Piše: Jelena Aleksić
Sećate li se vojnika na ulicama s početka pandemije, kad Srbija preko noći postaje zabarikadirana sa svih strana? Kako melodramatično čak i tada, a naročito sada zvuče one poruke o “italijanskom i španskom” scenariju, natezanja o šetanju kućnih ljubimaca i hrpa papira koje treba popuniti kako bi dobio dozvolu da svoje bolesno dete izvedeš na svež vazduh sat vremena. To što nije mnogo bolje bilo ni u ostalim zemljama regiona ne govori ništa o navodnoj “novoj normalnosti” već o anomalijama ovdašnjih političkih režima kojima pandemija služi isključivo kao šiba za disciplinovanje nesnađenih, a povremeno i prestravljenih građana. Analizirajući prve reakcije političkih elita na prostoru Zapadnog Balkana, istraživači Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) posmatraju ne samo političke već i socijalne i zdravstvene šupljine u ovim zemljama, koje pandemija čini sve dubljim i uočljivijim, naročito u odnosu na zemlje Zapadne Evrope. Istovremeno, članovi BiEPAG-a odgovaraju na pitanje kako će sve dosad viđeno uticati na politička, ekonomska i socijalna kretanja u regionu, imajući i vidu činjenicu da je pandemija, kako ocenjuju, kriza koja bi mogla promeniti tok istorije.
SUMNJA: “Način na koji su države Zapadnog Balkana odgovorile na krizu koju je izazvao covid-19 više je nego upitan. U Srbiji naoružani pripadnici vojske patroliraju ulicama radi sprovođenja policijskog časa koji je nametnula Vlada. Slični primeri dugog policijskog časa, koji ima veliki uticaj na građane, a naročito na starije osobe, nametnuti su u svim zemljama regiona. Država je prvenstveno usredsređena na sprovođenje fizičkog distanciranja pomoću restriktivnih mera i represije, uključujući i oštre kazne, umesto na obrazovanje i komunikaciju. Takav pristup pokazuje da je odnos između države i društva širom regiona obeležen međusobnim nepoverenjem”, piše u dokumentu pod nazivom Zapadni Balkan u doba globalne pandemije.
Inače, opisujući atmosferu na Balkanu u prvim danima pandemije, istraživači BiEPAG-a će se posvetiti i medijskom sektoru, opisujući ga kao “već oslabljen usled konstantnog pritiska autokratskih vlada”. “Države su preplavljene teorijama zavere i lažnim vestima na tradicionalnim i društvenim medijima, koje pospešuju strah, glasine i predrasude. Mediji u Srbiji pod kontrolom vlasti, poput listova Kurir i Informer, seju paniku i dolivaju ulje na vatru. Širenje panike i lažnih vesti bilo je u tolikoj meri prisutno u Bosni i Hercegovini, da je predstavnik OEBS-a za slobodu medija bio prinuđen da u zvaničnoj izjavi izrazi zabrinutost. Nedostatak pouzdanih i tačnih informacija, u sadejstvu s neodgovornim izjavama zvaničnika vlade, dovodi do kolektivnog stresa i uništava poverenje u državu” konstatuje se dalje, uz još jedno navođenje primera iz Srbije i sada već onog antologijskog poziva doktora Branimira Nestorovića ženama da putuju u Italiju.
Međutim, ono mnogo značajnije od poziva, koji je, na svu sreću, vrlo brzo razotkriven kao bezočno neodgovoran, jeste uvid da, kako će se naglasiti u analizi, “okolnosti nastale tokom pandemije covida-19 dodatno doprinose opštem trendu erozije demokratije koja poništava dve decenije reformi na Zapadnom Balkanu”.
“Poluautoritarni režimi na Balkanu iskoristili su vanrednu situaciju za sticanje gotovo neograničene moći”. Ako se ovome doda činjenica da evropska perspektiva Balkana biva sve slabija, a da je u doba pandemije praktično stopirana, sasvim proročki deluje nalaz iz ove studije, u kojem se upozorava na sledeće:
“Zbog svog geografskog položaja, bliskih ekonomskih veza sa EU, energetske zavisnosti od spoljnih izvora, nerešenih bilateralnih pitanja, slabih demokratskih institucija i dugog i neizvesnog procesa pridruživanja EU, Zapadni Balkan privlači pažnju mnogih stranih aktera, i to iz različitih razloga. Zemlje Zapadnog Balkana mogle bi se naći u teškoj situaciji, suočene s nedostatkom podrške za integraciju u Uniju i nastaviti svoj pad u autoritarni poredak zasnovan na populizmu. Cena tako autarhične perspektive mogla bi biti visoka, kako za EU, tako i za zemlje Zapadnog Balkana”, upozoravaju analitičari u studiji u kojoj se upravo Brisel poziva na konkretne akcije kojima bi zemljama regiona pružio ne samo pomoć i podršku već i jasne signale o evropskoj budućnosti. Konkretnije, EU se poziva da učini ono što nije, a to je otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
ZAGAĐENJE: Zanimljivo je da se u izveštaju analizira uticaj pandemije na životnu sredinu, što je posebno važno s obzirom na aktuelna zagađenja vazduha i činjenicu da ljudi s hroničnim bolestima, a naročito sa oštećenjima disajnih organa, teže podnose infekciju aktuelnim virusom. Nužno je ovde još jednom istaći da godišnje u Srbiji umre 6.000 ljudi zbog zagađenog vazduha, a od marta do danas od posledica infekcije preminulo je 2.750 ljudi.
