U Srbiji je ubijeno više od 30.000 svinja zbog zaraze virusom afričke kuge a mediji danima pitaju koliko će nas zbog toga koštati kilogram svinjetine u danima koji slede? Pitanje je, međutim, da li je jednokratno poskupljenje opasnost koja nam sledi ili je problem, po običaju, puno dublji i nažalost, verovatno mnogo teži od onoga kako nam se predstavlja? Zvanično, država je proglasila pobedu nad virusom saopštavajući svakodnevno nazive „odjavljenih“ zaraženih područja a to je ono, što će nam, po mišljenju struke, doći glave mnogo brže nego što možemo i zamisliti. Jer, suštinski, nadležno ministarstvo nije uradilo ništa kako bi zaštitilo granice i stavilo pod kontrolu najveće prenosioce i rezervoare zaraze – divlje svinje.
(NE)ODGOVORNOST
Istovremeno, mali farmeri kod kojih se virus najbrže širi ostali su potpuno neinformisani o tome koliko je ovaj virus opasan, kompleksan i praktično neuništiv i koliko je, samim tim, važno da se primenjuju sve biosigurnosne mere u oborima. I to dokazuje razgovor koji je Novi magazin obavio sa nekoliko poljoprivrednika u okolini Valjeva. Niti jedan od anketiranih nije znao kakve su to mere neophodne da bi se predupredila zaraza niti šta bi trebalo da rade i kako da se ponašaju.
„Niko ti ništa ovde to ne radi. Kakva afrička kuga, nema toga kod nas u selu“, generalni je odgovor seljaka u okolini Mionice. Oni idu na vašare, prodaju i kupuju svinje bez ikakve rezerve potpuno nezainteresovani za ono što se događa uz drugim delovima zemlje.
„Ma, šta ima da se desi. Vidiš da je sve dobro prošlo. Rekli su da je gotovo i zamisli da sam ja plaćao tu deratizaciju i dezinsekciju za troje krmadi“, konstatuju poljoprivrednici krajnje neupućeni u složenost problema i brzinu širenja virusa odnosno masovnu eutanaziju zaraženih životinja kao jedino rešenje kad se virus zapati.
Za stručnjake, ovo je očekivan odgovor prosečnog srpskog seljaka koji u odgoju ima pet ili desetak svinja a koji će, nažalost, biti prvi na udaru neke nove epidemije.
„Umesto da sada država krene u aktivnu kampanju edukacije i poljoprivrednicima objasni koliko su ugroženi od eventualne zaraze, ministarka je potrčala da objavi da smo pobedili. A to je neodgovorno baš kao što je bilo i zataškavanje 2019. godine kada se virus prvo put kod nas pojavio. Tada se gledalo da se o tome ne govori namesto da su preduzete ozbiljne protiv mere. Međutim, mi smo danas tu gde jesmo a bojim se da ćemo u narednom period svedočiti i nekim mnogo mračnijim scenarijima. Ne kažem da i trenutna situacija nije krajnje alarmantna“, kaže u razgovoru za Novi magazin, Goran Živkov, programski direktor SEEDEV-a, čovek koji je 2007. godine bio na licu mesta u Gruziji kada virus stiže u Evropu.
Šta se tada dogodilo?
Krivična prijava zbog vašara
Od kako je s početka leta izbila epidemija afričke kuge, kao jedna od mera za sprečavanje prenošenja virusa uvedena je i zabrana sajmova, vašara, izložbi i preprodaje po stočnim pijacama. Početkom meseca, predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Smederevo Nikola Beronja podnosi krivičnu prijavu protiv gradonačelnik Smedereva Jovana Beča, ali i gradskih većnika i načelnika Gradske uprave Gorana Milentijevića i to zbog vašara. Naime, Beronja je krivičnu prijavu podneo jer su gradonačelnik Beč i gradski većnici „ugrozili zdravlje građana pošto su i pored zabrane Republičke veterinarske inspekcije dopustili organizovanje manifestacije u selu Kolari“.
On je ocenio da se radi o „flagrantnom kršenju zakona“ od strane više aktera, a sve to jer su „prethodno dogovorene privatne kombinacije koje su pošto-poto morale da budu sprovedene, čak i po cenu ogromne štete po građane“.
