Mnogo tema pred ove izbore za Evropski parlament je drugačije ili potpuno novo u odnosu na prethodne iz 2019. Korona, njeni društveni i ekonomski efekti, rat u Ukrajini i njegovi ekonomski efekti, različita percepcija Evropske unije kao globalnog i bezbednosnog činioca, stvaraju novu nelagodu kod etabliranih političkih elita i, čini se, priliku starim i novim izazivačima da se pokažu.
Levi i desni centar koji su na vlasti u većini članica i koji čine veliku većinu u Evropskoj komisiji i administrativnom aparatu žele da uklone ili bar umanje važnost migrantske teme, o čemu smo nedavno pisali. Strah da ta tema može lako da motiviše stranke desnice je očekivano izražena u predizborno vreme. Za nas važno, tema proširenja Evropske unije gotovo da i nije prisutna u javnosti. Dok je 2019. ona bila svesno ignorisana jer je bila nepopularna pred glasačima, sada je ona povezana i sa sudbinom Ukrajine, dakle ishodom rata i širim ugledom Evropske unije.
Ankete koje su radili Politiko i Evropski centar za spoljne poslove pokazuju preplet raznih tema. Na panevropskom nivou čini se da dominiraju ekonomske teme – ekonomska perspektiva, strah od siromaštva usled inflacije, dostupnost javnih usluga a posebno zdravstva, iza čega su ekološka i bezbednosna pitanja. Poslednja tema je najvažnija kod zemalja u pojasu od Holandije preko Nemačke, Češke i Poljske, do baltičkih država i Finske. Odnos prema Rusiji i važnost vojne pomoći Ukrajini su tamo glavna pitanja pred junske izbore. Zemlje Južne i Jugoistočne Evrope te Francuska i Belgija su uglavnom opterećene ekonomskim pitanjima.
Prisutne su i generacijske razlike: za bumere i generaciju X pitanja bezbednosti i budućnosti EU su na vrhu, dok je kod nešto mlađih milenijalaca jasan fokus na ekonomiji a kod generacija Y i Z na ekološkim pitanjima. No, najmlađi glasači najslabije izlaze na izbore, mada je načelna spremnost da se izađe na izbore veća sada nego 2019 godine (60 naspram 50 odsto). Iako je prosečna izlaznost 2019. bila malo iznad 50 odsto, bila je znatno slabija u državama Istočne i Jugoistočne Evrope. U Hrvatskoj, Češkoj i Slovačkoj je bila ispod 30 procenata, u Bugarskoj, Letoniji i Estoniji tek nešto više. Razlog se obično traži u slabom utisku birača da veza između domaćih političara i Brisela radi u praktičnu korist građana, te u specifičnom kontekstu svake zemlje u izbornom ciklusu.
JUGOISTOK
Za građane Bugarske će 9. juna biti dupli izborni dan, pošto će pored izbora za Evropski parlament biti održani i novi izbori za nacionalni parlament. Od početka 2021. to će biti čak šesti takvi izbori. Oni time pretiču čak i naše ubrzane vanredne izborne cikluse, mada je kod njih uzrok prevremenih izbora uglavnom nestabilnost vladajućih koalicija a kod nas stalna potreba vlasti za izbornim potvrđivanjem dok to daje rezultate, te kao forma stranačkog treninga. Naše muke na stranu, u Bugarskoj će ta okolnost svakako podići izlaznost na evropskim izborima ali će kampanja biti u potpunoj senci nacionalne kampanje.
GERB Bojka Borisova se bori da bude centar stabilne koalicione vlade, kao tokom većeg dela prethodne decenije, pokušavajući da suzbije konkurentsku koaliciju demokrata i reformista koja je dala dva prethodna premijera kratkog roka, Nikolaja Denkova i Kirila Petkova. Iako je načelno nekoliko verzija skupštinske većine moguće, očigledno je da nijedna zapravo nije moguća i da manje stranke čekaju izborno razrešenje koja će od ove dve snage da odnese ubedljiviju pobedu i na kojim bi se osnovama mogla formirati trajnija vlada.
U Rumuniji je vladajuća široka koalicija socijaldemokrata (PSD) i nacional-liberala (PNL) tako spakovala izborni kalendar da se nakon evropskih izbora u junu održe predsednički izbori u septembru pa parlamentarni izbori u decembru. Želja je da se tako umanje šanse desne opozicije i da bilo kakav poraz bude samo delimičan, a evropski izbori služe kao lagano predjelo pred glavno jelu na jesen i u zimu.
Alijansa za uniju Rumuna, glavna desna grupa koja je posebno prepoznata jer se javno zalaže za ujedinjenje sa Moldavijom, dakle za velikodržavni program, pogotovo je aktivna na temi rata u Ukrajini i eventualnoj prilici koja bi se Bukureštu mogla ukazati za takav poduhvat u vrtlogu tog rata. Desna opoziciona koalicija USR nastupa sa logikom da joj evropski izbori posluže kao međukorak ka pobedi u decembru.
Predsednički izbori se održavaju u septembru a nijedna od većih stranaka nema jakog kandidata. Nezavisni kandidat, bivši diplomata i predsednik senata, a sadašnji zamenik generalnog sekretara NATO-a, Dan Mirčea Đoana ubedljivo vodi u anketama, na snažnim proameričkim i proukrajinskim pozicijama, u domaćoj politici nastupajući kao umereni centrista. Njegova formalna kandidatura se očekuje tek nakon izbora za Evropski parlament i nije potpuno jasno da li će ga ijedna veća stranka podržati ili mu ponuditi koaliciju.
