21:25 – NATO: Vazdušni prostor nad Kosovo ostaje otvoren za ruske avione
Kosovski vazdušni prostor ostaje otvoren za ruske avione, izjavio je za prištinsku televiziju Klan Kosova neimenovani zvaničnik NATO-a.
Ranije danas ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova je na sastanku parlamentarne komisije za spoljne poslove izjavila da je vlada Kosova zatražila od komandanta KFOR-a, odnosno NATO-a da donese odluku o zabrani korišćenja vadušnog prostora Kosova za avione Ruske Federacije.
“Vazdušni prostor iznad Kosova ostaje otvoren. Komandant KFOR-a zadržava primarnu nadležnost nad korišćenjem vazdušnog prostora iznad Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. KFOR ostaje u potpunosti fokusiran na svakodnevno sprovođenje svog mandata UN kako bi obezbedio bezbedno okruženje i slobodu pokreta za sve zajednice koje žive na Kosovu”, rekao je zvaničnik NATO-a.
21:10 – Vlasti SAD: Isporuka oružja Ukrajini mogla bi da se zakomplikuje
Zapadne zemlje su do sada uspešno isporučivale oružje Ukrajini, ali bi ova podrška mogla da postane komplikovanija u narednim danima, upozorila je danas zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman (Wendy Sherman) koja se nalazi u poseti Španiji.
“Međunarodna zajednica je imala brzu reakciju i pronašla je načine da ratnu opredmu dostavi Ukrajini, ali bi to moglo da postane teško u narednih nekoliko dana i moraćemo da pronađemo druge načine”, rekla je Vendi Šerman novinarima u Madridu ali nije navela druge detalje.
Nekoliko zapadnih zemalja poslalo je oružje, municiju i drugu opremu u Ukrajinu od početka ruske invazije 24. februara.
SAD su u februaru odobrile slanje vojne opreme u vrednosti od 350 miliona dolara (321 milion evra) za pomoć ukrajinskoj vladi u borbi protiv invazije.
Lideri Evropske unije dogovorili su se da finansiraju kupovinu i isporuku naoružanja Ukrajini u iznosu od 450 miliona evra.
Kijev je zatražio od svojih zapadnih saveznika da povećaju svoju vojnu pomoć, uključujući posebno borbene avione. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zamolio je da se obezbede avione ruske proizvodnje, za koje su ukrajinski piloti obučeni.
“Važno je da ono što šaljemo bude ono što predsednik Zelenski traži, jer on zna šta je njegovoj vojsci najpotrebnije”, rekla je Vendi Šerman.
20:00 – U Nemačku dnevno stiže 10.000 ukrajinskih izbeglica, Velika Britanija primila 50
U Nemačkoj je do sada registrovano 50.294 izbeglica iz Ukrajine, a u Berlin stiže svakodnevno više od 10.000 ljudi, preneo je danas Dojče vele (Deutsche Welle) i dodao Velika Britanija prima samo ograničen broj izbeglica i to po uobičajenoj proceduri.
19:30 – Završena treća runda pregovora Rusije i Ukrajine
Ukrajinska delegacija napustila je helikopterima Belovešskuju Pušu, gde je pregovorala sa ruskom delegacijom, prenosi Tass.
Treća po redu runda pregovora, održana na zapadu Belorusije, trajala je oko tri sata, navodi agencija.
Član ukrajinske delegacije Mihail Podoljak je rekao da ima “nekih pozitivnih rezultata” o humanitarnim koridorima, dok je ruski pregovarač rekao da treća runda pregovora sa Kijevom nije bila na “visini očekivanja” Moskve, prenosi Frans pres.
“Postigli smo neke pozitivne rezultate oko logistike humanitarnih koridora”, napisao je na Tviteru Podoljak, koji je savetnik ukrajinskog predsednika.
On je rekao da će o ključnim pitanjima kao što je primirje “intenzivni pregovori biti nastavljeni. O tim tačkama do sada nije bilo “rezultata da se poboljša situacija”, dodao je.