„Poštovanje zdravstvenih procedura i zakonskih normi su temelji svakog pristojnog društva. Sve drugo je igranje sa zdravljem ljudi koje nema cenu. Verujem da se sa ovim slažu i nadležni koji treba da utvrde ili kazne sve koji su ugrozili zdravlje građanki i građana Smedereva“, zaključio je Beronja.
U krivičnoj prijavi se navodi da je pomenuti vašar održan u periodu od 18. do 20. avgusta, a da je Veterinarska inspekcija Podunavskog okruga 19. avgusta zabranila održavanje ove manifestacije zbog zaraženog područja.
IZVOR ZARAZE
Umesto da spale sve što je stiglo brodom a ispostavilo se da ima i zaražene hrane, Gruzini su jednostavno tovar bacili na deponiju otvorivši Pandorinu kutiju oboljevanja svinja širom Evrope. Od tada, gotovo da nema evropske zemlje koja se nije suočila sa epidemijom s tim što su mnoge uspele da se izbore sa ovom počasti.
„Gruzini su u narednih nekoliko godina pobili 80 odsto svinja jer je ovaj virus kao nezaustavljivi duh iz boce. Jednostavno, možeš da ga suzbiješ samo rigoroznim higijenskim merama i to pre svega u zemljama koje imaju velike farme gde već postoje procedure. U zemljama kao kod nas gde je mnogo malih domaćinstava, to je tri puta teže nego recimo u Danskoj. I zato se ovom problemu nije smelo pristupati tako nonšalantno posebno sada proglašenjem nekakve pobede. Ne kažem da treba dizati paniku ali se ljudima mora objasniti da je u pitanju nešto što nas sve zajedno može koštati mnogo više od eutanaziranih 30.000 svinja“, smatra Živkov.
O čemu se radi? U pitanju je virus protiv koga nema ni leka ni vakcine. Neverovatno se lako prenosi i u stanju je da preživi u zamrznutom mesu i po nekoliko godina. Dovoljno je da se ostaci praseta bace u reku, da deo pojedu ribe a da onda iz naše ishrane samo mali procenat u pomijama stigne do torova. Čitava populacija svinja biće zaražena, a područje u visokom riziku od masovnog obolevanja. Ljudi nisu ni na koji način ugroženi ali jesu prenosioci virusa i to preko kontaminirane odeće, obuće, prevoznih sredstava i slično.
„Zato je za mene ključno uništiti izvor a to su uglavnom divlje svinje. Za razliku od zemalja EU koje su podigle zidove prema susedima kako bi onemogućile prelaz divljači, mi smo ostavili granice širom otvorene i sada nam je najviše zaraženih divljih svinja stiglo iz Rumunije. Plus, naše divlje svinje smo pustili da lutaju u potrazi za hranom, da dolaze u gradove i šire zarazu među domaćim životinjama. Da smo 2019. godine izvršili neutralizaciju terena i stavili pod kontrolu divlje svinje, ne bismo sada bili u ovoj situaciji. Ja tvrdim da Srbiji preti opasnost da ubije milion svinja a to je milijardu evra štete i još milijardu moramo dati da kupimo prasiće nazimice. Da ne govorim o štetama koje bi mogle pretrpeti industrija prerade hrane, lekova, opreme. Rešenje je stavljanje divljih svinja u karantin i njihova kontrola“, preporučio je pre mesec dana Vitomir Vidović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Svinjetina poskupljuje, a piletina
Zbog epidemije afričke kuge, odgajivači svinja su još na početku leta najavili poskupljenja mesa sa kojim se suočavamo ovih dana s tim što je procena da će se poskupljenja nastaviti i u mesecima koji slede. Najavljujući poskupljenje, vlasnik farme svinja „Braća Parlagić“, koja se nalazi u prirodnom rezervatu Zasavica, Milovan Ivanković, nedavno je rekao da je Uprava za veterinu u Srbiji zakasnila sa uvođenjem rigoroznih mera zaštite i omogućila da se afrička kuga svinja raširi po celoj Srbiji.
„Cene svinjetine će rasti jer se zdrave svinje prinudno kolju iz straha od afričke kuge, a bolesne uništavaju, pa će ponuda biti smanjena. U Srbiji već sada nedostaju prasići za tov, uvozni koštaju oko 700 dinara po kilogramu“, rekao je Ivanković početkom avgusta zaključivši da će se broj svinja „značajno smanjiti jer će se potpuno uništiti proizvodnja na malim gazdinstvima, a ostaće samo veliki sistemi koji neće moći da nadoknade manjak svinja, kao ni uvoz, jer i u Evropi vlada kuga i smanjena je ponuda, a meso je već poskupelo“.
On je rekao da su Uprava za veterinu i država odmah morali da spreče promet i kretanje iz zaraženih područja, a da je vojska trebalo da kontroliše granice kako se ne bi unela zaraza iz susednih zemalja.
Ocenio je i da je apsurdno da pola kilograma svinjetine košta kao paklica cigareta, ali ipak i pored toga narednih meseci samo će mali broj građana moći da plati cenu svinjetine.
U međuvremenu, analitičari procenjuju da bi moglo poskupeti i živinsko meso zbog povećane potražnje. Upitan nedavno o cenama Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije kaže za Danas da i ako dođe do manjka svinjskog, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa.
„Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, ne možemo trošiti 40. Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, odnosno novembar i decembar, kada se meso više konzumira. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, objasnio je Budimović.
POPULIZAM
Ono što je u međuvremenu urađeno je eutanazija. Preporuke o tome kako se ponašati, koga pozvati u slučaju zaraze, gde bacati ostatke životinje i slično, ne računamo u sistemske mere jer to zapravo i nisu. Odgovor države i ovoga puta je bio samo gašenje požara ispod koga su ostale tone tinjajućeg pepela.
„Kod nas morate da dobijete odobrenje za objekat u kome ćete da gajite koke nosilje a kad je farma svinja u pitanju, vi registrujete objekat bez ikakve kontrole ispunjenosti ijednog uslova. Naprosto, imali smo i nažalost i dalje imamo vrlo labave propise što se tiče uzgoja svinja. EU je izmenama zakona iz 2016. godine prebacila odgovornost na uzgajivača nametnuvši i uvođenje plana biosigurnosti a kod nas su oni na nivou preporuke. Većina zemalja pa čak i Bugarska je posle pojave virusa značajno pooštrile kriterijume za gajenje dok mi nismo. Nije ni Rumunija koja je u velikim problemima i kojoj je trenutno svega 28 odsto kapaciteta u funkciji upravo zbog afričke kuge. Oni su od ozbiljnog proizvođača svinja postali veliki uvoznik ali zato što praktično svako može da drži svinje i to u nekontrolisanim uslovima. Baš kao kod nas“, objašnjava za Novi magazin redovni profesor na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, Dejan Krnjaić.
Tvrdi da su sprovođene akcije Uprave za veterinu u poslednjih nekoliko meseci bile sasvim na mestu, ali da neće otkloniti sistemske probleme u domaćem svinjarstvu.
„Mi smo šampioni u Evropi po gustini svinja koje se drže u lošim biosigurnosnim uslovima. Kad smo ranije radili neko istraživanje od 100.000 gazdinstava na kojima su gajenje svinje, samo njih 700 je ispunjavalo sve biosigurnosne uslove. Verujem da ih je sada više ali je podatak vrlo ilustrativan“, govori profesor uveren da se u Srbiji nije išlo za sistemskim rešenjima, jer jednostavno, nisu popularna kod birača.
„Pa, vi sad da kažete malom proizvođaču da on mora da uloži u svinjac i uslove u kojima drži jednu ili dve krmače i da mu zapretite kaznom. Pa, to nije baš popularno i političari takva rešenja prirodno izbegavaju“, mišljenja je sagovornik Novog magazine koji deli bojazan da „ćemo, kao i Rumunija, postati veliki uvoznik svinja“.
U ovom trenutku, Srbija ne proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe pa se oko 10 do 15 odsto svinjskog mesa uvozi a od devedesetih traje trend smanjenja proizvodnje u zemlji.
„Nije to ništa neočekivano. Reč je o vrlo koncentrisanoj grani poljoprivrede u kojoj dominiraju veliki proizvođači. Naš mali proizvođač tu nije konkurentan. Podsetiću vas da su sve zemlje ulaskom u EU gubile svinje jer je jednostavno uvoz isplativiji od domaće proizvodnje. Mi smo se tu držali jer smo imali carine ali je generalno loša agrarna politika od 2012. godine zapečatila sudbinu svinjarstva u zemlji“, zaključuje Goran Živkov.