Izgrađen u atinskoj opštini Kalitea, na obali mora, Kulturni centar Stavros Nijarhos objedinjuje u sebi Nacionalnu operu i Nacionalnu biblioteku. Investitor ovog projekta vrednog 620 miliona evra bila je atinska Fondacija “Stavros Nijarhos”. Kulturni centar dovršen je 2016. i tada su u njega prebačene opera i biblioteka. Kompleks je potom predat grčkoj državi, a u njenom održavanju i poslovanju učestvuje uprava Fondacije.
Centar Nijarhos oživeo je kulturni život u priobalnoj Atini, gde se kroz plaže i marine najviše razvija nautički turizam i razonoda. Prema podacima Fondacije, za deset godina postojanja, institucija je zabeležila više od 30 miliona poseta, učvrstivši svoje mesto kao jedna od vrhunskih atinskih znamenitosti.
MESTO DRUŠTVENOG ŽIVOTA
Stavros Nijarhos, grčki brodovlasnik i milijarder, svoje bogatstvo je stekao veštim vođenjem poslova pomorskog transporta robe, posebno tokom 1950-ih i 1960-ih godina. Posle njegove smrti (1996) od imovine, procenjene na pet milijardi dolara, po želji sâmog brodovlasnika, uzeta je petina i od tog novca stvorena je Fondacija. Cilj Nijarhosove zadužbine bilo je pomaganje različitih projekata u domenu kulture, umetnosti, obrazovanja, zdavlja i sporta, sa obavezom da se polovina sredstava uvek posveti Grčkoj.
Danas je, Fondacija “Stavros Nijarhos” jedna od vodećih privatnih filantropskih organizacija koja je, dosad, dala više od milijardu i po evra pomoći različitim projektima u stotinak zemalja. Prirodno, najveća donacija je za matičnu zemlju Fondacije, za Grčku.
Rešivši da, u trenutku najveće ekonomske krize, pomogne Grčkoj kroz veliki projekat ne samo ekonomskog značaja, nego i duhovnog, Fondacija “Nijarhos” odlučila je da napravi veliki kulturni centar. Godine 2008. raspisala je konkurs i među prijavljenim kandidatima, prihvaćen je projekat Renca Pjana, italijanskog arhitekte koji živi u Francuskoj.
Renco Pjano, dobitnik Prickerove nagrade (1998), smatrane za Nobelovu nagradu arhitekture, jedan je od najznačajnijih graditelja današnjice. Svima su poznata njegova ostvarenja, od Centra Pompidu u Parizu, preko Šarda u Londonu i Akademije nauke u San Francisku, do Centra Pol Kle u Ber i Kulturnog centra Tžibau u Numei… Prilikom stvaranja, Pjano je uvek vodio računa u kakvom okruženju će se nalaziti arhitektonski kompleks, te je svoje projekte prilagođavao ne samo funkciji konstrukcije, nego i kontekstu. U zadnje vreme, njegovi projekti su postali klasičniji, ali je njegova arhitektura sačuvala sve kvalitete: materijale, detalje i svetlost, što odlično može da se vidi na primeru atinskog projekta, elegantnog, čistih linija, industrijskog dizajna i savršene funkcionalnosti.
“Ideja da se od Kulturnog centra (Stavros Nijarhos) načini mesto društvenog života, došla je istovremeno sa idejom da se napravi i veliki park, umesto da zgrada proguta najveći deo parka”, objašnjava Pjano, “Tako je prvo stvoren park, a potom su stvorene zgrade, ispod, zaštićene parkom”, dodaje. Čitava konstrukcija zamišljena je kao da se zemlja izdigla, a u nastalom “praznom prostoru” smeštene su nacionalna opera i biblioteka. Pre svega srušen je napušteni hipodrom i olimpijski parking, a potom je nasuta padina koja ide od ulice Evripidu ka obali, da bi se dobio lep pogled na Kaliteu, “Tako, čak i ne primetivši, šetači će se naći na visini od 30 metara”, napisao je Pjano u eseju o svom projektu.
Kada se parkom stigne na vrh padine, tamo može da se uživa u sali sa zidovima od stakla, nazvanoj “Svetionik”, prostoru posvećenom izložbama. Pogled iz “Svetionika”, sa jedne strane, dopire do svih urbanih delova Atine (Sintagma, Akropolj, Kolonaki, Likabet…), dok se sa druge strane vidi nautički klub “Paleo Falira”, Marina “Flisvos” i Saronski zaliv.
