Upravo smo u podužoj seriji osporavanja naših i spoljnih izbora. U tome smo, mogućno, ovogodišnji prvaci sveta.
Ponavljaju se beogradski izbori, zbog neregularnosti koje vlast ne priznaje, a onda se podelila i opozicija – a koja je, u saradnji sa Evropljanima, ponavljanje izdejstvovala – pa se samo jedan njen deo sprema da izađe na birališta 2.juna. Istovremeno je, velikom većinom, izglasan početak procesa za priključenja Kosova Savetu Evrope, dok se na severu Kosova nastavila izborna jalovost, ovog puta oko smene tamošnjih gradonačelnika, u istrajnom preplitanju pogrešnih poteza Prištine i Beograda.
A onda je EU u kriterijume za prijem u njeno članstvo, uvrstila i Ohridski sporazum, kojim je predviđeno, uz ostalo, da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u bilo koju međunarodnu organizaciju, a da će u njemu biti osnovana Zajednica srpskih opština. Vučić i Kurti se oglušuju o te obaveze, ali će morati da ih ostvare ako zaista žele da im se izglasa, jednog dana, mesto u EU.
Ujedno se u UN priprema rezolucija o genocidu u Srebrenici, s čim se ovdašnja vlast ne slaže, pa je u Njujorku napravila štab za otpor toj inicijativi. Rezultat će, čini se, više zavisti od nadgornjavanja velikih sila, ako se Rusija i Kina uključe u lobiranje protiv nacrta Zapada, i ako procene da mogu da namaknu više glasova članica nego on. Nezavisno od ishoda glasanja u Generalnoj skupštini, angažman Srbije će biti još jedna potvrda da nastavlja da „sedi na dve stolice“, iako se one sve više razmiču.
U toj raskrečenosti ipak više podseća na Rusiju jer je kao i u njoj, režim namešten tako da se unapred zna pobednik, dok su u Americi i EU predstojeći izbori krcati neizvesnostima. Razlike u izbornim sistemima su, reklo bi se, među najupadljivijim odstupanjima od proklamovanog ovdašnjeg kursa ka Zapadu.
Ali, na iskušenju su i ustrojstva na koje bi valjalo da se ugledamo, a sledimo ih mahom u onome što ne bi trebalo. U izveštajima o novom aranžmanu sa MMF, nije pomenuto da je bilo reči i o njegovom globalnom alarmu kojim je upozorio svet da vlasti treba da se uzmu u pamet i ne troše previše za pridobijanje glasača, jer su finansijske neprilike već osetno nadmašili izdatke iz godina kada nije bilo izbornih kampanja. Primena tog upozorenja, ovde bi zaljuljala temelje vlasti, koja je već 17 milijardi evra isplanirala za organizovanje malog Expoa, pod čijim plaštom treba da se širi, od začetka sporni, Beograd na vodi, plus zagonetni metro.
Prisećam se vremena, kad su se izbori po svetu bivali rešenja za probleme. Sada su se stvari izvrnule naglavce. Pa su se izbori od rešenja premetnuli u probleme.
Prema nedavno objavljenom istraživanju eminentnog stokholmskog Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku, širom sveta je smanjeno poverenje i u demokratiju i u izbore. Manje od polovine anketiranih u 11 od 19 zemalja je kazalo da veruje da su najnoviji izbori kod njih bili slobodni i pošteni, prevashodno zbog nejasnog finansiranja kampanja, neodgovarajućeg medijskog izveštavanja, kao i zbog toga što su ih lideri obasipali dezinformacijama.
Čak 47 odsto ispitanih Amerikanaca iskazalo je nepoverenje prema izborima, dobrim delom zato što ih je na to inspirisao bivši predsednik Donald Tramp, neosnovanim tvrdnjama da je on a ne Džo Bajden pobedio 2020. godine. I sada kao izazivač, ostaje pri tim priviđenjima, koja ga svrstavaju među pionire „alternativnih činjenica“ i razmaha „postistine“.
Stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma su, pak, raportirali da je najveći izborni problem ove godine – zloupotreba veštačke inteligencije. Jer, kažu, može da fabrikovanjem prikaza, poveća polarizacije u društvu, čak više nego klimatski lomovi, ratovi i ekonomska posrtanja.
Hroničari posebno ističu značaj američke predsedničke kampanje, koja i tokom i ishodom može da utiče na kretanja u svetu. Prati je, međutim, visoko nepoverenje građana prema obojici finalista.
Šefu države Bajdenu naročito se zamera što se na njemu vidi teret poodmaklih godina (81) dok je njegov izazivač Tramp (77) izložen višestrukim suđenjima, od finansijskih nepodopština do podsticaja na pobunu 2021. da bi svoj izborni poraz premetnuo u pobedu. Tako da će se na čelu supersile, ako ne bude nepredvidljivih „iskakanja iz koloseka“, naći ličnost koja važi za najmoćnijeg čoveka na svetu, ali čiji sunarodnici u njemu vide nemoć sistema da im ponudi bolji izbor. U Rusiji i Kini, pak, niko ne sme ni da se zanosi da postoji iko bolji od vođa, nakalemljenih u odsustvu javnosti dostupnih rivala.
Nije se lako snaći ni sa zapletima ni tamo gde su oni zabranjeni. Često se u tome izgubi razlika između unutrašnje i spoljne zbilje.
Tako smo doživeli da našim predstavnicima na najvišim skupovima, nadležni javno lupe „packe“. Predsedniku Vučiću u Savetu bezbednosti UN, a poslanici Pantić Pilji na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Njemu zato što je umislio da mu se može da predsedavajućoj osporava podatke, a njegovoj izaslanici jer se ogrešila o kodeks ponašanja, koji podrazumeva pristojnost u obraćanju skupu.
I to su primeri postavljanja naglavce. Priželjkuješ nekakvo rešenje za sebe i svoje, a ispostaviš se kao problem drugima, od kojih tražiš razumevanje. Tako smo i dogurali dovde gde smo, sa nerešivim problemima i problematičnim rešenjima.