Kako prenosi TASS šef ruske delegacije na pregovorima sa Ukrajinom Vladimir Medinski izjavio je da očekuje da će humanitarni koridori proraditi u Ukrajini već sutra.
Po njegovim rečima, nikakva dokumenta nisu potpisana, iako je ruska strana došla sa velikim paketom dokumenata. Rekao je da je ukrajinska strana uzela dokumenta i kazala da će ih razmotriti i da će se vratiti na njihovo razmatranje verovatno na sledećem susretu.
“Nadamo se da ćemo sledeći put moći da ostvarimo veći napredak”, rekao je Medinski novinarima, prenela je ruska javna televizija Rusija 24.
Dve prethodne runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici, zatim na poljsko-beloruskoj granici, nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali dve strane su se dogovorile da uspostave “humanitarne konvoje” za evakuaciju civila.
Portarol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da ruska strana zahteva od Ukrajine priznanje Krima kao dela Rusije i nezavisnost Luganjske i Donjecke oblasti.
Predstavnik Ukrajine na pregovorima Mihail Podoljak je uoči sastanka izjavio da će početi pregovore sa zemljom koja do danas smatra da u 21. veku može silom da dobije neke dugoročne rezultate. “Probaćemo da dokažemo da to nije tačno”, naveo je Podoljak.
19:10 – Najmanje 13 mrtvih u vazdušnom napadu na fabriku hleba zapadno od Kijeva
Najmanje 13 ljudi je stradalo danas u vazdušnom napadu koji je pogodio fabriku hleba u Makarivu, na oko pedeset kilometara zapadno od Kijeva, javila je ukrajinska služba za hitne slučajeve.
U poruci preko Telegrama služba je navela da je oko 30 ljudi bilo u krugu pekare u trenutku napada. Portparol službe je potvrdio za Frans pres da je u bombardovanju bilo 13 mrtvih.
Služba je takođe navela da je spaseno pet ljudi zarobljenih u ruševinama fabrike. Za sada nisu raspoloživi drugi detalji.
Ovo novo smrtonosno bombardovanje događa se u vreme kada ruska vojska nastavlja napredovanje ka glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, koji čeka napad “narednih dana”, prema ukrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova.
17:45 – Rusija traži zaštitu svojih diplomatskih predstavnika u Francuskoj
Rusija je danas zatražila “adekvatnu” zaštitu svojih diplomatskih predstavnika u Francuskoj posle ukazivanja na “napad” molotovljevim koktelom na jedan od njenih kulturnih centara u Parizu u vreme kada traje ruska ofanziva u Ukrajini.
Na Rusku kuću nauke i kulture, u zapadnom delu Pariza, noćas je bačena zapaljiva naprava koja se razbila na ogradi zgrade i nije bilo stradalih, rekao je jedan policijski izvor.
Policija koju je pozvao čuvar zgrade pronašla je parčiće stakla i tečnosti na zemlji, i konstatovala da je jedan panel za oglase malo pocrneo i istopljen, rekao je taj izvor.
“Tražimo od francuskih vlasti da osiguraju odgovarajuću bezbednost naših zvaničnih predstavništava”, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram nalogu.
Uz poruku je priložen video koji, kako se navodi pokazuje incident snimljen nadzornom kamerom.
“Ruska predstavništva u Ukrajini su bila redovno na meti tog tipa napada pre 2022. godine.. tako da se ne treba truditi da nas ubedite da su ta ekstremistička dela izraz ‘opravdanog besa’ od kada je počela ruska specijalna vojna operacija”, dodala je Zaharova.
Tužilaštvo Pariza je u odgvoru na pitanje Frans presa navelo da je istraga otvorena danas posle bacanja zapaljivog projektila na Rusku kuću nauke i kulture, i poverena policiji 16. arondismana gde se nalazi ta ruska institucija.
Borel o Ukrajini: Evropa može da očekuje da primi pet miliona izgnanika
Evropa može da očekuje da primi pet miliona izgnanika ako se nastavi ruska invazija Ukrajine i bombardovanje gradova, ocenio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borel u Monpeljeu u Francuskoj.
17:10 – EU: Cene sirovina porasle, ali Šolc kaže nema obustave uvoza ruskog gasa
Na berzama u Evropi je došlo do panike i pada akcija zbog vrtoglavog skoka cena nafte, gasa, ali i drugih sirovina i pšenice, a nemački kancelar Olaf Šolc je izjavio da uzbuni zbog spekulacija o prekidu uvoza ruskog gasa i nafte u Uniju nema mesta zato što je to “od suštinske važnosti za svakodnevni život građana Evrope”.
16:40 – Kremlj: Obustavićemo operacije ako Kijev prizna Krim, Donjeck i Lugansk
Kremlj je danas saopštio da može da obustavi vojne operacije u Ukrajini u svakom trenutku ako Kijev prizna Krim kao deo Rusije, a Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Ukrajina uz to mora i da izmeni Ustav i da odustane od nastojanja da se pridruži nekom bloku, kao što je NATO, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
Peskov je kazao da će Rusija završiti “demilitarizaciju Ukrajine” i da će “momentalno zaustaviti” vojnu akciju u toj zemlji ako Kijev prihvati navedene zahteve.
Naveo je da Rusija nema dodatne teritorijalne pretenzije u Ukrajini.
Rusija je zauzela i pripojila Krim u martu 2014. godine, posle čega je ubrzo podržala proruske separatististe u regionima Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine.
Moskva je 24. februara počela napad na Ukrajinu, a delegacije dve zemlje su danas nastavile pregovore.
16:00- Počela treća runda pregovora Rusije i Ukrajine
Pregovori delegacije Rusije i Ukrajine počeli su danas u Belovešskoj Puši u Belorusiji, navodi TASS.
To je treća runda pregovora dve delegacije nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Dve prethodne runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici zatim na poljsko-beloruskoj granici nisu dovele do zaustavljanja borbi, ali dve strane su se dogovorile da uspostave “humanitarne konvoje” za evakuaciju civila.
15:45- Zelenski pozvao na globalni bojkot ruskih proizvoda
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je danas na globalni bojkot ruskih proizvoda uključujući i naftu.
“Ako se invazija nastavi i ne odustanu od planova protiv Ukrajine, onda nam treba novi paket sankcija”, rekao je Zelenski u video poruci.
Dodao je da je treba bojkotovati ruski izvoza, posebno naftu i naftne derivate.
“Međunarodna zajednica mora da deluje još odlučnije”, naveo je.
Predsednik Ukrajine je istakao i da Rusija ne bi trebalo da dobija robu i usluge iz inostranstva “ako ne želi da se pridržava civilizovanih pravila”.
“To se može nazvati embargom, a može biti i samo moral. Neka ih rat hrani. Kada neko izgubi razum, morate izgubiti strah i zaboraviti na trgovinu”, naveo je on.
15:35- Makron osudio Putinov moralni i politički cinizam zbog humanitarnih koridora
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je danas kao “moralni i politički cinizam” ruskog kolege Vladimira Putina koji je ponudio humanitarne koridore prema Rusiji stanovnicima nekoliko gradova u Ukrajini.
Ono što je potrebno “to nisu samo koridori, koji će odmah biti ugroženi, to nije licemerni govor koji se sastoji u tome da se kaže – Idemo da zaštitimo ljude i da ih dovedemo u Rusiju”, rekao je Makron i dodao da je to “neozbiljno” i da predstavlja “moralni i politički cinizam koji je nepodnošljiv”.
Ukrajinske vlasti su danas odbile humanitarne koridore ka Belorusiji i Rusiji koje je ponudila Moskva za evakuaciju civila iz nekoliko ukrajinskih gradova.
Ruska vojska je saopštila da je odluka doneta posle “ličnog zahteva” Emanuela Makrona upućenog Putinu tokom telefonskog razgovora održanog u nedelju, što je Jelisejska palata demantovala.
“Rusija se zalaže za stvaranje humanitarnih koridora prema Rusiji, ali ne poznajem mnogo Ukrajinaca koji bi želeli da se sklone u Rusiju. To je licemerje”, rekao je Makron za francusku televiziju LCI.