Iznad “Svetionika” nalazi se četvrtast krov od deset hiljada kvadratnih metara, težak 4,5 hiljada tona, nazvan “leteći tepih”. On je u potpunosti je prekriven fotonaponskim solarnim ćelijama koje mogu da ostvare 2,5 megavata snage, što je dovoljno za osnovne potrebe čitavog kompleksa. Po rečima arhitekte, Renca Pjana, nije u pitanju samo tehnološko rešenje, nego i značajna poruka da kompleks ne troši nikakvu drugu energiju osim one koju sâm napravi.
OPERA I BIBLIOTEKA ZA ISTRAŽIVAČKI RAD I PUBLIKU
Neposredno ispod “Svetionika”, na nivou nenasutog terena, nalazi se Agora, glavni ulaz u kompleks i konstrukcija koja fizički povezuje zgradu biblioteke i zgradu opere. Naime, grčka Nacionalna opera premeštena je iz Teatra Olimpije, u najužem centru Atine, u prostorije Kulturnog centra Nijarhos, gde akcenat nije stavljen samo na izvođenje, nego i na obrazovanju. Nova opera je sačinjena od pet nivoa na kojima se nalaze studiji za snimanje, sale za probe orkestara i baleta, posebnih prostora za kostime i scenografiju, kao i dve koncertne sale.
Manja sala, sa 474 mesta, služi za eksperimentalne programe, te ja i sâma njena struktura prilagođena potrebama multimedijalnih izvođenja. Sedišta nisu fiksna, nego se postavljaju po potrebama, a prostor ima promenljivu akustiku. Velika sala sa 1.400 mesta namenjena je operi, baletu i koncertima. Polukružnog je oblika, savršene akustike i potune vidljivosti sa bilo kog sedišta. Prostor i materije su inovativne, ali je zadržan tradicionalni ugođaj kroz akustične panele od drveta američke višnje i crveni pliš.
U drugom delu kompleksa, posle sto godina života u Panepistimiju ulici, pored atinske Akademije, Nacionalna biblioteka je preseljena u Kulturni centar Nijarhos. U novoj biblioteci od 25 hiljada kvadratnih metara, načinjeni su posebni prostori u kojima se čuva pet hiljada rukopisa, dokumenata i grafika iz perioda od 9. do 19. veka, kao i više od milion knjiga i revija. Tako naučnici imaju lak i neposredan pristup celokupnom materijalu, dok čitatelji mogu da pozajmljuju knjige iz fonda i da ih konsultuju u čitaonicama.
Za razliku od biblioteke pariskog Centra Pompidu, prve biblioteke u Pjanovoj karijeri, on je u novoj atinskoj biblioteci morao da se posveti ne samo papirnim, nego i dematerijalizovanim knjigama, kao i vezama sa čitavom planetom. “Biblioteka više nije samo pitanje knjiga, nego je posvećena ljudskom duhu”, istakao je arhitekta Centra Nijarhos.
Nalik Centru Pompidu u Parizu, Pjano je prilikom stvaranja kompleksa Nijarhos bio vođen konceptom da bi prostor trebao, pre svega, da bude od javnog interesea i da ljudima služi da se sretnu i da među sobom podele duhovne vrednosti. “U trenucima krize, ljudima trebaju lepota i nada”, kaže Pjano, dodajući da “ovakva institucija pomaže da se stvori centar građanskog ponosa i duh pripadanja. Ponos da se bude Atinjanin i Grk”.
MEDITERANSKI VRT I ATLETSKE STAZE
Neposredno iznad Nacionalne biblioteke, pri vrhu padine, započinje park površine veće od 50 hektara koji je zamislila njujorška pejzažistkinja Debora Nevins. Načinivši “mediteranski vrt”, ona je osmislila prostore prekrivene tipičnim grčkim drvećem i žbunjem: masline, borovi, čempresi, lavanda, ruzmarin, timjan, smilje, lijander, šimšir, ruže…
Poštujući antičku tradiciju istovremenog uzdizanja duha i tela, Fondacija “Nijarhos” je u parku postavila posebne atletske staze, kao i mašine za muskulaciju. U sredini sâmog parka nalazi se staza duga 600 metara, sa nagibom od 10 odsto, a pored Opere nalazi se uspon od stotinak stepenika koja su na raspolaganju trkačima rekreativcima radi poboljšanja izdržljivosti i brzine.
Kao glavno središte za rekreaciju, prirodu i umetnost u Atini, popularnost Kulturnog centra Nijarhos porasla je od otvaranja kad ga je videlo više od dva miliona posetilaca do značajnih pet miliona u toku 2024. Prema analizama, posetioci se okupljaju na ovom mestu zbog njegovog kulturnog značaja, opere i biblioteke, kao i zbog parka od 52 hektara u kome se održava mnoštvo besplatnih aktivnosti, od koncerata i filmskih večeri na otvorenom do različitih festivala i sportskih aktivnosti.