“Danas ne možemo da pravimo razliku među članicama i nečlanicama EU jer kriza pogađa ceo kontinent”, rekao je novinarima komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pred početak sastanka, na koji su, osim deset članica EU, pozvani i šefovi država i vlada Srbije, Makedonije i Albanije.
On je kazao da se nada da nijedna zemlja neće postati “parking za izbeglice” i da treba duž puta izgraditi nove centre za prihvat izbeglica i “vruće tačke”, na kojima će stručno osoblje registrovati migrante.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je, dolazeći na samit, rekla da očekuje konkretne operativne mere i koherentan zajednički pristup rešavanju problema.
“Ova kriza neće uskoro proći”, upozorila je ona i istakla da je neophodno otkloniti i uzroke problema pokretanjem diplomatske akcije za okončanje rata u Siriji.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je skrenuo pažnju na rastući problem ksenofobije i nacionalnog egoizma u Evropi i kritikovao one koji misle da se sa izbeglicama treba obračunavati silom.
“Oni koji posežu za nasiljem su sramota Evrope”, kazao je on.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, dolazeći u sedište Evropske komisije, rekla da je cilj samita, na kome pored predstavnika Nemačke, Srbije, Albanije i Makedonije, učestvuju i lideri Grčke, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Holandije i Luksemburga, da se bolje uredi prihvat izbeglica kako bi im se olakšao život.
“Moraćemo da postavimo registracione centre na našim spoljnim granicama”, kazala je kancelarka i dodala da je za to neophodna pomoć Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, evropske pogranične službe Fronteks i Kancelarije EU za podršku azilantima.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić kazao je, uoči mini samita, da je Srbija, iako nije članica EU, spremna da ponese svoj deo tereta i da se konstruktivno angažuje u traženju sveobuhvatnog rešenja, ali da neće podizati žice i ograde duž granice sa susedima.
Predsednik vlade Mađarske Viktor Orban je kazao da Mađarska, nakon što je duž granice sa Srbijom i Hrvatskom podigla žicu, više nije na migrantskom putu i da na samitu učestvuje samo kao posmatrač.
“Nadam se da će večeras biti okončana politika otvorenih vrata i pozivanja migranata da dođu u EU, jer se time krši Šengenski sporazum”, kazao je Orban, čija je politika prema izbeglicama u suprotnosti sa stavovima većine članica EU.
Hrvatski premijer Zoran Milanović je kritikovao Grčku što propušta migrante i ukazao da oni, kada dođu do Hrvatske, već prošli kroz bar četiri države.
“Ovo je požar, a u požaru niko ne obraća pažnju na prometne znakove”, kazao je on.
Slovenački premijer Miro Cerar je upozorio da EU preti raspad, ako večeras ne bude postignuta saglasnost o politici prema migrantima, dok je grčki premijer Aleksis Cipras ukazao da su za rešavanje krize neophodna i znatna finansijska sredstva.
“Grčka je spremna da izgradi pet novih prihvatnih centara sa “vrućim tačkma, ali očekujemo i od drugih da ispune svoje obaveze”, rekao je on.
Današnji mini-samit počeo je popodne, a nastaviće se radnom večerom, na kraju koje treba da budu usvojeni zajednički zaključci.
Cipras: Turska neophodna za rešenje izbegličke krize
Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas da samit lidera Evropske unije i Balkana o izbegličkoj krizi ima malo svrhe ukoliko Turska nije uključena.
Cipras je kritikovao neke članice EU zbog traženja samo onih rešenja kojima bi izbeglice ostale izvan njihove zemlje, a ne načina za rešavanje krize u celosti, preneo je AP.
“Nažalost, do danas, bilo je teško da se pronađe rešenje, jer je niz država zauzeo stav ”nije u mom dvorištu””, rekao je Cipras po dolasku na mini samit u Briselu lidera EU i država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Evropsku uniju.
Grčki premijer je istakao da Turska ima posebnu odgovornost kada je reč o izbegličkoj krizi.
“Na kraju (izbegličkog) hodnika, postoji ulaz. Tako da ukoliko ne budemo mogli da se dogovorimo sa državom na ulazu, plašim se da će biti veoma teško pronaći rešenje”, dodao je on.
Grčka se suočava sa najvećim pritiskom izbegličkog talasa, pošto na stotine hiljada izbeglica iz Sirije, Avganistana i drugih država preko Turske stiže u tu zemlju, na svom putu ka EU.