Najznačajniji predstavnik pokreta Kreni–Promeni, pravnik sa određenjem „ustavni“, Savo Manojlović česta je meta neistomišljenika, ne samo na društvenim mrežama već i fizički. Ovih dana je odbačena krivična prijava protiv napadača na njega, a kako se uspešno odbranio, tužilac, tvrdi Manojlović, želi da ga optuži za učešće u tuči.
Toliko je bizarno da ne vredi ni komentarisati – a svakako treba pratiti kao još jedan u nizu presedana u ovim vremenima bezakonja.
Moram da počnem od jedne impresije; pogledala sam vašu fotografiju povodom Dana državnosti na FB-u i ne pamtim da sam na tako malom prostoru videla toliko ružnih i loših komentara. Pa kako vi to komentarišete?
To doživljavam kao priznanje. Pošto ovaj režim funkcioniše na blaćenju i napadima, očigledno da mnogo toga dobrog radimo. To je logika ovog režima, koji je političku karijeru počeo okupacijom javnog prostora od 2012, razaranjem svih opozicionih opcija i uvlačenjem njihovih najgorih članova u sopstvene redove. Pa možemo reći da je Srpska napredna stranka skup svega najgoreg što se ikada pojavilo na političkoj sceni iz bilo koje političke stranke.
Jedan od njihovih najvećih uspeha je okupacija medijskog prostora, gde su prigrabili dominantne medije, pre svega one s nacionalnim frekvencijama, i plasiraju samo sopstvene poruke, a nova vrsta napada jeste upotreba botova mada su oni već prevaziđeni. Možemo videti da strankama koje previše koriste botove opada uticaj, pa režim pribegava i drugim metodama, kao što je gašenje naloga.
Nalozi Kreni–Promeni su, ne računajući nalog Studenti u blokadi, najjači aktivistički, opozicioni i stranački, imamo više pratilaca i od SNS-a i od Vučića, ali nema mogućnosti bilo kakve fer utakmice i oni će sigurno pokušavati da nas sruše.
Vi i vaši saradnici ste na protestima koje organizuju studenti, ali ne samo studenti. Pa recite, očekujete li izbore zaista ove godine i da podsetimo u kom ćete formatu izlaziti, hoćete li ipak, za razliku od prethodnih republičkih, imati svoju listu?
Mi smo se izjasnili da podržavamo studentsku listu. Mi podržavamo promene uvek, kao i kada smo predvodili pobunu protiv Rio Tinta, ali ni ja ni Pokret veliku podršku koju smo tada imali nismo želeli da kapitalizujemo kroz izborno učešće – ali smo pozvali da se glasa protiv ovog režima. Želeli smo da ostanemo na braniku otadžbine i da nam fokus ostane Rio Tinto, zato što nam je promena i konkretne pobede vrlo bitna filozofija. I sada prosto smatramo da ako je studentski pokret nešto što najviše može da doprinese promenama, onda svi treba i da stanemo iza toga.
Borbu za promene volim da poredim sa sportom, pa kažem: ako hoćete da osvojite šampionat, nije bitno ko će dati koliko koševa. Ako vidite da je neko u boljoj poziciji, prosto ćete mu u tom momentu dodati loptu. A to što izbori nisu još raspisani, pokazatelj je da režim Aleksandra Vučića prvi put nema većinu; on je proteklih 14 godina uvek davao izbore kad ih neko zatraži ili ih je sam raspisivao; samo jedna Vlada je završila pun mandat, i to ne zbog toga što je to režim želeo nego jer je opozicija tada najavila da će bojkotovati te izbore.
Ali nije krucijalno pitanje hoće li biti u oktobru, novembru ili početkom naredne godine; krucijalno je da se sa ove druge strane šalju poruke koje urušavaju režim, da se s našeg fronta šalju poruke jedinstva koje stvaraju atmosferu potrebnu za pobedu.
Čekaju nas lokalni izbori u desetak lokalnih samouprava, jedinica lokalne samouprave. Kakvo je tu stanje?