Prema njegovim rečima, humanitarni radnici moraju da budu u mogućnosti da intervenišu i zbog toga je neophodno potpuno primirje.
Makron je dodao da je neophodno zaustaviti rat navodeći da će Francuska i njeni saveznici “nastaviti da vrše diplomatski pritisak kako bi rat bio okončan što je pre moguće”.
15.30-Predsednik Evropskog saveta zatražio od Putina bezbedan prolaz pomoći
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) zatražio je danas u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da on “odmah prekine neprijateljstva” u Ukrajini i “garantuje bezbedan prolazak humanitarne pomoći”.
“Evropska unija (EU) najoštrije osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu”, naveo je Mišel na Tviteru.
Predsednik Evropskog saveta je Putinu “naglasio potrebu bezbednosti nuklearnih postrojenja” i dodao da održava bliske kontakte sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kojem je ponovo potvrdio “nepokolebljivu solidarnost i pomoć” EU.
“Razgovaraćemo narednih dana i o molbi Ukrajine za pridruživanje EU”, dodao je Mišel.
15:15- Ambasador Ukrajine u Izraelu: Jerusalim potencijalna lokacija pregovora sa Rusijom
Ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgen Kornijčuk zahvalio je danas Izraelu za pokušaje posredovanja između Ukrajine i Rusije i rekao da Vlada u Kijevu vidi Jerusalim kao potencijalno mesto za razgovore.
“Zahvaljujemo vašoj vladi za njen napor i nadu da će nam pomoći da (dođemo do rešenja)”, rekao je ambasador aludirajući na posetu premijera Izraela Naftalija Beneta Moskvi u subotu i telefonske razgovore sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Kornijčuk je rekao da se njegova zemlja suočava sa “dolazećim genocidom” i uporedio invaziju Rusije s iznenadnim napadom na Izrael u jomkipurskom ratu 1973. godine.
“Mi vidimo Jerusalim kao potencijalnu lokaciju pregovora sa Rusijom”, dodao je on, preneli su izraelski mediji.
On je javno pozvao Vladu Izraela da više ne odbija slanje vojne pomoći, te da obezbedi kacige i zaštitne prsluke za ukrajinske borce.
“Mi smo vodili duge razgovore o municiji i opremi i samoodbrani sa Vladom Izraela, uključujući kacige i zaštitne prsluke i nismo postigli dogovor. Nadam se da mi kao ljudskom biću možete objasniti kako ovo može biti oružje”, rekao je ambasador, stavljajući šlem na glavu, a ta njegova fotografija je objavljena u izraelskim novinama.
14:30- Rusija utvrdila spisak neprijateljskih zemalja, među njima SAD, EU, Crna Gora, Severna Makedoniija
Vlada Rusije utvrdila je danas spisak neprijateljskih država među kojima su sve zemlje EU, SAD, Crna Gora i Severna Makedonija.
Dokument sadrži spisak “stranih država i teritorija koje su u odnosu na Rusku Federaciju, ruske kompanije i građane učinile neprijateljske akcije”.
On dozvolja da ruskim državljanima i organizacijama, koje imaju devizne obaveze prema stranim kreditorima sa tog spiska izmiri u ruskim rubljama po kursu ruske Centralne banke.
Takođe, sve ruske kompanije sa državljanima i kompanijama iz država sa spiska mogu da sklapaju ugovore samo uz odobrenje specijalne ruske Vladine komisije.
Na pisku su Australija, Andora, Velika Britanija, članice EU, Island, Kanada Lihenšatjn, Mikronezija, Monako, Novi Zeland, Norveška, Koreja, San Marino, Severna Makedonija, Singapur, SAD, Tajvan, Ukrajina, Crna Gora, Švajcarska, Japan.
Većina tih zemalja je uvela sankcije Rusiji zbog početka invazije na Ukrajinu, i u UN osudila njena dejstva.
13:35- Čavušoglu: Sastanak Lavrova i Kulebe ove nedelje u Turskoj
Ministri spoljnih poslova Rusije i Ukrajine sastaće se ove nedelje u blizini turskog mediteranskog grada Antalije, izjavio je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.
Čavušoglu je danas rekao da će i on učestvovati na tom sastanku šefova ruske i ukrajinske diplomatije, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe.
Trilateralni sastanak će biti održan na marginama međunarodnog diplomatskog foruma u Antaliji.
Turska, koja ima bliske veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom, nastoji da se pozicionira kao posrednik između te dve zaraćeene strane.
13:07 Treća runda pregovora Ukrajine i Rusije počinje u 15.00
Naredna runda pregovora između Ukrajine i Rusije počeće danas u 15.00 po srednjeevropskom vremenu (16.00 po lokalnom), saopšteno je iz kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Ruska strana nije potvrdila ovu informaciju. Nije poznato mesto sastanka.
Šef kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak objavio je na Tviteru fotografiju na kojoj se vidi ukrajinska delegacija koja kreće na pregovore.
Ovo će biti treća runda pregovora dve delegacije o prekidu vatre na području Ukrajine. Dve prethodne runde pregovora, na ukrajinsko-beloruskoj granici zatim na poljsko-beloruskoj granici nisu dovele do zaustavljanja borbi ali dve strane su se dogovorile da uspostave “humanitarne konvoje” za evakuaciju civila.
Rusija je 24. februara počela vojnu invaziju na Ukrajinu.
13:03 UN: Iz Ukrajine od početka ruske invazije pobeglo 1,7 miliona ljudi
Iz Ukrajine je od početka ruske invazije izbeglo više od 1,7 miliona ljudi, saopštila je danas Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Gotovo tri petine izbeglo je u Poljsku, oko 1,03 miliona. U Mađarsku je prešlo 180.000, a u Slovačku 128.000 ljudi.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel pozvao je na mobilizaciju “svih resusa” za pomoć zemljama u koje pristižu izbeglice.
Rusija je 24. februara izvršila vojnu invaziju na susednu Ukrajinu.
12:50 Ukrajina odbila koridore ka Rusiji i Belorusiji
Ukrajina je danas odbacila ruski predlog da se civili iz opkoljenih ukrajinskih gradova evakuišu u Rusiju i Belorusiju.
“Ovo je neprihvatljiva opcija za otvaranje humanitarnih koridora”, rekla je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na konferenciji za novinare.
Prema ruskom predlogu, jedina opcija za civile koji beže iz Kijeva je evakuacija u Gomelj u Belorusiji, a za one iz Harkova i Sumija u istočnoj Ukrajini u Belgorod u Rusiji.
Ukrajinska vlada predlaže osam humanitarnih koridora, uključujući i južnu luku Marijupolj, koji bi omogućili civilima da pređu u zapadne regione Ukrajine, gde nema ruskog granatiranja.
“Tražimo da Ruska Federacija prestane da manipuliše i zloupotrebljava poverenje lidera Francuske, Kine, Turske i Indije”, rekla je Vereščuk.
10:30 Rusija najavila prekid vatre i otvaranje humanitarnih koridora iz četiri grada
Rusija je najavila prekid vatre od jutros i otvaranje humanitarnih koridora iz ukrajinskih gradova Kijeva, Marijupolja, Harkova i Suma.
Međuresorni koordinacioni štab za humanitarno reagovanje u Ukrajini je naveo da je ta odluka doneta na molbu francuskog predsednika Emanuela Makrona upućenu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom razgovora u nedelju.
Rute evakuacije koje je objavila ruska agencija RIA Novosti, pozivajući se na Ministarstvo odbrane, pokazuju da će civili moći da odu u Rusiju i Belorusiju. Ruske snage će dronovima kontrolisati prekid vatre i evakuaciju, saopštila je radna grupa.
Raniji prekid evakuacije usledio je pošto su ukrajinski zvaničnici rekli da je rusko granatiranje pojačano širom zemlje.
S druge strane Moskva je tvrdila da je poštovala primirje i optužila ukrajinske “nacionaliste” da sprečavaju civile da napuste opkoljene gradove i da koriste primirje za konsolidaciju svoje odbrane.
Putin je rekao da se napadi Moskve mogu zaustaviti “samo ako Kijev prekine neprijateljstva”.