Pored sopstvenih pitanja EU bi želela da ubrza pristupanje šest balkanskih partnera u blok, a kao svoj prvi korak uskoro će objaviti svoj Plan rasta za Zapadni Balkan kako bi se omogućilo da regionalno tržište bude deo tržišta EU, rekao je šef EU u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre
Želela bih da počnem sa pitanjem u vezi sa EU i njenim problemima unutar bloka. Bilo je izveštaja o idejama da se menja proces donošenja odluka, posebno pravilo o konsenzusu. Dakle, da li je to moguće ili je to samo dobra ideja koja ne može da se realizuje?
Ideja o promeni procesa donošenja odluka unutar Evropske unije postoji već neko vreme. Mi glasamo kvalifikovanom većinom za najveći broj pitanja, ali postoji niz oblasti u kojima smo zadržali konsenzus. Na primer, oporezivanje i spoljna politika. Debata je o efikasnosti Evropske unije. Glasanje kvalifikovanom većinom nam omogućava da napredujemo brže. Dakle, imamo debatu, imamo pristalice kvalifikovane većine, druge države članice imaju drugačije mišljenje i žele da zadrže konsenzus. Ne mogu da vam kažem kakav će biti ishod, ali mislim da je pitanje efikasnosti EU, takođe u svetlu proširenja koje sada izgleda mnogo konkretnije, na stolu.
Govoreći o proširenju, ima li žaljenja unutar EU, među takozvanim starim članicama, što su primile neke nove članice koje, kako sada mnogi kažu, nisu baš bile spremne za članstvo?
Proširenje koje smo imali na početku veka bilo je najveće i važno dostignuće za EU jer smo proširili oblast stabilnosti i prosperiteta unutar EU. Očigledno da biti država članica nosi niz odgovornosti… Kako rastemo u brojevima, takođe moramo da shvatimo da je raznolikost u jedinstvu vrednost. Evropska unija sada stvara alate kako bi bila u stanju da osigura da se države članice, kada uđu, takođe smatraju odgovornim za održavanje ključnih principa. To je proces koji će potrajati, ranije nije postojao. Ali ne mislim da postoji žaljenje zbog primanja država članica. Ponekad postoje izazovi.
Njegova ekselencija Emanuele Žiofre
Šef Delegacije EU ambasador Emanuele Žiofre imenovan je na funkciju u Srbiji u septembru 2021.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu EEAS Srbija, došao je u Beograd nakon što je četiri godine bio ambasador EU u Izraelu.
Prethodno je radio u EEAS kao šef Odeljenja za demokratiju i posmatranje izbora i kao politički pomoćnik generalnog direktora odgovornog za Severnu Afriku i Bliski Istok. Takođe je službovao u Delegaciji EU pri UN u Njujorku, i ponovo u Delegaciji EU u Izraelu, kao šef Političke i trgovinske sekcije.
U tom smislu, kada vidite da ceo Balkan ulazi u EU? Znam da te zemlje prvo moraju da ispune sve uslove, ali da li postoji stvarna želja unutar EU da se prihvate one zemlje koje sada nisu u dobroj poziciji po svim kriterijumima koje moraju da ispune?