U dokumentu se skreće pažnja na činjenicu da je 27. marta, skoro dve nedelje od uvođenja policijskog časa i uz gotovo potpuno zaustavljen gradski saobraćaj, Beograd stekao neveseli status grada s najvišim nivoom zagađenosti vazduha u svetu.
“Kriza izazvana virusom jasno je pokazala da svaljivanje krivice za stepen zagađenosti vazduha na Balkanu na aktivnosti građana više nije održiv. Stoga se problem velike zdravstvene opasnosti koju izaziva teška industrija na Balkanu ne može više ignorisati – i krajnje je vreme da se vlasti njime ozbiljno pozabave. Međutim, postoji rizik da će ekonomske posledice pandemije zaseniti implikacije po zdravlje i životnu sredinu. U pokušaju da se pokrene ekonomija širom sveta, a naročito u regionima s nižim standardima po pitanju životne sredine, poput Zapadnog Balkana, postoji opasnost u vidu iskušenja da prioritet bude ekonomski oporavak, i to na račun životne sredine”, pišu autori studije, gađajući “pravo u centar”. Naime, budžetom za narednu godinu odvojena su znatna sredstva za kapitalne investicije, ali ne i za zaštitu životne sredine.
A kako se godinama unazad malo ili nimalo ulaže u ekologiju tako je zanemarivano i investiranje u zdravstvo, uključujući i ljude i opremu. Istovremeno, kako se uviđa u izveštaju, kriza je razotkrila nedostatak investicija u obrazovanje, nauku i istraživanje i razvoj. U proseku, zemlje Zapadnog Balkana na istraživanje i razvoj troše manje od 0,4 odsto BDP-a.
“Kantonalna bolnica Zenica u Bosni i Hercegovini u septembru 2019. izdala je javno saopštenje u kojem se navodi da ovaj grad, sa svojih više od 100.000 stanovnika, više nema na raspolaganju neophodnu neuro-pedijatrijsku zdravstvenu negu. U vreme saopštenja veliki broj dece je imao zakazane termine za kontrolne preglede, koji su usled toga pomereni do daljnjeg”, navodi se kao primer u studiji, u kojoj se dalje nabrajaju zastrašujući podaci o egzodusu zdravstvenih radnika sa ovih prostora.
EGZODUS: Od juna 2013. i marta 2016. godine 4.213 Bosanaca dobilo je posao u nemačkom zdravstvenom sektoru, uvećavajući ukupan broj Bosanaca zaposlenih u ovom sektoru u Nemačkoj na 10.726. Podaci Nemačke agencije za zapošljavanje pokazuju i da je marta 2016. godine 1.102 lekara iz Bosne bilo zaposleno u Nemačkoj, što znači da je tokom perioda između juna 2013. i marta 2016. došlo do rasta od 20 odsto. Ovi brojevi su naglo porasli proteklih godina i procenjuje se da sada na svakih šest lekara u Bosni jedan radi u Nemačkoj. Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 ‘potvrda o dobroj reputaciji’ – dokument neophodan lekarima kada se prijavljuju za poslove u inostranstvu.
U analizi ekonomskih posledica pandemije na region zaključuje se da će one nadmašiti one iz 2008. godine.
“Pad doznaka će imati nepovoljan uticaj na nekoliko zemalja regiona u kontekstu njihovog priliva, koji čini oko 10 odsto BDP-a u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Crnoj Gori, a više od 15 odsto na Kosovu, prema podacima Svetske banke. Naprosto, radnici migranti iz regiona širom EU izgubiće posao. Očekuje se i pad prihoda od izvoza, pošto je verovatno da će se potražnja EU za dobrima i uslugama iz balkanskih zemalja smanjiti i budući da lanci proizvodnje i snabdevanja biće prekinuti ukoliko multinacionalne kompanije u regionu ugase svoje poslovanje”, upozorava se u dokumentu u kojem se na kraju daju preporuke za svaki od pojedinačnih rizika, odnosno kriza kojima svedočimo.
Autori smatraju da sloboda govora i rad institucija, uključujući parlament i sudove koji funkcionišu u okviru zakonom zadatih procedura, moraju biti zaštićeni.
Zemlje regiona se pozivaju da bliže sarađuju na principima solidarnosti, baš kao što je i Briselu preporučeno da pojača svoju pomoć ovom delu sveta i uključi region u planiranje za rekonstrukciju nakon pandemije covida-19.
“Kako ne bi dala priliku drugim geopolitičkim akterima da ‘preotmu’ region tokom krize, EU svoju pomoć mora komunicirati jasno i snažno, i boriti se protiv dezinformacija. Pošto će privrede u regionu biti snažno pogođene, počev od migranata koji su ostali bez posla u formalnim i neformalnim ekonomijama Evropske unije preko obustavljanja proizvodnje usled pada potražnje, pa do sektora turizma – za oporavak će biti neophodne godine. Brzom intervencijom mogu se prevazići neke od najtežih posledica, ali one socijalne i ekonomske biće naročito teške za ranjive grupe”, smatraju autori studije, zaključujući da “ako ova situacija izazove pažljivu analizu uzroka slabosti država i mimo pandemije, to može dovesti do ciljane rekonstrukcije i stvaranja otpornijih država i društava”.
“Međutim ako umesto toga kriza i odgovori na nju ubrzaju trendove koji su uobličavali velike delove regiona i pre krize, uključujući pad kvaliteta demokratije, zarobljenu državu i slabe institucije, posledice bi mogle vratiti region godinama unazad”, procena je analitičara Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).