SLOVAČKO-POLJSKA ROKADA
Junski izbori će u Slovačkoj doći nakon promena na državnom vrhu, s obzirom na nedavno završene predsedničke izbore. Pobeda Petera Pelegrinija u drugom krugu unela je novu zebnju u vladajuće stranke levog i desnog centra koje su hipersenzitivne na svaki izborni uspeh stranaka van glavnog ideološkog toka. Praunuk italijanskog železničara koji je sreću potražio u nekadašnjoj Austro-ugarskoj, bivši premijer i ministar, i koalicioni premijer Roberta Fica, zapravo centralne političke ličnosti Slovačke, svojom pobedom je zaokružio vlast koalicije koja od oktobra prošle godine čini novu vladu u Bratislavi. Kombinacija levih (Pelegrini) i desnih (Fico) stranaka, je svoje uspehe ostvarila na platformi snažnog otklona prema ratu u Ukrajini, prema aktivnoj vojnoj i ekonomskoj pomoći Kijevu koju je prethodna vlada uspostavila, uz zalaganje za brzi mir pa i pod ruskim uslovima.
U brojnim analizama se može pročitati da je na delu bio i upliv ruskog medijskog uticaja, iako čvrstih dokaza o finansijskim ili uredničkim vezama zapravo nema. Dobar deo kampanje vladajuće koalicije protiv Pelegrinijevog konkurenta Ivana Korčoka, ministra spoljnih poslova prethodne vlade, je počivala na optužbama da je on „američki lakej“, „ratni kandidat“. Na kraju, to je imalo efekta, Korčok je poražen u drugom krugu uprkos pobedi u prvom krugu. Sada se pozicija slovački državni doživljava kao novi saveznik Mađarske, pre svega u protivljenju vojnoj pomoći Ukrajini.
Time Slovačka postaje nova glavobolja za Brisel, taman nakon što je oktobra prošle godine došlo do smene vlasti u Varšavi i pošto je nova vlada pod rukovodstvom Donalda Tuska krenula u anuliranje tačaka konflikta koje su postojale u odnosima sa Briselom (i Berlinom) u vreme političke dominacije Prava i pravde Jaroslava Kačinjskog.
Slovačko iskustvo pokazuje na važnost uokviravanja spornih tema. Rat u Ukrajini i vojna i ekonomska pomoć mogu da se preokrenu u temu budućnosti EU i zajedničke bezbednosti, zavisno, doduše od ideoloških pozicija ali i taktičke umešnosti političara. To će biti dobar nauk za evropske političare na širem planu.
MAĐARSKI ENFENT TERRIBLE
Ne, nismo pod tim mislili nužno na Orbana. Mislili smo na Petera Mađara, doskorašnjeg fidesovca koji je najavio formiranje svoje – isto desne – stranke i nezavisan izlazak na izbore za evroparlament. Stranka se zove „Tisa“ tj. „Poštovanje i sloboda“ (TISZA – Tisztelet és Szabadság Párt). Domaćoj javnosti je poznat i kao bivši muž ministarke pravde Judit Varge, koja je početkom godine podnela ostavku zbog skandala koji je uzdrmao sam vrh vlasti. Naime, sada već bivša predsednica Katalin Novak je u februaru, posle samo dve godine na toj poziciji bila prinuđena da podnese ostavku, a sa njom i grupa državnih funkcionera uključujući i Vargu, zbog amnestija koje su date osuđenim pedofilima i seksualnim predatorima bliskih vladajućoj stranci. Sam Mađar se tokom skandala istakao kao borac protiv korumpirane vlasti i stranke, a usput i protiv bivše žene sa kojom je imao javan i vrlo buran razvod prošle godine. Tim činom je trasirao sebi put da kao nova „poštena“ desnica uđe u Evropski parlament, napadajući Orbana zbog korupcije i propagandne mašinerije kojom čuva vlast. Da li će mu štetiti optužbe bivše žene za zlostavljanje u braku, koje je ona u međuvremenu lansirala, ostaje da se vidi. Ankete ga sada prepoznaju na oko 13 odsto glasova, koje je više uzeo od neodlučnih i krajnje desnog Jobika nego od Fidesa čiji je rejting uglavnom stabilan.
Orban ovih dana pokreće kampanju sa novim temama, želeći da se što pre reši bagaža pomenutih afera. Prema Briselu se postavlja ofanzivno, kriveći vrh Unije da je ceo kontinent previše upleo u rat u Ukrajini i da su svi previše izloženi ekonomskim i bezbednosnim rizicima. U svom sada već tradicionalnom „otporu“ Briselu, Orban u igri standardno drži protivljenje prijemu migranata i ograničavanje stečenih LGBTQ+ prava. Špic poruke njegovog izbornog programa je da ako ne bude temeljnih promena u Evropi „Evropa će biti gurnuta u rat, talasi migranata će uništiti evropske nacije a rodna propaganda će upropastiti budućnost naše dece“. Kampanja će, inače, biti dvostruka, jer su u Mađarskoj za isti dan, 9. jun, zakazani i lokalni izbori, pa je ulog ponešto veći.
Na kraju, izbori se možda pokažu kao posve dosadni na širem planu. Ne očekuje se bitna promena u rangiranju velikih partijskih grupacija ni nakon ovih izbora. Evropski narodnjaci (EPP) će, izgleda, zadržati prvo mesto, socijaldemokrate (SiD) drugo, dok će se za treće mesto boriti liberali iz RE i desnica iz ECR (konzervativci) i ID (identitarci) grupacija. Zeleni, levica, i ostali će, kao i ranije biti na začelju.
Stoga, ne treba očekivati ikakvo veliko tumbanje političke scene na nivou EU. Možemo očekivati pojavu novih viđenijih poslanika, nove komesare, nove kombinacije, videti umešnost političara da na polarizujućim temama naprave proboj i kreiraju nove većine. Sapienti sat.