, ali može hipotetički dovesti do situacije vrlo slične aktuelnoj u Ukrajini u kojoj koalicija liberalnih demokratija pruža finansijsku i vojnu pomoć političkom entitetu koji je pod agresijom mnogo veće sile od sebe. Međutim, vojni sukob između Kine i Tajvana i invazija kineske vojske u ovom trenutku deluju malo verovatno, čak i pored učestalih preleta kineske avijacije, uključujući i naoružane vojne dronove.
Vojna invazija Kine na Tajvan deluje malo moguće upravo zbog pokušaja Pekinga da izgradi imidž aktera na polju međunarodnih odnosa koji kroz celokupni razvoj ,,globalnog sela“ pospešuje mir, a ne oružane sukobe. Ovakav narativ je i u središtu kineske Globalne bezbednosne inicijative koju je 22. februara predstavio novouspostavljeni kineski ministar spoljnih poslova Kin Gang. Sličan argument se može upotrebiti i za potencijalno pružanje pomoći i svrstavanje na stranu Rusije u Ukrajinskom ratu. Kineski lideri su svesni da bi takvi potezi znatno ugrozili mogućnost da se Kina pozicionira na način na koji je to predstavljeno u narativima. Ono što Kinu razlikuje od država Zapada je to što Kina kreira svoje planove na rokove znatno duže od onoga na šta smo navikli na zapadnoj hemisferi. S toga, ni jedan scenario koji mi imamo za „sutra“ ne sme biti isključen, jer postoji mogućnost da je to scenario koji je Kina predvidela za „prekosutra“.
Autor je programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo