U tim akcijama sa Bušićem su učestvovali i za nju bili odgovorni njegova supruga Julijana Eden Bušić, Petar Matanić, Frane Pešut i Slobodan Vlašić. Oni su 10. septembra 1976. godine oteli avion kompanije TWA sa 92 putnika koji je leteo sa aerodrome La Gvardija u Njujorku prema Čikagu.
Avion je iz SAD preleteo Atlantik i sleteo na Island, a potom poleteo za London. Otmičari su iznad Londona bacili letke, nakon čega su putovanje nastavili prema Parizu iznad kojeg su takođe bačeni leci.
Nakon toga avion je sleteo na pariski aerodrome Šarl de Gol na kome su se Bušić i njegovi saradnici predali policiji.
Godinu dana kasnije supružnici Bušić su zbog otmice i pogibije policajaca prilikom pokušaja demontiranja podmetnute eksplozivne naprave, osuđeni na doživotne kazne zatvora, dok su ostali otmičari dobili po 30 godina zatvora, ali su u međuvremenu pomilovani i pušteni na slobodu.
Bušić je rođen 1946. u hercegovačkom selu Gorica, a na studijama u Beču je upoznao američku studentikinju Julijanu Eden Šulc sa kojom se oženio i koja mu se pridružila u, kako se navodi, borbi za hrvatsku nezavisnost, navode hrvatski mediji.
Bušić ostavio dva oproštajna pisma – ženi i Hrvatima
Bušić je ostavio je dva oproštajna pisma.
Policija se još nije zvanično oglasila povodom Bušićevog samoubistva, a mediji prenose da je on to učinio iz vatrenog oružja i da ga je žena pronašla u kupatilu.
Bušićev prijatelj Dražen Budiša je novinarima rekao da je pisma ostavio supruzi, rodibni, prijateljima i Hrvatima, u kome ih moli za oproštaj zbog onog što je učinio, jer više nije mogao da izdrži.
“Na jednom mestu u pismu kaže da više nije mogao da živi u Platonovoj pećini”, rekao je Budiša novinarima i dodao da je “očito sanjati slobodnu Hrvatsku, uz sve nevolje, bilo lakše nego izdržavati hrvatsku svarnost”.