Pa na svim dosadašnjim lokalnim izborima Kreni–Promeni je davao posmatrače, pa ćemo i sa studentima tako sarađivati. Podsećam da na izborima u Mionici nismo želeli da ostavimo kontrolore studenata i ostali smo uz njih iako je bilo poziva da se napuste biračka mesta. Napadani su i posmatrači CRTE, s kojima izražavamo potpunu solidarnost.
Na svim tim izborima i u Kosjeriću i u Sečnju davali smo veliki broj kontrolora. Ljudi nas često pitaju za projekciju rezultata, potpisujemo li ili ne zapisnike? Dakle, posmatrači ne, ne potpisuju. To rade kontrolori. Kontrolore imaju oni koji učestvuju na izborima,
Bez obzira na toliko česte izbore, građani ne znaju razliku između kontrolora i posmatrača. Posmatrači mogu da beleže nepravilnosti i šalju svoje izveštaje, je l’ tako?
Da, ali ne mogu da utiču na sam proces. Oni jesu neka vrsta podrške kontrolorima, ali ne mogu da utiču na izbore mada se to često dešava.
Dalje, često se proizvode nerealna očekivanja od lokalnih izbora; ja mislim da je vrlo bitno gledati socijalnu strukturu tih mesta, a izbori u Kosjeriću, Negotinu, Sečnju i Mionici pokazuju da je došlo do drastičnog pada podrške Srpskoj naprednoj stranci, a prilično se uvećala sa ove strane koja se bori protiv režima. Ljudi moraju da shvate da je to veliki uspeh. Oni često očekuju da li će doći do pobede na nekom od tih manjih mesta i naravno da bi bilo dobro da se to desi, ali primera radi, sada je podrška SNS-u u Sečnju opala sa više od 70 odsto na oko pedeset pet. Prošle godine su izbori bili u krajevima koji po pravilu glasaju za vlast i ako je u njima došlo do ovako drastičnog pada, možemo samo da zamislimo šta se desilo u ostalim delovima.
Da ne govorim o činjenici da u velikim gradovima poput Beograd, već tri izborna ciklusa vlast dobija sve manje i manje glasova i jedini razlog što vlast nije promenjena bila je, da tako kažemo, krivica, možemo reći, opozicionog neorganizovanja ili podele na bojkot i ne-bojkot.
Jesu li se stekli uslovi za vanredne izbore Beogradu?
Mi smo u Beogradu osvojili osamnaest posto. To je najbolji opozicioni pojedinačni rezultat od 2008. godine…. U Novom Beogradu smo osvojili skoro trideset posto, na Voždovcu takođe više od dvadeset posto, imamo odbornike u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Nišu.
Jesu li se stekli uslovi za Beograd? Ja mislim da su se svuda stekli uslovi da ova vlast bude zamenjena i razvlašćena, a u Beogradu, ponavljam, od 2022. opozicija osvaja veći broj glasova, ali Beograd je na neki način ostao u rukama naprednjaka i omogućen je, pored ostalog, EKSPO. Da je došlo do kapitalizacije većine koju opozicioni glasovi u Beogradu imaju, mi danas ne bismo imali EKSPO.
Kreni–Promeni je prepoznat kao ekološki pokret, a rekla bih da ste vi u stvari više počeli kao urbanistički pokret. U toku je jedna velika, čini mi se, akcija vlasti u parku na Ušću. Hoćete li reagovati i kako?
Da, Kreni–Promeni tim za dobrobit životinja je spremio kampanju, pogotovu vezano za otvaranje delfinarijuma. U svetu se delfinarijumi zatvaraju kao nehumani vid mučenja životinja, i to je jedna od kampanja koje ćemo raditi. Baš pre snimanja ove emisije imali smo brz sastanak s predstavnicima i verovatno ćemo pre snimka izaći s kampanjom protiv izgradnje delfinarijuma.
U ovim danima Ustav i ustavnost su reči koje zapljuskuju javnost, a znaju li ljudi šta je to. Današnji ustav nije napredan kao Sretenjski onda, ali ni takav se ne poštuje.