Mislim da sada postoji velika mogućnost, prilika da se ubrza proces proširenja. Svet se dramatično promenio u februaru 2022. godine ruskom agresijom na Ukrajinu. U Evropi je sve zaista drugačije i način na koji gledamo na proširenje se svakako dramatično promenio. Znali smo da je proširenje u našem strateškom interesu, jer Evropska unija želi da obezbedi stabilnost i prosperitet i demokratiju na celom kontinentu, a Zapadni Balkan je tačno u sredini naše EU. Ali sa ruskom agresijom ova potreba je postala mnogo prisutnija i ključni prioritet za Evropsku uniju. Sada imamo još tri zemlje koje se prijavljuju za članstvo u EU – Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata i spremamo se da razgovaramo o tome da li da počnemo pregovore sa Ukrajinom. Zapadni Balkan u ovom kontekstu postaje važan deo našeg projekta. Svi razumemo da proširenje zahteva da se Zapadni Balkan pridruži. Dakle, sada je vreme da se proces proširenja pogleda drugim očima. I mislim da sve poruke koje dolaze iz Brisela, od donosilaca odluka, država članica, institucija EU, šalju isti signal. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da i Evropska unija i Zapadni Balkan moraju da budu spremni do 2030. godine. Predsednica Komisije Ursula fon der Lejen je pokrenula Plan rasta za početak integracije Zapadnog Balkana u jedinstveno evropsko tržište kako bi se osetila korist i pre članstva. A sve ovo, bilo na političkoj bilo na konkretnijoj strani, znači da treba da damo neophodan zamah politici proširenja koja zapravo može da pomogne reformama koje su preduslov za članstvo, jer je istina da je proširenje proces zasnovan na zaslugama, što znači da morate biti spremni da se pridružite. I kako postajemo sve veća i veća porodica, strože gledamo na kriterijume jer porodicu čine braća i sestre koji dele iste ideje, iste vrednosti i u osnovi istu spoljnopolitičku orijentaciju. Plan rasta još nije artikulisan, ali će uskoro biti predstavljen i tada ćemo bolje razumeti kako funkcioniše. Ali suštinski, ideja je da mi imamo jedinstveno tržište EU, četiri stotine pedeset miliona potrošača i građana. To je veoma moćan motor, može pomoći Zapadnom Balkanu da se reformiše, jer ako otvorimo neke delove jedinstvenog tržišta, kao što je jedinstveno digitalno tržište, oni postaju delovi ovog tržišta, kao i jedinstvenog plaćanja i trgovinskih olakšica – čak i pre članstva. Biće ekonomske koristi za Zapadni Balkan. Istovremeno, biće im potrebne reforme jer moraju brže da usvoje svoje domaće propise u skladu sa pravnim tekovinama EU jer standardi prvo moraju da budu isti. Drugo, kada uđete na jedinstveno tržište, jačate regionalnu integraciju. Znamo da Zapadni Balkan nije baš dobro integrisan, ima mnogo problema koje treba prevazići. Dakle, ovo je ideja da se, na neki način, ponovo pokrene motor pristupanja.
Govoreći o onim zemljama koje čekaju ulazak u EU, nekim od njih, i nekim od onih koje su već članice, da li je EU zabrinuta zbog sve veće nacionalističke i populističke politike u tim zemljama, ali i u Srbiji?
U političkom kontekstu u kojem to može da se desi treba da pronađemo politike, da vidimo politike koje su orijentisane na regionalnu saradnju, da prevaziđemo nasleđe prošlosti, da rečima i delima pošaljemo poruku prijateljstva i dobrosusedskih odnosa. To je ono što će nam pomoći da pobedimo. I zato moramo da radimo i na veoma konkretnim projektima koji zbližavaju ljude jer se na kraju krajeva radi o međuljudskom kontaktu, praktičnoj zajednici koju možete stvoriti sa zajedničkim potrebama koje mogu pomoći ljudima da prevaziđu (probleme). Tako je stvorena EU posle Drugog svetskog rata.
EU u Srbiji
Šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da njihova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je 42 odsto ljudi u zemlji svesno uloge EU u zemlji. Podsetio je da je EU aktivna u skoro svim oblastima u Srbiji kao partner i da je svake godine izdvojila oko četiri stotine miliona evra u donacijama u periodu 2001-22. „EU i njene kompanije su glavni investitori u Srbiji. Trgovinski smo ubedljivo najveći partner Srbije. I sve ovo treba da se zna. Naša istraživanja javnog mnjenja koja redovno sprovodimo pokazuju da oko 42 odsto građana Srbije zna da je EU glavni donator. To nije loša brojka. Očigledno, želeli bismo da svest o tome bude veća i kao Delegacija na tome radimo veoma naporno. Putujemo po zemlji sa medijima, radimo mnogo i sa državama članicama. Prošle godine kada je cena struje skočila, bio sam veoma srećan što smo brzo ponudili i prebacili Vladi 165 miliona evra budžetske podrške za struju i dogovorili se da na račun za struju stavimo napomenu da EU podržava smanjenje računa. To je način na koji građanima treba konkretno da objasnimo šta EU radi za njih. Osećam da smo napravili određeni pomak, ali moramo da radimo mnogo više.“
Koliko se sećam, EU nikada nije bila tako jedinstvena pre ruske agresije na Ukrajinu. Čini se da su sve razlike stavljene po strani i da je postojala jedna ideja – pomoći Ukrajini da se odbrani. Ali sada, 18 meseci od početka sukoba, postoje izveštaji da političari nekih evropskih zemalja kažu da je pomoć koju šalju Ukrajini osakatila njihovu vojnu industriju. Je li to istina?
Pre svega, želim da kažem da su svi bili iznenađeni nivoom jedinstva koji je EU postigla u svetlu ruske agresije. Mislim da je bilo predviđanja, očekivanja, uključujući i Moskvu, da EU neće ostati jedinstvena, da će se jedinstvo vrlo brzo raspasti. Dokazali smo da su ta predviđanja pogrešna. Prestonice država članica, institucije su shvatile istorijsku potrebu za jedinstvom u ovom trenutku u Evropi i drže se zajedno na izuzetan način. Uspeli smo da prevaziđemo energetsku krizu, drastično smanjimo oslanjanje na ruski gas i naftu, usmerimo ekonomiju u teškim trenucima i pružimo finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć Ukrajini. Ovo su teška vremena, naravno, i unutar EU se vodi debata o tome koliko dugo ćemo istrajati i postoje različite perspektive pojedinih država članica. To je normalna stvar, ali temeljno jedinstvo i potreba da se prekine ruska agresija je jaka kao i pre.
Šta, iz perspektive EU, vidite da bi moglo da bude put ka miru između Rusije i Ukrajine i pod kojim uslovima pošto su obe strane na potpuno različitim pozicijama?
Svi žele da vide mir u Evropi i da prestanu krvoprolića u Ukrajini zbog Rusa. EU je podržala formulu mira predsednika Zelenskog izraženu u deset tačaka jer osnovno shvatanje država članica je da je Ukrajina zemlja koja je pod agresijom, zemlja koja plaća cenu, tako da treba da podržimo mirovne napore, ali da ostavimo Ukrajinu da drži kormilo. Oni treba da odluče da li postoje uslovi za mir. Oni promovišu svoju formulu mira… a mi ćemo ostati rame uz rame sa Ukrajinom u promovisanju te formule mira.
Ovde ste dve godine. Kako razumete odnos Srbije prema sankcijama Moskvi? Jednom ste rekli da Srbija nema neki rok za donošenje te odluke. Ali šta mislite zašto je Srbija sada toliko nevoljna? Ili možda to nikada neće učiniti?
Argument koji čujem o tome je da je Srbija sama doživela sankcije 90-ih i da je trpela i da ne želi da uvodi sankcije Rusiji. Mislim da to nije jak argument i mislim da treba da objasnimo šta su sankcije. One su oruđe da se smanji kapacitet Rusije da vodi ovaj rat. Želimo da pošaljemo signal Rusiji da je ono što radi pogrešno. Dakle, mi smo Vladi Srbije objasnili da očekujemo da se Srbija uskladi sa sankcijama. To nije ništa novo. Ljudi kažu da je to novi uslov (za Srbiju). Nije. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU deo je pregovaračkog okvira od samog početka i Srbija je dostigla više od 61 odsto u periodu 2020-2021. Dakle, to nije novo, samo je sada važnije jer je spoljna politika postala toliko centralna i EU traži naše prijatelje pošto smo pod bezbednosnim pretnjama i želimo da budemo sigurni da oni koji žele da nam se pridruže to pokažu i usklađivanjem sa spoljnom politikom. Nastavićemo da razgovaramo o ovom pitanju i želimo da budemo sigurni da se sankcije ne zaobilaze, što je uvek problem. I želim da kažem da je u tom pogledu Vlada (Srbije) bila veoma predusretljiva i da imamo veoma dobre razgovore i zadovoljni smo načinom na koji je to rešeno.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Prošlog juna, na forumu u Bratislavi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je najavila Plan rasta za Zapadni Balkan.
„Predloženi plan rasta počiva na četiri stuba. Prvo, ima za cilj da Zapadni Balkan približi tržištu EU, omogućavajući mu da se pridruži digitalnom jedinstvenom tržištu u oblastima kao što su e-trgovina i sajber bezbednost. To bi olakšalo trgovinu robom i isplatama.“ Fon der Lejen je naglasila da bi jedno tržište trebalo da bude pokretač promena ne samo za sadašnje države članice EU već i za one na putu ka članstvu.
„Drugo, plan želi da produbi regionalnu ekonomsku integraciju uspostavljanjem zajedničkog regionalnog tržišta.
Treći stub plana rasta je da se ubrzaju osnovne reforme na Zapadnom Balkanu.“
Kao poslednji stub na kome počiva plan, Fon der Lejen je istakla spremnost EU da podrži Zapadni Balkan povećanim pretpristupnim finansiranjem.
