Piše: Andrej Zarević
Krajem septembra Britanci su se suočili s neveselim scenama zemlje pod sankcijama – ogromnim redovima i gužvama na pumpama koje su još imale goriva i mnoštvom pumpi koje nisu imale gorivo.
S velikim gužvama na pumpama građani Velike Britanije su bili izgleda na ivici nerava, pa je, prema izveštajima medija, bilo i potezanja noževa među vozačima koji su izgubili strpljenje. Drugi su se dovijali na različite načine mada, po svemu sudeći, nije bilo kreativnih rešenja za suve pumpe poput plastičnih flaša sa benzinom pored puta. Ipak, primećeni su vozači koji su kupovali flaše s vodom i praznili ih kako bi usuli dodatno gorivo. Ili su pratili cisterne s gorivom po putevima, u nadi da će ih navesti do pumpi koje će dobiti dragocenu tečnost.
U jednom trenutku oko 90 odsto prodavaca goriva prijavilo je da su njihove pumpe suve. S praznim pumpama cene su otišle nagore, pa je gorivo u Velikoj Britaniji dostiglo najveću cenu od 2013. Kriza s gorivom pogodila je i osnovne usluge i taksi-prevoznike, koji su tražili da se za njih i druge pružaoce neophodnih usluga, poput medicinskih radnika, označe posebne pumpe.
Panika zbog goriva bila je najdrastičniji primer šireg problema manjka svakojake robe – od Haribo slatkiša preko milkšejkova u Mekdonaldsu do kafe za poneti. I problem bi sa dolaskom praznične sezone mogao biti još gori. Britanska asocijacija prerađivača mesa još je letos upozorila da kompanije kasne šest nedelja u planovima proizvodnje za Božić, zbog čega skoro izvesno neće biti dovoljno omiljene praznične hrane. Pojedini lanci supermarketa takođe su podigli uzbunu zbog Božića, navodeći da bi prodavci trebalo da počnu da popunjavanju svoje inventare, ali da se oni zapravo sve više prazne.
Nestašica goriva i drugih stvari ipak nije izazvana manjkom te robe u Velikoj Britaniji već manjkom vozača. Ili, možda bi se moglo reći, ne spolja uvedenim sankcijama već ograničenjima koja je vlada premijera Borisa Džonsona sama sebi nametnula projektom izlaska iz Evropske unije i tvrdom politikom prema imigrantskim radnicima. Lanac supermarketa Tesko upozorio je krajem septembra da bi manjak radnika mogao da isprazni rafove i dovede do panične kupovine pre Božića ako vlada ne ublaži pravila za dolazak imigrantskih radnika.
PREBACIVANJE KRIVICE: Britanski ministri su isprva pokušali da objasne nestašicu goriva paničnom kupovinom na prve naznake da nestaje ono što su građani uzimali zdravo za gotovo – da benzina uvek ima. Kritičari su to dočekali tvrdnjama da vlada pokušava da svali krivicu sa sebe i svojih postbregzitovskih ograničenja imigracije iz zemalja Evropske unije.
Od izlaska iz jedinstvene ekonomske zone EU pooštravanjem imigrantskih zakona kompanijama je teže da zapošljavaju vozače teških kamiona nego pre Bregzita. Uz to, problem manjka vozača, od kojeg inače pate mnoge evropske zemlje, dodatno je pogoršan pandemijom kovida-19.
Sa restrikcijama kretanja i putovanja, kao i nalozima da se ostane kod kuće, tokom prošle godine mnogi strani radnici otišli su iz Velike Britanije u potrazi za manje zahtevnim radnim okruženjem. Većina ih je otišla u svoje matične zemlje i nije se vratila. Pored toga, zbog mera ograničenja mnogi centri za obuku vozača bili su zatvoreni, što znači da je bilo manje vozačkih ispita – prošle godine bilo je oko 25.000 kandidata manje koji su mogli da izađu na test za teške kamione nego godinu dana ranije.
Tvrde pristalice Bregzita navode probleme usled pandemije kao glavni razlog za manjak vozača i posledične nestašice robe u prodavnicama. Komparativni podaci ipak sugerišu drugačije. Londonski Tajms u analizi navodi da je broj kvalifikovanih vozača teških kamiona u Velikoj Britaniji pao skoro 15 odsto u četiri godine pre pandemije. Od 24 evropske zemlje koje su uzete u obzir, samo je Luksemburg imao veći pad. U proteklih godinu dana broj britanskih građana koji je radio za volanima teških kamiona pao je 20.000 ili sedam odsto, dok je broj građana EU na istom poslu u Velikoj Britaniji pao 12.000, odnosno 30 odsto.
Sa druge strane, u Nemačkoj i Francuskoj je zabeležen pad manji od pet odsto u broju vozača u četiri godine pre pandemije, dok je u Italiji i Holandiji zabeleženo povećanje. U Rumuniji, odakle je dolazio najveći broj vozača kamiona u Velikoj Britaniji, zabeleženo je povećanje od 30 odsto, što sugeriše da se većina vratila sa ostrva.
GLASALI SMO ZA TO: Britanski premijer je na kraju sam na neki način priznao da je ipak Bregzit kriv za pometnju u lancima snabdevanja. Uprkos zahtevima da se poveća broj stranih radnika, Džonson je početkom oktobra rekao da Vlada neće podleći pritisku da izda više privremenih viza za strane radnike kako bi se ublažili poremećaji.
On i dalje insistira da Velika Britanija treba da prođe kroz “period prilagođavanja” posle Bregzita i okončanja slobodnog kretanja ljudi prema pravilima Evropske unije, tvrdeći da je privreda, a ne izvršna vlast u najboljoj poziciji da reši probleme snabdevanja.
Iako je i sam priznao da bi problem mogao trajati mesecima, britanski premijer je ostao pri tome da vlada neće menjati kurs. “Kada su ljudi glasali za promenu 2016. (na referendumu) i kada su glasali za promenu 2019. (na parlamentarnim izborima), glasali su za kraj pokvarenog modela britanske privrede koja se oslanjala na niske plate, nekvalifikovane poslove i hronično nisku produktivnost”, rekao je Džonson na konferenciji njegove Konzervativne partije.
Vlada je ipak saopštila da će dozvoliti da 300 stranih vozača odmah dođe u Veliku Britaniju kako bi pomogli u snabdevanju gorivom, s mogućnošću da ostanu do marta, dok bi dodatnih 4.700 moglo da dođe krajem oktobra da pomogne u isporukama hrane uoči Božića, ali da ode do kraja februara. Džonson je te mere opravdao tvrdnjom da će Vlada na “kontrolisani način” osigurati da dođu dodatni vozači kada je potrebno.
Međutim, nisu samo vozači ti koji fale da bi Velika Britanija neometano funkcionisala. Nedavno istraživanje je pokazalo da se nedostatak zaposlenih oseća od transporta preko poljoprivrede i ugostiteljstva, pa do skoro svih sektora britanske privrede, što stavlja poseban pritisak na preduzeća srednje veličine.
Više od četvrtine od 500 firmi obuhvaćenih anketom reklo je da manjak osoblja otežava njihov rad na normalnom nivou, pa dok neki razmatraju smanjenje proizvodnje, drugi planiraju da podignu cene. Skoro petina preduzeća u ispitivanju konsultantske firme BDO rekla je da planira povećanje plata ili dodatne posledice da privuče nove radnike. To će, naravno, na kraju osetiti potrošači preko rasta cena, koji će opet povećati pritisak na inflaciju, koja je sama po sebi u ovo pandemijsko vreme problem kako u Velikoj Britaniji tako i u ostatku sveta.
Jesu li Britanci glasali za to kad su tražili povratak kontrole nad svojim granicama, kako se Bregzit često tumači, ostaje otvoreno pitanje. Možda je Džonson u pravu kad kaže da zemlja treba da prođe kroz period prilagođavanja i da privreda sama najbolje može da reši problem manjka na tržištu rada. To, međutim, podrazumeva mamljenje Britanaca da rade poslove koji su dosad bili manje plaćeni, što će dovesti do porasta troškova življenja ili pada standarda. To zauzvrat može imati nepovoljne posledice po Džonsona, koji se već suočava sa smanjenjem prednosti konzervativaca u odnosu na laburiste u ispitivanjima javnog mnjenja. On je dosad insistirao da je Bregzit uspešna priča i verovatno od toga neće odustati uprkos pretnji nezadovoljstvom javnosti zbog nestašica svakodnevne robe i poskupljenja.