Sretenjski ustav je 1835. bio jedan od najmodernijih. U momentu kada je u celoj Evropi i dalje trajala borba apsolutnih monarhija za zadržavanje istog statusa, taj ustav je uvodio ograničavanje i podelu vlasti, što su bile izuzetno napredne i moderne ideje. Iako u Srbiji nije postojalo ropstvo kao u mnogim razvijenim zemljama – na primer, u SAD, u kolonijama Francuske i Velike Britanije, dok je u Rusiji postojao kmetovski sistem – Srbija je tada imala ustavnu odredbu da svaki rob koji nogom kroči na tlo Srbije postaje slobodan čovek. Međutim, Ustav nije odgovarao ni knjazu, ni Porti Osmanskog carstva, a ni velikim silama, pa je brzo suspendovan.
Ali ako pitamo jesu li ljudi svesni toga šta je ustavnost, mislim da i te kako jesu. Ustav je u ovom momentu poprište borbe između ustavnog okupatora i građana koji su poslednja linija odbrane ustavnog poretka, koji možda ne znaju to teoretski da uobliče, ali to osećaju i bore se za vrednosti Ustava, poput demokratije. Oni su ti koji sprečavaju ustavnog okupatora da Srbiju ekološki uništi Rio Tintom, pa izlaze ponovo na ulice i blokiraju kada, recimo, vlast sprečava odlučivanje o narodnoj inicijativi, što je jedan od odraza narodne suverenosti zajamčenih Ustavom Republike Srbije. Građani su ti koji traže kontrolisanu vlast koja će odgovarati u slučajevima korupcije i rušenja nadstrešnice. Tako da imamo tu borbu ustavobranitelja i ustavnog okupatora. To je vlast koja je okupirala sve institucije, podredila ih sebi i obesmislila, pa je na neki način treba tretirati kao okupatorsku.
Vegetarijanac u klanici
Jesam li ja dobro shvatila da vam je profesor Vladan Petrov bio mentor…
Ne. Ne. Vidim da je to teza koja se uporno plasira, piše u doktorskoj disertaciji ko je bio mentor, na osnovnim studijama Ustavno pravo sam polagao kod profesorke Olivere Vučić, koja je takođe bila sudija Ustavnog suda. Kad sam radio u tom sudu, tada je predsednica USS bila Bosa Nenadić. I želim da kažem da su to osobe koje su zaista bile ponos i prikaz kako se ponaša sudija Ustavnog suda.
Nezavisno od tog nementorstva, objasnite ulogu koju je preuzeo gospodin Petrov kao predsednik Ustavnog suda – da brani predsednika i izvršnu vlast. Kako to tumačite?
Ovo je u istoriji Ustavnog suda najsramotniji sastav i najsramotnije postupanje Ustavnog suda. Nemate nijednu javnu raspravu koja održana u prethodnom periodu. Poslednja javna rasprava održana je za Briselski sporazum, mislim 2015, i tada ste imali četiri izdvojena mišljenja od 15 sudija. Pored profesorki Bose Nenadić i Olivere Vučić, tu su bili Katarina Manojlović Andrić i pokojni profesor ustavnog prava iz Niša Dragan Stojanović. Svi koji su učestvovali u javnoj raspravi davali su mišljenje da je taj sporazum neustavan. Od tada niste imali nijednu javnu raspravu, a istovremeno se predsednik Ustavnog suda oglašava o političkim pitanjima i brani ovaj režim. Bilo koji ustavni pravnik koji brani postupanje ovog režima je kao da vegetarijanac zastupa klanicu mesa. To bi vam bila ta neka metafora.
Prethodni saziv Ustavnog suda nije odlučivao o kontroverznim pitanjima, nije recimo od 2023. doneo odluke da li su izbori bili sprovedeni na ustavan ili neustavan način, što je inače predmet u kojem je sudija izvestilac Petrov.
Postoji jedna odluka u kojoj je Ustavni sud bio izuzetno proaktivan…
O Rio Tintu?
I tu, ali pazite, predsednik države je najavio tu odluku Ustavnog suda! Ali postoji još jedna odluka, a to je da je ukinut propis na osnovu kojeg je kao Siniši Malom oduzet doktorat kao plagijat.
Pripadate li i vi ekipi pravnika koji smatraju da je setom tzv. Mrdićevih zakona izvršen državni udar?
Da, to sam čak tako i definisao; državni udar je kada određene političke institucije preuzimaju nadležnosti i sprečavaju druge političke ustavne institucije da rade. I Mrdić je na neki način neinteligentno i nespretno to i priznao, on je rekao da su te izmene izvršene da ne bi došlo do krivično-pravne odgovornosti ljudi iz Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Momenat gde vi objašnjavate da ste menjali zakone tako da tužilaštvo i pravosuđe ne bi mogli da rade svoj posao jeste definicija državnog udara.
I to jeste jedan od prikaza tih okupiranih institucija. To je, ako pričamo o evropskom putu Srbije, istovremeno kraj evropskog puta. Sudije i tužioci koji na neki način saučestvuju u tome svojim nedelovanjem i proganjanjem aktivista i studenata, a istovremenom zaštitom korumpiranih delova političke vlasti, moraju da znaju da to što oni danas ne sude onima koji krše Ustav i zakon, sutradan može da bude osnov da se sudi njima.
Vizija društva ka kojem idemo, što Kreni–Promeni zagovara kroz program „Čiste ruke“, jeste da će krivičnopravno morati da odgovaraju svi delovi sistema koji su kršili zakon, bili umešani u korupciju ili kršenje ljudskih prava, i njihova imovina će morati da bude proverena u postupku porekla, ispitivanja zakonitosti porekla imovine.
To je jednostavan mehanizam, ja sam se njime i naučno bavio; pominju se novi zakoni, a taj zakon već postoji u Republici Srbiji. Dakle, suština je da izmerite koliko je neko imao legalnih prihoda i primanja, i njegovu imovinu; nije neko mogao s platom od dve hiljade evra mogao da odjednom ima kuću od pet miliona sa luksuznom vinarijom.
Pa vidite da može!
Pa može, ali moraće da se odgovara, a ta imovina se oduzima. Treba ispitati imovinu i svih sudija Ustavnog suda, tužilaca, sudija, političara, vlasti, opozicije, dakle, apsolutno svih. Ko je poštovao zakon, nema čega da se plaši. Ko je kršio zakon, nema čemu da se nada.
Ovih dana je aktuelna namera kosovskih vlasti da se poslednja dva dokaza postojanja Srbije na Kosovu, zdravstvo i prosveta, stave pod kontrolu Prištine. Pošto znamo vaše i poreklo i zalaganja, šta mislite da će se desiti?
Više pitanje je otvoreno, ali da, u ovom momentu nestaju, dakle, poslednje nadležnosti Republike Srbije, poput zdravstva, prosvete i visokog obrazovanja. I to su svakako fundamentalne stvari koje utiču na opstanak srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu. Ono što mi sada vidimo jeste zapravo sprovođenje Ohridskog sporazuma, dogovora napravljenog iza zatvorenih vrata koji nije zvanično potpisan, ali se sprovodi kao u onoj rečenici: oni bi kao da se otcepe, a mi im kao ne damo. Očigledno je da postoji apsolutna sinhronizacija delovanja između Kurtija i Vučića, ja mislim da je ona bila vidljiva i kroz incident u Banjskoj, koji je očigledno bio insceniran i iza kojeg su ostale žrtve i leševi, ali su oni koji su to organizovali imali mogućnost da prođu i da se izvuku.
Ne postoji vlast koja je više štete napravila povodom nacionalnih interesa, a i potkopala šansu za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ja ne vidim desničare koji prigovaraju studentima manjak patriotizma da ističu činjenicu da mi trenutno gubimo poslednje institucije na KiM, što može biti katastrofalno za opstanak srpskog naroda tamo.
Da sumiram, mi smo u predustavnom i u pretpolitičkom stanju i bilo da pripadate desnom, levom, centralnom, evropskom ili bilo kojem spektru, ono što je potrebno da se desi jeste obaranje ovog režima jer niko nije toliko unizio nacionalne interese, evropske vrednosti i ljudska prava ili socijalno-ekonomska prava ljudi.
Pa možemo li to da kažemo prosto, da je kosovska nezavisnost praktično neupitna i pri zaokruživanju?
To je pojednostavljeno posmatranje političkog života. Suština pitanja Kosova i Metohije treba da bude posmatrana kroz pitanje opstanka srpskog naroda i interesa Republike Srbije, i zaštite spomenika.
One tačke o kojima se u vreme Tadića raspravljalo!