Nedavno su se pojavile spekulacije da EU zbog tog nepoštovanja zauzima čvršći stav prema Beogradu, kao i da bi vizni režim mogao da se ukine, zatim da bi neke investicije, sadašnje ili planirane u budućnosti, mogle da se obustave i da bi se Srbiji mogao uskratiti pristup fondovima EU. Iako su to mahom spekulacije bez ikakve takve odluke, da li bi to ipak moglo da se shvati kao upozorenje, makar i blago upozorenje Beogradu da konačno nastavi da ide ka EU poštujući njena pravila?
U ovom trenutku nema apsolutno nikakve rasprave o ukidanju bezviznog režima ili smanjenju pomoći zbog nepostojanja usklađenosti. Diskusija koju sada vodimo odnosi se na davanje novog zamaha procesu proširenja. Razgovara se o ubrzanju proširenja i naravno, kada pružimo ovu priliku, a to je prilika za Zapadni Balkan, očekuje se i odgovor na to da će se politika shodno tome prilagoditi jer je članstvo strateški cilj Srbije i jasno je da će srpski narod imati velike koristi od članstva u EU. Videćemo. U narednih nekoliko meseci imaćemo niz važnih sastanaka i važnu najavu politike ako se u celom regionu jasno shvati da ulazimo u novu fazu i da treba da se ponašamo u skladu sa tim.
Kako EU vidi, ako pogleda na to, ove proteste koji se odvijaju širom Srbije? Počeli su posle ona dva masakra, a sada se bave drugim temama u državi. Šta EU vidi u tim protestima?
Pre svega, želeo bih da kažem da su ovi protesti bili reakcija na masakr u Ribnikaru i onaj sutradan, i na traumatično iskustvo kroz koje je zemlja prošla. Od tada su se nastavili i sada imamo više od četiri meseca protesta što je pokazatelj da je zemlja i dalje polarizovana. Postoji polarizacija u političkom spektru koja je prilično jaka. Mislim da prvo moramo da kažemo da ljudi mogu da ostvare svoje pravo na slobodu okupljanja i protesta. Dobro je što mogu da šetaju i, što je važno, da je mirno. To ukazuje na stepen polarizacije sa nizom kritika o fundamentalnim pitanjima u vezi sa funkcionisanjem demokratije. Sa stanovišta EU važno je, pre svega, da se mogu ostvariti sloboda izražavanja i sloboda okupljanja, ali i da sistem bude u stanju da nađe neki prostor za dogovor, posebno kada su u pitanju evropske integracije. Jasno je da ovaj veliki projekat dovođenja Srbije u EU zapravo podržava veliki deo stanovništva, ali i veliki deo političkog spektra. Evropski parlament nastavlja angažman sa političkim snagama u Srbiji. Oni su se vraćali, pokušavajući da rade sa strankama u Skupštini. Nažalost, u junu, nakon masakra i velikih demonstracije, nisu mogli da započnu dijalog, ali su ostali posvećeni nastavku rada. EP preuzima vodeću ulogu u pokušaju da doprinese smanjenju polarizacije tako što će se baviti nekim od pitanja koja su pokrenuta kao problematična.
Kako komentarišete izjave nekih opozicionih lidera u Srbiji da EU zapravo podržava aktuelni režim u Srbiji?
Ne slažem se. Oni pretpostavljaju da zauzimamo strane u našem radu. Očigledno, sarađujemo sa Vladom koja je izabrana, ona je ovde naš ključni partner. Moramo da odlučimo kako trošimo novac. To ne odlučuje Brisel i mi ne dolazimo u partnerske zemlje i kažemo da je to ono što ćete uraditi. Ovo je dijalog i oni (vlade) vode realizaciju projekata i stoga je odnos tu i u izvesnom smislu je jak. Ali imamo i odnos sa civilnim društvom u Srbiji, pružamo podršku civilnom društvu, imamo odnos sa privatnim sektorom i naravno imamo dijalog sa opozicijom u parlamentu i van njega. Moramo da vodimo dijalog sa svima i naravno da prezentujemo projekte sa Vladom, ali mislim da je to ispravna stvar jer je važno da Vlada preuzme vlasništvo nad sredstvima koja daje EU, i da obaveštava građane da sredstva dolaze od poreskih obveznika Evropske unije. Srećni smo što možemo da otvaramo projekte sa ministrima, premijerkom, predsednikom, da pokažemo da to radimo zajedno, jer građani imaju pravo da budu informisani i tražili smo od Vlade Srbije i vlada Zapadnog Balkana da jasno ukažu šta EU čini za njihovu zemlju. Komunikacija je važna …