Kada nemate ljude, nemate ništa. Mi bismo sada mogli da napravimo nisku svih ustupaka koje je napravila ova vlast, od izlaska iz policijskih snaga i pravosuđa do napuštanja kompleksa i prepuštanja Gazivoda, pa popuštanja vezano za EPS, energetiku i Telekom.
Urušavanje svih prava
Često ljudi imaju različita stanovišta vezana za određena pitanja od nacionalnog značaja, vezana za evropske ili za socijalne, leve vrednosti. I može se o njima uvek diskutovati i praviti politička razlika. Vidimo i određene političke činioce da prigovaraju višak ili manjak tih vrednosti studentskoj borbi.
A u Srbiji ne postoji nijedna politička opcija koja je sve te vrednosti više uništila od Srpske napredne stranke i režima Aleksandra Vučića, nema evropskih vrednosti i u tom smislu su mi nejasni napadi na studentsku listu. Ova vlast crta metu na čelo vašim kolegama izbacivanjem liste od pedeset ljudi koji su maltene lista za odstrel. To je vrlo problematično kad se ima u vidu da je sadašnja glavna politička ličnost Aleksandar Vučić bio neko ko je bio ministar informisanja u momentu kada je streljan Slavko Ćuruvija.
Ne zaboravite i napuštanje opština.
To je faza dva. Znači, sve je to urađeno da bi se dobila zajednica srpskih opština, koja nema ozbiljnih ustavnih ovlašćenja. Ništa ne dobijate kao vrednost od 2013. godine. To je trinaest godina.
Vučić je taj koji je pozvao Srbe na blokade, a onda je brže-bolje tražio da se te blokade obustave. To je dovelo do stvaranja nekoliko baza Rosu i danas kada idete na sever Kosova dočekuju vas maskirana lica s fantomkama i dugim cevima. Što je, doduše, nešto što me je dočekalo i u Valjevu kad sam išao na protest, samo su uniforme bile drugačije; Kurti i Vučić očigledno imaju mnogo sličnosti, a moram reći i tu paralelu – i dole i u Srbiji su srpsku decu tukli predstavnici policije. Samo jedna je bila Kurtijeva, a druga Vučićeva.
To zvuči i jeste grozno.
Mislim to šta su ljudi dole sve prošli i kada je krenulo povlačenje, Ibar je bio neka vrsta prirodne granice, a zahvaljujući Oliveru Ivanoviću – koji je bio istinski patriota, ali i političar evropskog formata koji je govorio albanski jezik i četiri jezika, i pregovarao s Međunarodnom zajednicom, a i sa Albancima – obezbeđeni su uslovi da se ostane na severu Kosova. Suština je da ova vlast nikada nije imala proaktivnu viziju odbrane nacionalnih interesa. Ona je time trgovala i Srbe dole je posmatrala kao žetone u nekoj svetskoj partiji pokera kako bi ona sedela za određenim stolom.
Milijarde su kao otišle na Kosovo, ali nisu tamo završile, ni u enklavama ni na severu, taj novac je danas u Beogradu na vodi, u hotelima koje su neki pravili na Kopaoniku, u stanovima po Londonu.
Više puta pominjete korupciju, prema poslednjem indeksu, Srbija je sad na zaista nezavidnom mestu, najlošijem u poslednjih dvadeset godina, najgora je u regionu, među najgorima u Evropi. Pa kakva nam se to budućnost smeši?
Pitanje korupcije jeste nešto što Srbija mora da raščisti kako nam se ne bi ponovio scenario posle Petog oktobra jer ostavljanje privrednih, finansijskih i medijskih tokova u ruke onih koji su okupirali sistem znači da će im se omogućiti da upravljaju društvenim tokovima i nakon smene, i da će se vrlo brzo vratiti u nekom obliku.
Nije krucijalno pitanje hoće li izbori biti u oktobru, novembru ili početkom naredne godine; krucijalno je da se sa ove strane šalju poruke koje urušavaju režim, da se s našeg fronta šalju poruke jedinstva koje stvaraju atmosferu potrebnu za pobedu
Ne postoji vlast koja je više štete napravila povodom nacionalnih interesa i potkopala šansu za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji